Kada je otvoren 1977. godine, Sava centar je predstavljao ponos Titove Jugoslavije, simbol snage i modernosti tadašnje države. Usledile su godine uspeha, a onda postepeno, ali kontinuirano urušavanje ovog slavnog mesta. Pre tačno tri godine Sava centar je postao deo kompanije Delta Real Estate, koja ga je u potpunosti obnovila. O svemu ovome govori Kristina Milinčić, generalna direktorka Sava centra.
Šta ste zatekli u Sava centru, kada je započeta rekonstrukcija, krajem 2021. godine?
Sava centar kao preduzeće bio je višegodišnji gubitaš i u tom smislu bio je na teretu budžetu grada Beograda. Sava centar kao objekat vapio je za renoviranjem. Pri odluci o kupovini mi smo znali da je nužno obnavljanje, ali tek kad smo ušli na lokaciju mogle su se videti razmere potrebnog ulaganja. Projektna dokumentacija nije se slagala sa stanjem koje smo zatekli na terenu. Zbog toga smo morali da proširimo projekat obnove, koji je u prvom trenutku podrazumevao adaptaciju i sanaciju. Na kraju smo umesto toga realizovali složeniji postupak temeljne rekonstrukcije, uključujući i uređenje spoljašnjeg dela lokacije.
Koliko je status zaštićenog kulturnog dobra uticao na izvođenje i složenost radova?
Status zaštite svakako je značajno uticao na celokupan projekat, na način na koji smo ga zamislili i realizovali. Zadatak da nešto sačuvate, a da ga istovremeno učinite sasvim modernim predstavlja pravi izazov i ja sam zaista ponosna na to kako je naš arhitektonski i inženjerski tim odgovorio na ovo pitanje. Mi smo pre svega sačuvali namenu Sava centra. Zatim i njegovu arhitekturu, čuveno rešenje Stojana Maksimovića sa kosim, staklenim fasadama. U unutrašnjosti objekata ostali su isti, mnogi prepoznatljivi detalji: velike betonske površine kombinovane sa zelenim plafonskim cevima, vidljivi čelični elementi. U celosti je sačuvana Velika kongresna dvorana, sa poznatim tapiserijama i izlomljenim plafonima, a i Plava dvorana će biti renovirana, ali u istoj prepoznatljivoj boji.
Povratak Sava centra svojim korenima
Šta je ono što će biti novo u obnovljenom Sava centru?
Novo će biti zapravo sve ostalo. U građevinskom smislu, nove su sve instalacije, telekomunikacije su prilagođene digitalnom dobu. U organizacionom smislu, Sava centar će imati jasno i logično odvojene zone: kongresnu, poslovnu zonu sa šopingom i kulturno-zabavnu zonu. Uveli smo neke nove prostore, kao što je velika zimska bašta puna zelenila u enterijeru. Najveća tehnička inovacija bez sumnje je impresivna sala, jedno vizuelno rešenje kakvo do sada nije viđeno u Srbiji i regionu. Očekujemo da ovaj prostor bude prava atrakcija za organizatore događaja, konferencija i proslava, koji žele da svojim gostima pruže osećaj potpunog uranjanja u sadržaj koji emituju.
Iz vaših najava stiče se utisak da se najveća inovacija događa u načinu na koji će raditi Sava centar?
Ne znam da li je to inovacija ili zapravo povratak Sava centra svojim korenima. Naša javnost je pomalo zaboravila da je ovaj objekat osmišljen i napravljen pre svega kao mesto za velike poslovne, političke i kulturne skupove. Tek sa krizom u Jugoslaviji on se polako pretvarao u zonu za zabavu i šoping. Mi sada Sava centru vraćamo ulogu najvećeg kongresnog centra u regionu zapadnog Balkana, što on bez sumnje zaslužuje.
Beograd ponovo na mapi kongresnih destinacija u svetu
Šta je to što će Sava centar učiniti najznačajnijim kongresnim centrom?
U postupku renoviranja mi smo višestruko povećali kongresne kapacitete Sava centra. Umesto 16 sala, sada ih imamo 46. Povećan je kapacitet Velike kongresne dvorane, koja će moći da primi više od 1.000 ljudi. U Plavoj dvorani smo imali 3.672 sedišta, a od polovine iduće godine, kada završimo rekonstrukciju ovog dela, biće ih 4.000. U poslovnoj zoni sada imamo kancelarijski prostor A klase i šoping zonu sa 20 lokala. Sve zajedno, dobili smo mogućnost da u Beogradu odjednom ugostimo skoro 8.000 posetilaca, što do sada nismo mogli, niti može ijedna destinacija u okruženju.
Koliko veliki događaji koje najavljujete u novom Sava centru, imaju uticaja na turističku ponudu Beograda, na hotelski i ugostiteljski biznis?
Industrija organizacije događaja, kongresa i slično, nije ista sa Sava centrom i bez njega. Sa novim Sava centrom Beograd je ponovo na mapi kongresnih destinacija u svetu, sposoban da organizuje najveće događaje. Nekoliko hiljada ljudi na jednom kongresu, to znači popunjenost svih hotelskih kapaciteta u gradu. To je dodatni posao za ugostitelje, taksiste i mnoge druge uslužne delatnosti. Pritom treba da imamo na umu da su poslovni turisti specifična turistička publika. Oni u proseku troše značajno više nego takozvani leisure turisti, a sa druge strane, kao eksperti u svojim oblastima, oni Beogradu i Srbiji donose važno znanje, networking i konekciju sa najnovijim dostignućima u svetu. U takvim susretima dobijamo nove prilike i realizujemo nove ideje.
Investicija u Sava centar teško isplativa
Sava centar je nesumnjivo jedna od najvećih investicija u Srbiji u ovoj godini. Kada očekujete povrat uloženog novca?
Vrednost ove investicije znatno je premašila prvobitni plan. Podsetiću vas da smo Sava centar kupili na javnom nadmetanju za 17,5 miliona evra, uz obavezu da investiramo 50 miliona evra. Mi sada znamo da će ukupna vrednost investicije biti veća od 118 miliona evra. Prvi razlog za rast cene je veći obim radova koje smo morali da realizujemo. Drugi razlog je višestruki rast cena materijala, sirovina i energije. Treći razlog je Deltina želja i praksa da uvek primeni sve tehnološke inovacije, a to ima svoju cenu. Sve što sam navela govori da je investicija u Sava centar teško isplativa i ja zaista ne znam koliko bi još kompanija bilo u stanju da je realizuje. Moramo reći da Sava centar za nas nije profitni posao. Sava centar je neka vrsta Deltinog legata. Posle 32 godine uspešnog poslovanja u našem gradu i našoj zemlji, imamo mogućnosti i smatramo da treba da jedan ovakav objekat ostavimo budućim generacijama.
S obzirom na to da ga dugo nije bilo na kongresnoj mapi sveta, koliko će vremena biti potrebno da Sava centar proradi punom parom?
Sava centar će početi da radi danom svog otvaranja. Kongresna industrija je specifična i u njoj se za događaje aplicira i po nekoliko godina unapred. Mi smo aktivno radili u prethodnom periodu, tako da je kalendar događaja dobro popunjen. Renovirani Sava centar otvoriće Evropski kongres nutricionista. Potvrđen je Evropski kongres vaskularnih hirurga, zatim Evropski kongres endoskopske hirurgije koji će biti održan 2026. godine. Ovi skupovi okupljaju više od 1.500 vodećih doktora i profesionalaca u oblastima kojima se bave. Evropski kongres kardiologa za srčanu insuficijenciju sa više od 5.000 učesnika biće ključni događaj u 2025. godini. Postoji još čitav niz velikih kongresa koje ne možemo da najavimo, pre nego što ih međunarodne asocijacije zvanično ne objave u svojim kalendarima. Sem toga, zakazani su i brojni drugi događaji, nacionalne i regionalne konferencije, korporativni skupovi, proslave, promocije… Svi ovi događaji ne bi mogli da budu održani u Beogradu da nije renoviran Sava centar i to je najvažniji rezultat rekonstrukcije koju smo realizovali.
