„Bankarski sektor deli sudbinu celokupne ekonomije, pa i društva u kojem radi. Povezanost je prirodna i neminovna. Kao štedno-kreditne ustanove, banke zavise od potencijala onih koji ulažu novac u štednju, odnosno onih koji kreditima finansiraju neke svoje potrebe. Borba protiv inflacije, koja je trenutno najaktuelnija globalna tema, vodi se podizanjem kamatnih stopa, što opet utiče na poslovanje banaka,” rekla je za “Svet bankarstva i investicija” Marina Papadakis, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. Ona dodaje da sa druge strane i banke itekako utiču na ekonomiju, “svojom stabilnošću i likvidnošću podržavaju ekonomski život privrede i stanovništva”.
Kreditna aktivnost raste
“S obzirom na to da je makroekonomska situacija u našoj zemlji stabilna, da je privreda ostvarila značajan pozitivan rezultat, ohrabruje činjenica da su i banke ostvarile dobar neto rezultat i značajan rast u 2022. godini, u odnosu na prethodnu godinu”, kaže Papadakis.
Na pitanje kako će se promene referentne kamatne stope ECB dalje odražavati na kreditiranje u Srbiji, Papadakis kaže da je politika centralnih banaka u svetu – podizanje kamatnih stopa u cilju smanjivanja dostupnosti novca – doprinela usporavanju rasta ili čak padom i cena nekretnina i broja transakcija.
“Srbija do sada bila izuzetak, jer prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, tržište nekretnina je kod nas raslo i u 2022. godini i to četvrtu godinu zaredom. U Srbiji je značajan broj kredita indeksiran u evro valuti i samim tim uticaj politike Evropske centralne banke je neminovan. Trenutni podaci, iz Kreditnog izveštaja za april ove godine, kažu da kreditna aktivnost i dalje raste. Ukupan dug po bankarskim kreditima na kraju aprila veći je 3,5% nego godinu dana ranije, a 2% u odnosu na kraj prethodnog meseca. Kakav će biti trend u narednom periodu zavisi od mnogo faktora koji nisu pod našim uticajem i zbog toga je svaka prognoza nezahvalna”, kaže Papadakis.
Banke zaslužile poverenje
Ona je dodala i da je nivo nenaplativih kredita u Srbiji nalazi se na istorijskom minimumu ( prema Kreditnom izveštaju za april iznosi svega 2,9%), kao i da su ovakvoj situaciji doprinele i banke koje su “dobro upravljale kreditnom politikom i rizicima”.
Komentarišući trenutnu bankarsku krizu u SAD i Švajcarskoj i poljuljanog poverenja u banke, Papadakis smatra da brojke pokazuju da to u Srbiji nije slučaj.
“Poverenje klijenata u banke je veoma visoko, a želim da dodam i da su banke ovo poverenje itekako zaslužile.”
Kompletan intervju u novom broju “Sveta bankarstva i investicija”.
