Koliko je jednostavno toliko je i efektno – holivudsko pravilo ’2+2’ koriste i najveći filmski režiseri i pisci scenarija. Tajna je u načinu na koji majstori filmske industrije pričaju priču. Kako je to lepo objasnio Endrju Stenton, jedan od autora Toy Story animiranog serijala iz Pixar studija:
„Nemojte publici dati 4, dajte im 2+2.“
Šta to znači?
Bilo da želite da šarmirate na poslovnom koktelu, bilo da želite da prenesete sadržaj koji će dobro upamititi slušaoci ili da ostavite utisak većem auditorijumu da vas ne zaborave, pričanje priče je jedino rešenje.
Kako da počnete?
Dokazano je da svaki čovek bolje pamti ’u slikama’ nego ako mu se sadržaj izloži u formi gomile podataka i činjenica. Tako čovek bolje pamti čak 50% (ispitano na studentima). Ako su u pričama ljudska iskustva i situacije, još bolje.
Ovako holivudski majstori filma preporučuju da počnete.
Kada osmišljavate priču, počnite sa sledećim zadacima:
- U šta to treba da ubedim slušaoca?
- Šta treba da im kažem o ljudima koji su glavni likovi moje priče? Kakve su njihove borbe, njihove životne okolnosti?
- Šta treba da uključim u priču i šta treba da izostavim?
„Važno je da znate da publika voli da se sama potrudi oko sadržaja koji joj se nudi“, napisao je Stenton. „Svi smo rođeni za rešavanje problema. Neodoljivo imamo potrebu da izvodimo zaključke i to svi radimo u stvarnom životu. Ako nam nedostaje neka informacija, trudimo se da dođemo do nje i to nas uvlači u različite priče“, ukratko je Stenton otkrio tajnu svog posla, pisanja scenarija.
’2+2’ tajna u svakodnevnom životu
Možda je najbolji primer ovoga što Stenton navodi u svakodnevnom životu:
- Recimo da danima vašu koleginicu gledate pogrbljenu i još često odustaje s posla. Neizostavno ćete se pitati u čemu je problem, šta je muči? Tražićete odgovor na pitanje šta je muči.
- Ili, ne možete da zaspite jer ste u toku gledanja triler serije o psihopati ubici čiji identitet još nije otkriven. Sklapate kockice u glavi – ko je ubica? Agata Kristi je očigledno kako da vas drži budnim.
Ovo je Stenton nazvao teorijom ’2+2’ i ukratko preporučio:
„Dozvolite slušaocima da sami povežu konce. Nemojte da im date ’4’. Dajte im ’2+2’. Redosled kojim izlažete elemente priče od ključne je važnosti ako želite da privučete publiku“. A, želite. Zato i pričate priču.
Zapravo je neizvesnost onaj začin koji drži pažnju slušaoca i zahvaljujući kome ćete biti ubedljivi i dobri u nastupu. Šarmantni, takođe. Ako želite nekoga nešto da ubedite, ne iznosite zaključak, već iznesite priču u kojoj će slušaoci sami doći do zaključka. To je ’2+2’ tajna holivudskih filmadžija.
