5 razloga zašto je Kina u problemu

Uskoro se očekuju zvanični podaci o privrednom rastu Kine za kvartal od jula do septembra, a kako piše BBC, ako se druga po veličini svetska ekonomija smanji, to povećava šanse za globalnu recesiju.

Cilj Pekinga – godišnja stopa rasta od 5,5% – sada je nedostižan iako su zvaničnici umanjili važnost potrebe da se ispuni cilj.

Kako piše dopisnik britanskog servisa iz Azije, zemlja se možda ne bori sa strmom inflacijom poput SAD i Velike Britanije, ali ima drugih problema.

On navodi pet razloga zašto je kineska ekonomija u problemu:

1. Nulta Covid politika

Epidemije Covida u nekoliko gradova, uključujući proizvodna čvorišta kao što su Šenžen i Tjenđin, šteti ekonomskoj aktivnosti u svim industrijama. Ljudi takođe ne troše novac na stvari kao što su hrana i piće, maloprodaju ili turizam, čime su ove industrije pod pritiskom.

Stručnjaci se slažu da bi Peking mogao učiniti više da stimuliše ekonomiju, ali malo je razloga da to čini dok se nulti Covid ne završi.

„Nema puno smisla upumpavati novac u našu ekonomiju ako preduzeća ne mogu da se šire ili ljudi ne mogu da troše novac“, rekao je Louis Kuijs, glavni ekonomista za Aziju u S&P Global Ratings.

2. Peking ne radi dovoljno

Peking se jeste ’uključio’ u avgustu i najavio plan od 1 bilion juana (203 milijarde dolara; 180 milijardi funti) za jačanje malih preduzeća, infrastrukture i nekretnina. Ali zvaničnici mogu učiniti mnogo više da pokrenu potrošnju kako bi se ispunili ciljevi rasta i otvorila radna mesta. Ovo uključuje više ulaganja u infrastrukturu, olakšavanje uslova zaduživanja za kupce stanova, investitore i lokalne samouprave, kao i poreske olakšice za domaćinstva.

3. Kinesko tržište nekretnina je u krizi

Slaba aktivnost na tržištu nekretnina i negativno raspoloženje u stambenom sektoru nesumnjivo su usporili rast.

Ovo je teško pogodilo ekonomiju jer ovo tržište i druge industrije koje tome doprinose čine do trećine kineskog bruto domaćeg proizvoda (BDP).

„Kada je poverenje slabo u stambeno tržište, to čini da se ljudi osećaju nesigurno u pogledu ukupne ekonomske situacije“, rekao je Kuijs.

Uprkos naporima Pekinga da podrži tržište nekretnina, cene kuća u desetinama gradova su ove godine pale za više od 20 odsto.

4. Klimatske promene pogoršavaju stvari

Ekstremno vreme počinje da ima trajan uticaj na kinesku industriju. Snažan toplotni talas, praćen sušom, pogodio je u avgustu jugozapadnu provinciju Sečuan i grad Čongking u centralnom pojasu.

Kako je potražnja za klimatizacijom naglo porasla, ona je preplavila električnu mrežu u regionu koji se skoro u potpunosti oslanja na hidroenergiju.

Fabrike, uključujući velike proizvođače poput proizvođača iPhone-a Foxconn i Tesla, bile su prinuđene da smanje radne sate ili da se potpuno zatvore.

5. Kineski tehnološki titani gube investitore

Regulatorni udar na kineske tehnološke gigante– koji već traje dve godine – ne pomaže.

Tencent i Alibaba su prijavili svoj prvi pad prihoda u poslednjem kvartalu – Tencentov profit je pao za 50%, dok je neto prihod Alibabe pao za polovinu. Desetine hiljada zaposlenih mlađe dobi izgubilo je posao – što je dodatno pogoršalo krizu zapošljavanja u kojoj je jedna od pet osoba starosti od 16 do 24 godine nezaposlena. Ovo bi dugoročno moglo da ugrozi produktivnost i rast Kine.

Investitori takođe osećaju promenu u Pekingu – neke od najuspešnijih kineskih privatnih kompanija našle su se pod sve većim nadzorom kako vlast Sija raste. To prouzrokuje situaciju da investitori povlače novac iz njih, a to su učinili, na primer, i Softbank i Voren Bafet.

Svet se navikava na činjenicu da Peking možda više nije otvoren za poslovanje kao što je bio,  a predsednik Kine Si rizikuje ekonomski uspeh koji je pokretao Kinu poslednjih decenija, zaključuje BBC.