Autor: Rade Rakočević, direktor i osnivač Senzal capital Beograd
Kada sam početkom novembra držao predavanje članovima Udruženja studenata tehnike Evrope – Beograd BEST, na moje pitanje koliko njih investira u akcije, javio se samo jedan momak. Na isto pitanje, ali za kriptovalute, otprilike svaki peti student je podigao ruku. Na moje sledeće pitanje, zašto su investirali u kriptovalute, a ne u akcije, odgovor je bio jedan – trgovina kriptom je mnogo jednostavnija. Svjesni su rizika i potencijalnog profita koji mogu da ostvare, ali makar nemaju tehničkih muka vezanih za početak investiranja i samu trgovinu. Oko 200.000 ljudi u Srbiji je investiralo u kriptovalute, dok akcijama trguje nas 5-6.000! I to uopšte nije iznenađenje, zar ne? Pri tome, ogroman broj „akcijaša“ trguje na svjetskim berzama, zaobilazeći domaću berzu.
Buđenje interesa
Ima mnogo razloga zašto je stanje na Beogradskoj berzi takvo kakvo jeste i svaki od njih je bitan. Međutim, nije fer upirati prstom na berzu ili očekivati da platforma na kojoj se susreće ponuda i tražnja hartija od vrijednosti (što je definicija berze) može da bude mnogo bolja od svog okruženja. Nije pitanje za direktora berze kada će se konačno pojaviti neki IPO i emisija državnih ili korporativnih obveznica. Berza treba da olakša taj proces maksimalno i zajedno sa Komisijom za hartije od vrednosti, učini ga što jeftinijim i bržim. Sve ostalo, zavisi isključivo od budućih emitenata i njihovog interesa.
A interes privatnih kompanija za listiranjem se polako budi, neke firme flertuju sa tom idejom već više godina. Problem je što svima treba dokaz da je to dobra stvar za emitenta. Treba nam neko ko se listirao na berzi i preživio. Neko ko je od toga dobio neku korist. Znamo svi šta se dešava sa petlom koji prerano kukurikne. I siguran sam da je svaki preduzetnik sa kojim se ranijih godina razgovaralo o IPO na neki način zadovoljan što nije to uradio, jer eto, i svi drugi misle isto.
Realan scenario za dan posle
Investirao sam u desetak privatnih kompanija, ali sam prodao svoje udjele u skoro svim firmama, a sad bi nekako bilo pravo vrijeme da na ličnom primjeru pokažem kako to izgleda. Naravno da nisam jedini koji razmišlja o tome, ali svi oklijevaju da urade nešto konkretno.
A kada se konačno pojavi neka nova kompanija na Beogradskoj berzi, šta je realan scenario za dan posle?
Kao kupci, pojaviće se veliki institucionalni investitori kao što su domaće osiguravajuće kuće, investicioni fondovi, penzioni fondovi, velike privatne kompanije. Za male investitore, vrlo je realno da će ostati samo mrvice, a oni su ključni za likvidnost neke hartije. Veliki investitori imaju strategiju „buy and hold“ i to ima smisla na likvidnim tržištima, ali je pogubna za granična tržišta kao što je naše (sviđa mi se taj prevod engleskog izraza „frontier market“). I nije ta strategija loša samo za berzu i male investitore, već i za te „velike“ igrače jer u startu gasi plamen na kome svi treba da se griju dugo.
Treba mnogo toga promjeniti u isto vrijeme i sve je bitno. Ali odgovori postoje i znam da ih mnogi prepoznaju!
Kako, kako?
Kako nagovoriti firme da urade inicijalnu javnu ponudu? Ponuditi im poresku olakšicu jer predstavljaju pravi primjer korporativne odgovornosti srpske kompanije. Ponuditi im izuzetnu medijsku zastupljenost, neka iskaču iz svih medija.
Kako povećati likvidnost? Ukinuti porez na kapitalnu dobit na trgovinu akcijama. Izdvojiti količinu akcija koja će biti dostupna isključivo malim investitorima, odnosno limitirati broj akcija koje mogu da kupe institucionalni investitori.
Kako dovesti nove domaće investitore na Beogradsku berzu? Tako što će oni prvo naučiti da investiraju na NYSE i NASDAQ, u firme kao što su Microsoft, LVMH, BMW, Nvidia, Apple, pa tek onda ih možemo očekivati na graničnim tržištima u koje spadaju Šri Lanka, Vijetnam, Nigerija, Argentina i Srbija.
Kako povećati finansijsku pismenost mladih? Treba da napravimo na svakom ćošku i na udaljenosti manjoj od sto metara od škola berzaonice, gdje će svi moći da uče o investiranju u razne vrste imovine, da se igraju berze, trguju virtuelnim novcem i dobijaju nagrade jer su pametni i hrabri. Treba uvesti novi obavezni predmet u srednje škole ‒ Finanijska pismenost.
Kako dovesti kripto investitore na Beogradsku berzu? Omogućiti im da otvaraju račun i trguju na isti način kao što rade na kripto berzama, brzo i lako. Napraviti domaću mobilnu aplikaciju koja će svima pružiti globalno tržište na dlanu, kao što imaju svjetski diskontni brokeri.
Kako povećati kvalitet usluga brokerskih kuća? Smanjiti cenzus i uslove za osnivanje brokerskih kuća, neka ih bude stotinu, a ne dvadeset kao sada. Natjerati ih da se bore za klijente kvalitetnim analizama kompanija i uslugama, a ne provizijama.
Disciplina, kreativnost i hrabrost
Volim berzu jer na njoj nema izgovora. Moraš da imaš disciplinu, ali i kreativnost. Da analiziraš prošlost, ali gledaš u budućnost. Da budeš hrabar kad niko nije i oprezan kad su svi hrabri. Ona me oblikovala i prilično sam zadovoljan kakav sam ispao.
I vratiću se na kraju na berzaonicu. Znam da vas je taj izraz asocirao na kladionicu, jer, zar ne, berza i jeste poput kocke ili klađenja! A zašto ne bi prva asocijacija bila igraonica, mjesto igre, uživanja i druženja. Svi znamo da se kroz igru najlakše i najbrže uči. Možda će biti teško ubjediti starije generacije da investiraju na berzi i to je sasvim u redu, ima nečeg privlačnog, ušuškanog u ulaganju u nekretnine, ali nove generacije nisu toliko opsjednute prevaziđenim simbolima bogatstva. Oni žele da postoji svrha, emocija, iskustvo koje će doživjeti, oni žele da se ponose firmama u koje su investirali, da i tako mijenjaju svijet u kome živimo. Investiranje je više nego ikad stvar opšte kulture i potreba, a ne izbor. I nije pravo pitanje šta berza treba da uradi za nas, nego šta svi mi možemo da uradimo za berzu.
