Ako kompanija pristupi strateški rešavanju problema u zajednici i pruži pomoć planski, onda ta pomoć postaje trajna i imaće pravi efekat. Mi pomažemo isključivo na takav način, kaže za Bonitet.com Tijana Koprivica, direktorka održivog poslovanja u kompaniji Delta Holding.
“Svaki naš projekat je osmišljen sa željom da korisnike naučimo kako da postanu samostalni i posluju održivo. Bilo da je reč o organizacijama koje pomažu osobama sa invaliditetom, ženama na selu, deci bez roditeljskog staranja ili o seoskim domaćinstvima… Pomoć dajemo da bi neko izašao jači i sposobniji iz situacije u kojoj se našao. Po onoj „ako čoveku daš ribu, nahranićeš ga za jedan dan; ako ga naučiš da peca, nahranićeš ga za ceo život.“.”
O društvenoj odgovornosti kompanija sve više se govori posebno od početka pandemije korona virusa. Možemo reći da prema istraživanjima zapadnih zemalja kompanije više ne biraju ljude, već ljudi biraju kompanije u kojima žele da rade, a društvena odgovornost je jedan od najvažnijih kriterijuma u tom izboru. Koprivica kaže da je neminovnost za svaku veću kompaniju da integriše ESG (Environmental, social, and governance) principe u svoju strategiju poslovanja.
“Svaka kompanija mora da ima fokus na zaštitu životne sredine, poštovanje radnih i ljudskih prava, koje se naravno podrazumeva, ali i da razvija pozitivnu korporativnu kulturu koja omogućava da se svaki zaposleni oseća uvaženim i ima jednaka prava na razvoj,” kaže ona.
Vraćanje života u naša sela
A način na koji Delta Holding to radi je poseban. Projekat ‘Naše selo’ koji je ideja predsednika i osnivača Delte Miroslava Miškovića, jedna je od tih posebnih akcija. Osposobljavanje i modernizacija ruralnih delova Srbije za poljoprivrednu proizvodnju nije nimalo lak zadatak.
“Velika je razlika između Vojvodine i istočne Srbije. U Bačkom Novom Selu su naše savete, naše stručnjake, kredite za proizvodnju oberučke prihvatili. U istočnoj Srbiji je to bilo malo teže. Bili su nepoverljivi, teže su prihvatali promene i menjali način na koji se bave poljoprivredom. Prošlo je dosta vremena da se poverenje razvije. Ta rezervisanost dolazi iz njihovog utiska da godinama unazad niko nije brinuo o poljoprivrednicima, niko nije zaista pitao kako su i ponudio pomoć. “Zato im je bilo neverovatno da smo došli da pomognemo bez interesa da mi zaradimo, već da nam je želja da ih naučimo kako da oni više zarađuju. Najviše je pomoglo to što su zahvaljući našim savetima povećali prinose za 20 odsto”, priča Koprivica i napominje da nije samo razvoj poljoprivrede cilj projekta. “Da bi mladi ostali na selu nisu dovoljni samo dobri proizvodni rezultati, već i zabavniji društveni život. Mi smo u dva sela renovirali dve škole, prostorije mesne zajednice u kojima se sada održavaju predavanja, ali i seoske proslave. Organizovali smo i 4 predstave za decu i jednu za odrasle. U budućnosti i dalje želimo da pored naših saveta vezanih za poljoprivredu, ’vratimo i život’ u ta mala mesta u Srbiji.”
Digitalno selo
Nadogradnja ovom projektu je i “Digitalno selo”. Nedavno predstavljen projekat izvodi se u saradnji Delta Holdinga sa Mokrin House i institutom BioSense. Kako kaže Koprivica, to je spoj digitalnih znanja koje poseduje BioSense sa njihovim platformama, Deltinih znanja o poljoprivrednoj proizvodnji i digitalnog okruženja koje nam pruža Mokrin House.
Na pitanje koliko ljudi uopšte zna šta Delta Holding radi kada su ovakve aktivnosti u pitanju i da li ponekad kompanije koriste iste za svoju promociju, Koprivica kaže:
“ Mislim da je važno da ljudi znaju o društveno odgovornim projektima kompanija, jer se na taj način širi svest o izazovima u zajednici i istovremeno daje predlog rešenja. To su dobri primeri za druge organizacije i kompanije i mogu poslužiti kao ideja na koji način mogu da se uključe i pruže podršku zajednici. Tu nema konkurencije u pravom smislu reči. To je pozitivna konkurencija koja doprinosi poboljšanju kvaliteta života u zajednici i razvoju društva u celini.”
