Autorski tekst guvernera NBS za „Svet bankarstva i investicija“

Redakcija
Redakcija
Bonitet.com

Poslednji članci iz ove rubrike

„Nikad ne veruj osobi koja nema kožu u igri. Bez toga, budale i prevaranti će profitirati, a njihove greške se nikad neće vratiti da ih progone.“ N.N.Taleb

Autorski tekst Jorgovanke Tabaković, guvernera Narodne banke Srbije za „Svet bankarstva i investicija“

Danas, kada ni uz najsavremenije merne instrumente čak ni vremenska prognoza nije izvesna, stabilnost kursa dinara prema evru – jeste. Nakon deset godina rada na čelu Narodne banke Srbije sa ponosom mogu da kažem da ljudi u Srbiji imaju jednu brigu manje – već deceniju ne moraju da svakoga dana sa strepnjom gledaju u kursnu listu. I daću sve od sebe da tako i ostane, dok god budem na mestu guvernera ‒ relativna stabilnost kursa neće imati alternativu, jer predstavlja osnov stabilnosti u svim drugim segmentima naše ekonomije, nominalno sidro monetarne i finansijske stabilnosti zemlje.

A nije je bilo ni malo lako postići, još teže očuvati. Ho Ši Min je isticao: „Oluja je dobra prilika da bor i čempres pokažu svoju snagu i stabilnost.“ Čeoni vetrovi, kojima smo bili i još uvek smo izloženi, nisu nas štedeli ‒ od potrebe da u potpunosti preokrenemo tok srpske ekonomije, koju smo nasledili sa izraženim neravnotežama i unutrašnjim (visok budžetski deficit i narastajući udeo javnog duga u BDP-u, visoka dvocifrena nezaposlenost, dvocifrena i volatilna inflacija, uspostavljeni trend slabljenja valute, visok nivo problematičnih kredita, visoke kamatne stope) i spoljnim (visok tekući deficit, a nizak kreditni rejting i nivo investicija), preko turbulencija na globalnim svetskim finansijskim tržištima i berzama, Bregzita i naglog odliva stranog kapitala, sve do poslednje tri godine u kojima se suočavamo sa nizom kriza. I svakoj nadolazećoj buri odolevamo, ne zato što nas pogleda sreća, već zato što se za izazove temeljno pripremamo i idemo im u susret, ne čekamo da nas iznenade. Tako odgovorno i danas radimo na formiranju rezervi za nadolazeći period i izazove koje će nositi sa sobom.

U Srbiji je, dakle, u poslednjih deset godina neupitna postala stabilnost domaće valute. I potpuno je pogrešno reći da je u pitanju „de facto fiksni kurs“, kako pojedini navode. Kao da ne razumeju razliku između formalne obaveze u slučaju fiksnog kursa i fleksibilnosti koju ovaj režim rukovođeno plivajućeg deviznog kursa omogućava. Fleksibilnosti u oba smera – da suštinski postoji stabilnost koja garantuje izvesno i predvidivo poslovno i investiciono okruženje, a da nismo ograničeni da se eventualno postepeno prilagođavanje, ako bi i kada to bilo neophodno, shvati kao nedostatak umešnosti u ispunjavanju ciljeva. Ekonomije koje imaju za cilj održavanje kursa na određenom nivou ili rasponu prema nekoj stranoj valuti, to moraju da rade po svaku cenu, bez obzira koliki su pritisci na valutu. U slučaju uključenosti male i otvorene ekonomije u globalne finansijske tokove, oni mogu biti izuzetno izraženi, a valuta postati čak i predmet spekulativnih napada kojima se „testira“ otpornost fiksnog režima deviznog kursa. Srbija se nije odlučila za taj put, jer bi on, između ostalog značio i gubitak nezavisnosti monetarne politike i vezanost za odluke drugih.

U prošlosti su nam prigovarali i da održanjem relativne stabilnosti deviznog kursa potkopavamo sopstvenu strategiju povećanja dinarizacije (veće upotrebe domaće valute u finansijskim tokovima). „Kako ćete povećati učešće dinarskih kredita“, govorili su, „ako ne pustite veće oscilacije kursa? Zašto ne probate?“ A ja sam uvek odgovarala prvo argumentima – da se dinarizacija kredita ne postiže volatilnošću kursa, a onda i stavom da mi nemamo drugu Srbiju koju bismo koristili za takve eksperimente, već jednu jedinu koju nastojimo da ekonomski osnažimo. Dinarizacija kredita se postiže kao prirodni sled dinarizacije depozita, odnosno izvora sredstava finansiranja. Postoji ispravan redosled koraka – od jačanja depozitne baze ka snaženju kreditne aktivnosti, koji mora biti poštovan da bi razvoj bio zdrav. A za jačanje dinarizacije depozita u zemljama u razvoju, upravo je ključna stabilnost domaće valute. Aktuelna kriza i pojačana neizvesnost su očekivano usporili taj proces, ali ne i činjenicu da smo u prethodnom periodu udvostručili nivo dinarizacije depozita – sa nešto ispod 20% krajem 2012. na preko 40% krajem 2021.

Posledice pojačanih oscilacija kursa nažalost smo imali prilike da osetimo pre 2012. godine, u više navrata. Ne ponovilo se. Visoka i volatilna inflacija koja je samo podgrevala ionako sveže hiperinflatorno iskustvo, visoka premija rizika Srbije i nizak kreditni rejting, transformacija deviznog u kreditni rizik (zbog sve manje sposobnosti preduzeća i građana da u ambijentu slabljenja valute servisiraju svoje kreditne obaveze) vodila je problematičnim kreditima i opterećenosti privredne aktivnosti. Neizvesno poslovno okruženje, kako za domaće kompanije (opterećene izraženim kursnim razlikama i visokim troškovima kamata), tako i za strane investitore koji nisu bili spremni da dugoročno ulože svoj kapital (osim spekulativnih koji su tu da na kratak rok zarade kroz nesrazmerno visoke kamate), urušavali su poziciju Srbije u regionalnoj i globalnoj tržišnoj utakmici.

A onda je hrabrošću, umećem i predanošću jednog čoveka, sada predsednika Republike Srbije, napravljen zaokret ka rešavanju brojnih nasleđenih neravnoteža. I potpuno odgovorno tvrdim da je on bio i ostao pokretač mnogih aktivnosti kojima smo uspeli da zemlju ekonomski osnažimo. U ambijentu u kojem se menjalo nekoliko ministara finansija, on je bio ta konstanta koja je znala kako najbolje voditi državne finansije – predano i odgovorno, kao sopstveni budžet. Znao je i kako privući investitore iz svih krajeva sveta, diversifikovati svoju poziciju na različite regione, što je Srbiji i sada od koristi. Ja sam mu, tada kao i sada, bila oslonac i podrška u svim segmentima svog delovanja i nadležnosti jer nam je dobrobit Srbije i građana zajednički cilj. Da bi se sredile državne finansije, nepopularnim i bolnim merama fiskalne konsolidacije, bilo je neophodno stabilizovati dve važne komponente troškova života – devizni kurs i inflaciju. Tek tada su uštede na strani fiskalnih troškova i smanjenje penzija i plata javnom sektoru mogli da budu sprovedeni tako da ne ugroze život ljudi i funkcionisanje domaće ekonomije. Malo ko zna da smo i u tom periodu bili izloženi velikim pritiscima na deviznom tržištu usled odliva stranog portfolio kapitala – onog spekulativnog koji je bio tu kada su kamatne stope na državne hartije od vrednosti bile dvocifrene i koji je otišao čim je video poboljšanje ekonomske slike Srbije. Napade smo izdržali, a takve investitore smo sa zadovoljstvom ispratili, dočekavši one dugoročno usmerene – koji svoj kapital ulažu ne samo u mnogo cenjenije hartije od vrednosti, već prvenstveno u fabrike i nova radna mesta.

Nasim Nikolas Taleb, jedan od najcenjenijih svetskih ekonomskih stručnjaka jednom prilikom je istakao „Nemojte nikada misliti da nedostatak volatilnosti znači stabilnost i nikada nemojte pomešati jedno sa drugim!“ Tako ni mi sebe ne zavaravamo da je dovoljno podmiriti tražnju ili ponudu deviza na tržištu i reći ono je stabilno. Ne, stabilnost koju Narodna banka Srbije održava i isporučuje je suštinska – ona počiva na našoj dobroj komunikaciji sa svim tržišnim učesnicima, na svakodnevnoj detaljnoj analizi kretanja i faktora koji doprinose ponudi i tražnji za devizama, na poznavanju načina razmišljanja tržišta, na blagovremenom i adekvatnom delovanju, po potrebi, jednako u oba smera, najčešće preventivno i unapred, a ne reaktivno.

Toliko pominjana stabilnost kursa čak i u aktuelnom ambijentu pojačanih globalnih inflatornih pritisaka koristi domaćoj privredi da onda, kada ceo svet uvozi visoku inflaciju, ona u Srbiji ne bude još viša.

U ovom veoma neizvesnom ambijentu, u godini koja je već treća za redom krizna, naša odlučnost da stabilnost održimo bila je do sada na najvećem testu. Da bi tržište nastavilo da funkcioniše nesmetano, u prva četiri meseca 2022. godine smo neto prodali 2,3 milijarde evra! Značajna cifra, rezultat još važniji – očuvana stabilnost. Čak i kada su građani, koji na stabilnost polažu najviše prava, sami izazivali suprotna kretanja neopravdano pojačanom tražnjom za stranom valutom i „naletom“ na menjačka mesta, uprkos svim uveravanjima Narodne banke da za tim nema potrebe. Razboritost koju imamo i u snabdevanju energentima, imali smo prethodno i u formiranju rezervi. Korona krizu dočekali smo sa 5 milijardi neto kupljenih evra u tri godine pre toga (2017-2019). Ovu godinu i izazove u njoj – sa nivoom rezervi od 16,5 milijardi evra! I imali smo odakle da odgovorimo. A kada je sve i u takvim okolnostima ostalo mirno, kada su se učesnici uverili da stabilnost nema alternativu, pozitivni tokovi su ponovo krenuli na domaćem tržištu. Od maja do danas, NBS je neto kupila gotovo 1,7 milijardi evra i time nadoknadila tri četvrtine iznosa koji je tokom prva izazovna četiri meseca godine iskoristila za održanje stabilnosti. Uspeh je još veći kada se zna da je to ostvareno u nesmanjenom, čak povećanom obimu kupovine deviza od strane energetskih kompanija, koje nastoje da se na najbolji mogući način pripreme pred nadolazeći zimski period.

Da ponovim. U ambijentu kada ni posmatrajući vremenske radare ne možemo sa sigurnošću predvideti vremenske prilike, stabilnost deviznog tržišta izvesna je kategorija!

Zato treba imati kožu u igri – živeti i raditi za Srbiju.

Preporučujemo

Pratite nas