Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije smatra da će od septembra u Srbiju doći oko 30.000 radnika iz Severne Makedonije i Albanije. To omogućava povezivanje nacionalnih elektronskih sistema Srbije, Severne Makedonije i Albanije u okviru inicijative „Otvoreni Balkan”.
Kako piše Politika, svaki zainteresovani građanin iz ove tri države moći će od ovog septembra prvi put slobodno da pristupi jedinstvenom tržištu rada. Radnici će uz pomoć svog jedinstvenog ID broja elektronski podnositi zahtev i prijavljivati svoje boravište u željenoj zemlji i potom dobijati jedinstvenu radnu dozvolu, koja će važiti otprilike dve i po do tri godine.
„Nedostaju nam svi profili u građevinarstvu, kao i radnici u ugostiteljstvu i turizmu, pa čak i oni koji obavljaju sezonske poslove, poput berača. Očekujemo da ih od septembra stigne oko 30.000. Naravno neće oni svi stići odjednom, pa shodno tome u Srbiji neće biti konstantno 30.000 radnika više zahvaljujući tom povezivanju nacionalnih elektronskih sistema Srbije, Severne Makedonije i Albanije, napominje Atanacković za beogradski list.
Međutim, ostali sagovornici lista smatraju da radnici iz ovih zemalja nemaju interesa da dolaze u susedne zemlje. Prof. Ljubodrag Savić, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu se pita, pošto je situacija i u Albaniji i u Severnoj Makedoniji ista kao i u Srbiji kada je reč o manjku radne snage, „zašto bi neko dolazio ovde da radi ili neki naš radnik išao tamo da privređuje“. „Taj neki Makedonac ili Albanac može da zaradi više u, recimo, Nemačkoj, pa čak i Hrvatskoj, nego kod nas, pod uslovom da ima zanat u rukama, da je vešt, a isto važi i za naše ljude, a takvih je sve manje, jer su mnogi radnici samouki. Ipak, istina je da je svima njima lakše da dođu ovde da rade nego da idu tamo negde u beli svet, ali ako budu dobili priliku da odu u Evropu, siguran sam da će pre otići tamo, bez obzira na to što će balkansko tržište biti otvoreno“, poručuje prof. Ljubodrag Savić.
Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije Centra za demokratiju, podsetila je da su razlike u zaradama između zemalja obuhvaćenih sporazumom o „Otvorenom Balkanu” toliko male da novac ne može da bude motiv kojim će se privući radnici u Srbiju.
