Ajnštajn kao zvezda jednog doba: Da li slava zaista zaglupljuje?

Savremeni sinonim za genija je Albert Ajnštajn (1879-1955). Ajnštajn je prototip naučnika, inovatora za čije ime zna svaki stanovnik ove planete. Potvrdu za svoj rad dobio je i dodeljivanjem Nobelove nagrade 1921, a u istoriju je ušao kao naučnik koji je formulisao teoriju relativnosti i time zapravo postavio temelje ’nove fizike’.

Ajnštajn medijski miljenik

Ajnštajn je imao sve što je bilo potrebno da bi bio zvezda. I jeste bio velika zvezda svog doba, na početku 20. veka. Novinari su znali da publika čezne za svežom međunarodnom slavnom ličnošću i oduševili su se time što fizičar Ajnštajn, novootkriveni genije, nije dosadan i uzdržan akademik. Naprotiv. Bio je šarmantan četrdesetogodišnjak koji je od ’lepuškastog muškarca postao upadljiv, sa neobuzdanom frizurom, aljkavo nehajan, svetlucavih očiju’, kako ga je opisao njegov biograf Volter Ajzakson. Bio je spreman da širi mudrost u kratkim frazama i citatima.

Naučnik često nerazumljiv ‘običnom’ svetu, na mnoga svakodnevna pitanja davao je odgovore koji su bili kompleksni baš kao ‘odgovor kosmosa na gravitaciju’, pisali su Ajnštajnovi biografi. Kamere su ga i privlačile i odbijale, voleo je publicitet i voleo je da se žali na njega. Za razliku od svojih kolega naučnika, Ajnštajn je postao medijski miljenik i simbol zato što je izgledao baš kako treba za takvu ulogu. Igrao je takvu ulogu zato što je mogao i hteo da igra.

„Naučnici koji postanu simboli moraju biti ne samo genijalni već isto tako i zabavljači koji nastupaju pred masom i uživaju u javnim priznanjima“, napisao je fizičar Frimen Dajson. Ajnštajn je bio zabavljač. Rado je davao intervjue, začinjavao ih sjajnim aforizmima i tačno je znao od čega se sastoji dobra priča.

I Ajnštajnova supruga Elza je uživala u publicitetu i pažnji, statusu i poštovanju koje je došlo sa slavom. I naplaćivala je muževljevo fotografisanje, a novac je poklanjala dobrotvornim ustanovama koje su hranile gladnu decu u Beču.

Naučnik – zvezda

Za Ajnštajnovog prijatelja Paula Erenfesta pažnja štampe bila je prilično smešna i šalio se:

„Preneražene patke iz novina lepršaju unaokolo i kvaču li, kvaču.“

I za Ajnštajnovu sestru Maju koja je odrastala u vreme pre nego što su ljudi zavoleli publicitet, ta pažnja je bila zaprepašćujuća. I ona je pretpostavljala da je brat smatra krajnje neukusnom. Usledio je njen komentar na činjenicu da se bratovljevo lice štampa na svim naslovnim stranama širom sveta:

„Pretpostavljam da ti je činjanica da se toliko mnogo piše o tebi veoma neprijatna.“.

Ali, averzija naučnika–zvezde prema publicitetu postojala je malo više u teoriji nego u realnosti, tvrde Ajnštajnovi biografi. Mogao je da izbegne sve intervjue, proglašenja, fotografisanja, javne nastupe. Oni koji zaista ne vole pažnju, ne pojavljuju se, baš kao što će Ajnštajnovi na kraju uraditi, na crvenom teepihu sa Čarlijem Čaplinom, na premijeri jednog njegovog filma.

„Bilo je u Ajnštajnu nečega što je uživalo u fotografima i masama ljudi. Bio je pomalo egzibicionista i razmetljiv kao neki javni zabavljač. Da nije bilo tog elementa, ne bi bilo ni fotografa“, rekao je esejista Č.P. Snou pošto je upoznao velikog fizičara.

Poštar kao đavo

Ali, svedoci tvrde da se Ajnštajn zaista žalio na svoju novootkrivenu slavu i to neprestano. Proganjali su ga ’novinari i ostali ološ’, žalio se Maksu Bornu, kolegi i prijatelju.

„To je toliko grozno da jedva mogu da dišem, da ne pominjem obavljanje bilo kakvog suvislog posla“, uveravao je Borna. A drugom prijatelju je slikovitije oslikao svoje osećaje i opasnosti publiciteta:

„Posle poplave novinskih članaka, toliko sam zatrpan pitanjima, pozivima i zahtevima da sanjam kako gorim u paklu gde je poštar đavo koji večito urla na mene, gađa me svežnjevima novih pisama u glavu zato što nisam odgovorio na stara!“

Danas se klanjanje poslovnim idolima ili zvezdama šou biznisa smatra vrlo prikladnim, čak željenim i podrazumevajućim. Digitalna komunikacija je dala završni pečat slavi imena iz bilo koje oblasti koja su dostigla zadovoljavajući nivo uspeha, ma šta god to značilo. A, uglavnom znači konto na računu, neku od liderskih pozicija i moć iza svega toga.

Danas su mediji zasićeni slavnim ličnostima i teško je vratiti se vek unazad. Teško je, po rečima Ajnštajnovog biografa Ajzaksona, i razumeti ’razmere u kojima su pre 100 godina pristojni ljudi bežali od publiciteta i s prezirom govorili o onima koji su ga imali’. Naročito u oblastima nauka, usmeravanje pažnje na ličnost izgledalo je neprikladno.

Ajnštajnovo zaglupljivanje

U Mojim utiscima iz SAD, Ajnštajn je prokomentarisao slavu i veličanje kulta ličnosti. Prijatelju Cangeru je priznao da je slava doprinela da zaglupi, što je smatrao sasvim uobičajenom pojavom. Ali, razvio je i teoriju da njegova slava, uprkos svim lošim stranama, znak je da društvo stavlja ljude poput njega u vrh prioriteta.

„Kult pojedinih ličnosti uvek je, po mom mišljenju, neopravdan… Čini mi se nepoštenim, neukusnim čak, birati nekolicinu za bezgranično obožavanje, pripisivati im nadljudske moći uma i karaktera. To je bila moja sudbina, a suprotnost između popularne procene mojih dostignuća i stvanosti jednostavno je groteskna. To izuzetno stanje stvari bilo bi nepodnošljivo da nije jedne velike utešne misli:

dobrodošao je to simptom u doba koje se naziva materijalističkim, kad ljudi čija stremljenja nastanjuju samo intelektualnu i moralnu sferu postaju heroji“, napisao Ajnštajn, nobelovac, velika medijska zvezda svog doba.