Banka broj jedan i u digitalnim inovacijama

Danijela Nišavić
Danijela Nišavić
Editor in Chief, Svet bankarstva i investicija

Poslednji članci iz ove rubrike

  • Potvrdili smo status banke od najvećeg poverenja za preko 1,37 miliona klijenata, predvodeći tržište u ukupnoj aktivi (15,4%), depozitima klijenata (16,5%) i po visini kapitala (16,2%)
  • Intesa Sanpaolo ulaže značajna sredstva u svoj inovacioni centar u čijem su fokusu akceleracija digitalizacije i tehnologije veštačke inteligencije, razvoj i primena koncepta cirkularne ekonomije i neuronauke
  • Za generaciju X, digitalno postaje potreba, milenijalci tehnologije koriste na svakodnevnom nivou, dok generacija Z, koja tek stasava kao potencijalni korisnik finansijskih usluga, digitalno vidi kao jedini mogući izbor
  • Očekujemo da će korisnici prepoznati potencijal korišćenja virtuelne kartice, kao i sigurno podizanje novca sa bankomata samo uz pomoć mobilnog telefona

„Iza nas je druga godina pandemije, koja je umnogome oblikovala modalitete poslovanja i tokom koje smo iznova pokazali spremnost da budemo agilni i da se prilagođavamo promenama. Uspeh da širimo klijentsku bazu i u periodu produženih efekata pandemije, ali i intenzivnih konsolidacija i prilično ambicioznih poslovnih modela konkurencije, potvrda je ispravnosti našeg strateškog opredeljenja, na koji upućuje i nagrada za najbolju banku u Srbiji koju nam je dodelio ugledni svetski magazin Global Finance i u 2022. godini.“

Ovim rečima Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banke Intesa, počinje razgovor za „Svet bankarstva i investicija“. Od pre dva meseca naš sagovornik je na poziciji prvog čoveka banke lidera u Srbiji. Pred njim su izazovi stvaranja u vremenima koja je označila pandemija i globalna geopolitička kriza. Svet se menja ubrzano kao i potrebe za bankarskim uslugama, a Banka Intesa uveliko unapređuje i postavlja nove standarde na polju digitalizacije.

„Za Banca Intesa, kao deo Intesa Sanpaolo grupe, protekla godina bila je obeležena daljim radom na sveobuhvatnom unapređenju sopstvenih kapaciteta, što je započeto još 2019. kada je implementiran novi core sistem, a konačno zaokruženo prošle godine, uspešnim puštanjem u rad nove digitalne platforme. Zahvaljujući ovakvom pristupu, još jednom smo potvrdili status banke od najvećeg poverenja za preko 1,37 miliona klijenata, predvodeći tržište u ukupnoj aktivi (15,4%), depozitima klijenata (16,5%) i po visini kapitala (16,2%).

Konsolidacija bankarskog sektora u Srbiji se ubrzava. Pominje se broj od 10-12 banaka koje će poslovati na našem tržištu u narednih nekoliko godina, a što je duplo manje nego što je trenutno. Više od deceniju ste banka broj jedan u Srbiji, koliko je u takvim okolnostima teško postići dalji organski rast?

Čini se da je ukrupnjavanje bankarskog sektora tema skoro više od dve decenije i da još uvek ne gubi na svojoj aktuelnosti. Fenomenološki gledano, interesantno je da je tržištu trebalo više od dvadeset godina da se broj banaka četvorostruko smanji u odnosu na period početkom 2000. što ipak ne znači da je danas i konkurencija slabija. Moj stav po pitanju broja banaka je da teško možemo postaviti konkretan broj kao optimum, već da su relevantni parametri koje treba posmatrati u ovom kontekstu: opredeljenje i očekivanja akcionara, specifičnosti i potrebe tržište i spremnost banaka da adekvatno odgovore na spoljne i neočekivane izazove. Uostalom, kao što je Banca Intesa pre 17 godina akvizirala domaću banku koja je u tom momentu poslovala dominantno sa pravnim licima postavljajući cilj da organskim rastom izgradi stabilnog tržišnog lidera na dug rok, tako drugi akteri na tržištu mogu da odluče da sa više akvizicija u kratkom roku postignu sličan efekat, i ovde ne postoji više ili manje ispravan put ‒ kvalitet i vreme su jedini pokazatelji. Mi svakako verujemo da je naš put do sada bio ispravan, a godine kontinuiranih rezultata su potvrda tome.

Jedan od načina za rast na koji Intesa Sanpaolo grupacija ozbiljno računa je stvaranje digitalne banke namenjene mlađoj populaciji klijenata u Italiji. Kada se takva digitalna Intesa može očekivati u Srbiji?

Intesa Sanpaolo već duže vreme ulaže značajna sredstva u inovacije fokusirajući se na akceleraciju digitalizacije i tehnologiju veštačke inteligencije, razvoj i primenu koncepta cirkularne ekonomije i neuronauke, kao polja koja imaju snažan potencijal da naprave zaokret u oblasti bankarstva. Nedavno je naša matična grupa i objavila da se opredelila da investira u core bankarsku klaud tehnologiju Thought Machine, kako bi pokrenula Isybank, novu platformu za digitalno bankarstvo, predominantno usmerenu ka mlađoj populaciji u Italiji. Namera naše Grupe je da dodatno ojača osnove za stvaranje digitalne banke koja će doprineti kreiranju budućeg modela poslovanja i donekle stvoriti ekvivalent fintech izazivačima na globalnom tržištu. U budućnosti se predviđa širenje ovog koncepta i na ostale zemlje u kojima Intesa Sanpaolo ima prisustvo.

Koju digitalnu uslugu (proizvod) klijenti banke su najbrže prihvatili, a za koju još nisu svesni njenih prednosti u odnosu na tradicionalnu koju nudite?

Mogućnost realizacije gotovinskih kredita i dozvoljenog prekoračenja preko mobilne aplikacije je jedna od funkcionalnosti čiju vrednost naši klijenti prepoznaju od samog uvođenja novog digitalnog bankarstva. To je rezultiralo rastom od 100% u broju realizovanih kredita kroz aplikaciju u odnosu na broj kredita realizovanih onlajn u istom periodu prošle godine. Plaćanje u stranoj valuti podjednako je atraktivna usluga novog digitalnog bankarstva, dok očekujemo da će korisnici u narednom periodu prepoznati pun potencijal korišćenja virtuelne kartice, digitalne kopija fizičke kartice namenjene bezbednom i lakom plaćanju na internetu kroz mobilnu aplikaciju, kao i sigurno podizanje novca sa bankomata i to bez kartice, samo uz pomoć mobilnog telefona. Pored toga, biometrijska identifikacija, putem prepoznavanja lica ili otiska prsta, funkcionalnost je koja će klijentima značajno ubrzati prijavu u aplikaciji i potvrdu transakcija i na taj način unaprediti njihovo iskustvo.

Preko digitalne platforme Banca Intesa mesečno obavi preko 1.800.000 transakcija, a što oslikava potpunu promenu u navikama klijenata. Na šta ukazuju projekcije, kakav rast na tom polju može se očekivati kada je reč o broju transakcija i klijenata?

Iako se veliki broj bankarskih transakcija već obavlja u digitalnom okruženju, u narednom periodu očekujemo da će se trend nastaviti kroz stabilan rast, kao i rast broja novih korisnika digitalnog bankarstva. Očekuje se da ćemo do kraja godine imati preko 500.000 korisnika novog Banca Intesa digitalnog bankarstva, koji će obavljati preko 2 miliona transakcija mesečno.

Iz dosadašnjeg iskustva kao banke inovatora na ovim prostorima, da li građani Srbije dovoljno brzo prihvataju novitete? Kome daju prednost mobilnom ili onlajn bankarstvu?

U zavisnosti od stepena u kom klijenti prate i prilagođavaju se digitalnim trendovima, kao i njihovih navika i potreba, digitalno bankarstvo ima sve značajniju ulogu u obavljanju svakodnevnih finansijskih aktivnosti. Primećujemo da već za generaciju X, digitalno postaje potreba, milenijalci tehnologije koriste na svakodnevnom nivou, dok generacija Z, koja tek stasava kao potencijalni korisnik finansijskih usluga, digitalno vidi kao jedini mogući izbor. U proteklih nekoliko godina mobilno bankarstvo ima ubedljivu prednost u odnosu na korišćenje elektronskog bankarstva, koja se ogleda u činjenici da se preko 90% korisnika odlučuje da svoje bankarske transakcije obavi preko mobilnog telefona.

Poljoprivreda nikad više nije bila u fokusu. Kakvo je interesovanje agrara za vaše kredite namenjene farmerima?

Sektor poljoprivrede je posebno tokom trajanja pandemijske krize dodatno bio u fokusu javnosti, s obzirom da se pokazalo da su žitarice, voće i povrće bili među najznačajnijim izvoznim proizvodima naše zemlje. Međutim, ono što predstavlja mogućnost da se napravi suštinski iskorak u ovoj grani, a što možemo da vidimo iz brojnih primera kakvi su oni iz Izraela ili Ujedinjenih Emirata, jeste primena savremenih tehnologija u poljoprivredi, sa ciljem gotovo kompletne izmene uslova podneblja ili postizanja značajno većih prinosa uz što manje angažovanje ljudske radne snage. Naše opredeljenje, posebno u segmentu poljoprivrede, je da pažljivo osluškujemo potrebe klijenata, kako bismo servisni model namenjen ovoj populaciji dodatno usavršili, pružajući široku lepezu dugoročnih, investicionih kredita, ali i kredita za obrtna sredstva, uz maksimalno prilagođavanje modaliteta otplate dinamici prihodovanja svakog klijenta. U prilog tome govori i činjenica da je Banka, s ciljem da se kroz povoljne uslove za kreditiranje dodatno stimulišu poljoprivrednici koji posluju u manje razvijenim regionima, uvela garantni program DFC Farmer Invest, razvijen od strane Američke razvojne finansijske korporacije (DFC) i Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) uz podršku našeg Ministarstva poljoprivrede. Veoma smo ponosni što se poverenje gotovo 70.000 klijenata ovog segmenta oslikava u činjenici da je Banca Intesa samo u prva tri meseca od početka tekuće godine plasirala poljoprivrednim gazdinstvima preko 2 milijarde dinara i na taj način podržala ovaj bitan segment privrede.

Istorijski niske kamatne stope su imale uticaja na povećanu tražnju za kreditima. Promenom referentne kamatne stope FED-a, najava da će to učiniti i ECB, daju ozbiljne nagoveštaje promene pravca u cenovnoj politici kreditiranja. Menjaju se i projekcije privrednog rasta na niže. Kako će to sve uticati na bankarski sektor u našoj zemlji?

Ukupni krediti na kraju prethodne godine uvećani su za gotovo 10 odsto na godišnjem nivou, čime su banke, uz očuvanu stabilnost, još jednom demonstrirale spremnost da podrže građane i privredu i u izrazito nepovoljnim okolnostima izazvanim produženim efektima pandemije, ali i globalnih geopolitičkih tenzija. Ipak, opšta neizvesnost na robnim i finansijskim tržištima uslovila je rast cena na globalnom nivou, pre svega energije i hrane i podstakla FED da koriguje svoje kamatne stope, dok je Evropska centralna banka ubrzala izlazak iz programa ekonomskih podsticaja i najavila rast kamatnih stopa „negde nakon“ završetka neto kupovine obveznica, što je jasan signal da ECB ipak neće žuriti sa povećanjem kamatnih stopa. U skladu s tim, tokom ove godine bi se mogle očekivati blage promene tromesečnog i šestomesečnog Euribora za koji su najčešće vezane kamatne stope na evroindeksirane kredite, a koji trenutno iznose oko -0,4%, što ukazuje na i dalje povoljne uslove finansiranja i za privredu i za građane.

S druge strane, i globalni i problem u Srbiji je rast cena. Koliko inflacija ima uticaj na rezultat poslovanja? Šta je veći izazov inflacija ili potencijalno pomeranje kursa?

Na globalnom planu, pa tako i kod nas, pritisak dešavanja iz međunarodnog okruženja ubrzao je rast cena i to je neminovnost sa kojom se danas suočava ceo svet i ujedno najveći izazov za centralne banke širom sveta. Pod uticajem inflatornih pritisaka, kako na međunarodnom, tako i na domaćem planu, NBS je već povećala restriktivnost monetarne politike kroz podizanje referentne kamatne stope i prosečne ponderisane stope na repo aukcijama, što bi trebalo da doprinese smirivanju rasta cena u srednjem roku. U isto vreme, centralna banka je zahvaljujući rekordno visokom nivou deviznih rezervi blagovremenim intervencijama na tržištu uspela da očuva stabilnost dinara, što su predikcije i za naredni period, te ne bih očekivao značajne promene nominalnog deviznog kursa. Predviđa se da će rast inflacije uticati na povećano interesovanje za kreditnim proizvodima, posebno na rast tražnje za gotovinskim kreditima kod stanovništva, dok se kod privrednih subjekata očekuje potražnja za kreditima za obrtna sredstva, faktoring itd.  Međutim krajnji rezultat na poslovanje banaka je teško odrediti – prema analizi Moodys ne postoji direktna istorijska korelacija između veće inflacije i slabije profitabilnosti banaka.

____________________________

„Tech the bank“

Pokrenuli ste konkurs „Tech the bank“ sa željom da doprinesete razvoju digitalne zajednice u našoj zemlji i da nagradite, ali i primenite najbolja inovativna rešenja u oblasti digitalnog bankarstva. Kako će izgledati banka novog doba?

Savremeni trendovi pretpostavljaju promenu u percepciji tradicionalne uloge banke kao isključivo finansijske institucije i to je, između ostalog, jedan od ciljeva konkursa „Tech the Bank“, putem koga smo pozvali na učešće najrazličitije profile startapova, programera i ostalih stručnjaka iz oblasti digitalne industrije da svojim idejama doprinesu ovom trendu. Kroz integraciju bankarskih proizvoda i usluga u nebankarske segmente, poput potrošačkih platformi i aplikacija, banka pruža podršku za ostvarenje ciljeva korisnika. Na primer, želja da vodi zdrav način života dovodi klijenta do potrebe da se bavi fizičkom aktivnošću i dalje do potrebe da se za nju pripremi kupovinom odgovarajuće opreme, dok bi uloga banke u ovom procesu bila da klijentu obezbedi obavljanje kupovine bez nekog velikog angažmana bilo kojim instrumentom koji mu je raspoloživ.

Bankarski sektor ključan kod ozelenjavanja ekonomije

Odgovorno bankarstvo je više od zelenog bankarstva, kakvi su planovi Banke Intesa kada je reč o sopstvenom doprinosu, ali i u zelenoj kreditnoj ponudi kompanijama klijentima?

Banke se tradicionalno nalaze u centru ekonomskih transformacija, te se isto tako očekuje da bankarski sektor odigra ključnu ulogu i u inicijativama ozelenjavanja ekonomije kreiranjem podsticajnih proizvoda i finansijskih instrumenata za realizaciju projekata usmerenih ka smanjenju karbonskog otiska. Verujem da će one banke koje primene ESG principe u svoje modele poslovanja na svim nivoima, dobiti priliku da se približe klijentima, i da, izgrađujući partnerski odnos, isprate i suštinski omoguće njihove napore u tranziciji na obnovljive izvore energije. Banca Intesa je jedna od prvih u okviru Intesa Sanpaolo grupe finansirala projekte iz oblasti cirkularne ekonomije u Srbiji sa ciljem da promoviše koncept obnovljive energije, energetske efikasnosti i podstakne klijente da smanje svoj negativan uticaj na životnu okolinu kroz ponudu namenskih kreditnih proizvoda i usluga. U 2021. godini plasirano je 30,8 miliona evra segmentu privrede, malih i srednjih preduzeća i to za projekte koji su usmereni ka racionalizaciji potrošnje resursa, upotrebi biomase u procesima proizvodnje, ali i smanjenju emisije štetnih gasova.

____________________________

Lično-profesionalni cilj

Odnedavno ste na funkciji predsednika Izvršnog odbora Banke Intese. Predsednik ste i Upravnog odbora Intesa Lizing, najveće lizing kompanije u Srbiji i član Nadzornog odbora Društva za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest. Šta ste zacrtali kao Vaš lično-profesionalni cilj? 

Smatram velikom srećom priliku da svoju karijeru započnem u instituciji kakva je Narodna banka Srbije i da baš to bude moja polazna tačka za dalji profesionalni razvoj u bankarskom sektoru ‒ i to u najvećoj banci na tržištu koja daje prednost kvalitetu i postavlja lestvicu visoko kada su standardi u pitanju. Voleo bih da kažem da sam se na ovom putu vodio velikom filozofijom, ali su me ceo životni put i profesionalni razvoj usmeravali ka tome da moj cilj bude da naučim što više iz svake situacije u koju me život stavi, da na svakoj poziciji dam svoj maksimum i da se okružim kvalitetnim ljudima. Verujem da ono što nas određuje jeste rezultat koji sami sebi postavimo kao cilj, ali mislim da je još važniji put koji se pređe do tog cilja ‒ prevaziđeni izazovi koji nas načine jačima i sve naučene lekcije koje nas učine mudrijima.

Preporučujemo

Pratite nas