Lako se danas lepe etikete ’anksioznost’, što sebi, što drugima. Mediji su puni nedvosmislenih tvrdnji da su gotovo svi anksiozni – anksioznost je krivac, a i posledica savremenog brzog i zahtevnog života.
Šta je je anksioznost, u stvari? Kako da znate da ste i vi taj ’anksiozni’ o kome se priča na sva zvona?
U korenu reči anksioznost je nemačka reč angst i može se prevesti kao strah, zebnja, nemir.
Taj osećaj anksioznosti je zapravo osećaj neprekidnog tihog straha, nervoze, nemira, napetosti, zebnje, nesigurnosti. Mora je možda najpreciznija reč za ovaj osećaj.
Nositi ovakve osećaje kroz svaki dan izuzetno je teško i zahtevno, ali je jednako interesantno koliko je danas teško naići na čoveka koji je siguran u to što oseća i ume svoj osećaj da iskaže rečima. Ovo je i mišljenje kliničkog psihologa Evana Parksa koji kaže da većina njegovih anksioznih pacijenata nisu sigurni šta zapravo osećaju. Dolaze po pomoć zbog bolova koji su sve češći (glavobolje, bolovi u leđima, stomaku). Ljudi dolaze sa pitanjem: „Doktore, zašto imam bolove? Šta sa mnom nije u redu?“
Postoji neurološko objašnjenje za hronične bolove
„Postoji neurološko objašnjenje za hronične bolove, zašto i kako čovek ima bolove i to je vrlo individualno i traži vreme da se otkriju pravi uzroci. Ali, borba koji vodim sa pacijentima je u stvari njhova nemogućnost da imenuju emocije. Oni prepoznaju nemir koji osećaju, ali ne znaju da kažu precizno šta osećaju. Najčešće su izjave ’Ne osećam se dobro!’, piše klinički psiholog Parks.
Ono što će vas verovatno zaprepastiti je podatak koji Parks iznosi, a to je da je u čak 60 do 80 odsto slučajeva pacijenata koji dolaze po pomoć stres glavni krivac.
„Čovek nikada ne dođe kod doktora i kaže: Doktore, nisam zadovoljan svojim brakom poslednjih godina od kada i patim od jakih glavobolja (ili nervoznih creva). Možda možete da mi pomognete da rešim odnos sa svojom ženom?
Ali, zato, uvek dođe i kaže: „Doktore, dajte mi nešto protiv glavobolje (ili neki lek za bolje varenje)“, navodi Parks.
„Ne radi se o tome da nećemo da pričamo o stresnom životu, strahovima, nemirima, svakodnevnim pritiscima i mori koja nas prati, već mnogi ne znaju da postoji jaka veza između stresa, anksioznosti i bolova (zdravstvenih problema)“, kliničar isnosi kao ključni problem svoje prakse.
Kako će vam klinički psiholog Evan Parks pomoći da prepoznate da ste zaista anksiozni i da to nije samo tražena medijska fraza.
Prvo, anksioznost se, po rečima Parksa, javlja kada u životu nemate kontrolu kakvu biste želeli da imate. Kao kada vozite auto po zaleđenom putu i osećate da gubite kontrolu nad vozilom. Klizate se i tome ništa ne možete. Takav osećaj možda imate na poslu, u emotivnoj vezi, u odnosu sa prijateljima. I nije pravilo da anksiozna osoba deluje nervozno i uznemireno. Naprotiv. Uglavnom se radi o osobama koje deluju sasvim smireno i završavaju svoje životne obaveze kako se to od njih i očekuje.
Sigurni znaci da vas muči anksioznost
- Teško vam je da imenujete svoje emocije – Svakim danom krstarite bez mnogo razmišljanja o tome kako se osećate, teško vam je da drugima opišete kako se osećate i retko druge pitate za njihova osećanja.
- Vaši bolovi su počeli u nekom važnom periodu – vratite se malo u prošlost – da li su bolovi počeli kada vam je dete pošlo u školu, ili kada ste promenili posao, ili kada vam se partner penzionisao ili kada vam je ćerka napustila roditeljsku kuću?
- Ne delite sa drugima svoja osećanja, emotivne uspone i padove – komunikacija sa drugima o politici, poslovnoj krizi ili sportskim rezultatima, nije komunikacija o emocijama, o tome kako se osećate i koje su vaše potrebe.
- Ne znate šta vam treba – ako niste svesni svojih potreba, niste ni osvestili šta osećate.
- Vaše životne strategije nisu ’zdrave’ – iako ste sebe ubedili da ste dobro, i dalje popijete po koju više, pijete tablete za spavanje ili više vremena provodite pred TV ekranom.
- Imate bolove koje ne možete da objasnite – mislite o fizičkom bolu kao o alternativnom signalu koji vam mozak šalje, upire prstom da imate emotivni problem. Emocije su te koje nas upozoravaju i traže vašu pažnju u kriznim periodima kada ste pod stresom na poslu ili kada niste srećni kod kuće.
[…] se našla na listi opasnosti u trci za zdravljem i dugim, što dužim životima. Problem usamljenosti postao je hroničan od […]