Kada se govori o bolestima koje, zbog načina života, često pogađaju menadžere obično se podrazumevaju hronična oboljenja. Još jednu okolnost, međutim, treba imati u vidu – da brojne obaveze i odgovornosti kojima su menadžeri izloženi utiču i na imunitet, pa oni postaju podložniji akutnim bolestima, virusnim i bakterijskim infekcijama.
Svi stručni izvori, bez izuzetka, kao najzastupljenije hronične bolesti ističu bolesti srca, ali i to treba uzeti sa rezervom u svakom pojedinačnom slučaju. Individualni pristup je neophodan, pošto ljudi na različite načine reaguju ne samo na uslove rada, nego i na zdravstvene probleme kada im zdravlje postane ugroženo. Imajući sve navedeno u vidu, pređimo na uopštene podatke, kao i preporuke.
Bolesti srca i moždani udar su među vodećim uzrocima smrti i invaliditeta širom sveta. U brojnim istraživanjima koja pokušavaju da otkriju uzroke i predlože rešenja navodi se da je stres, posebno kontinuiran stres na poslu, rizik koji je značajniji čak i od fizičke neaktivnosti i gojaznosti. U čvrstoj vezi sa srčanim i moždanim udarom, odnosno stresom su stanja kao što su angina pektoris i hipertenzija. Stres pogoršava dijabetes i endokrina oboljenja, a po rezultatima nekih istraživanja utiče i na veći rizik za nastanak malignih bolesti.
Ne treba zaboraviti ni mentalne bolesti, koje su posledice stresa na poslu. Pored sagorevanja – stanja fizičke, mentalne i emocionalne iscrpljenosti, najčešće su anksioznost i depresija.
Za početak, redovni kardiološki pregledi
Ključ borbe protiv “menadžerskih bolesti” je preventiva, koja zahteva rešenost na promene, upornost i vreme. Menadžeri se najčešće pravdaju da upravo vremena nemaju dovoljno i da zbog toga zanemaruju zdravlje. Jedna jednostavna aktivnost, ipak, ne zahteva mnogo vremena, a veoma je važna. To je redovni zdravstveni, a pre svega kardiološki pregled .
Pošto uvedu u svoje planere redovne preglede, menadžeri bi trebalo da razmisle šta je to što mogu na poslu promeniti, kako bi smanjili stres. Dugo radno vreme, ponekad i bezrazložno visoki zahtevi prema sebi i drugima, slaba kontrola posla i zadataka, nedostatak podrške kolega i kolektiva, loš balans između posla i privatnog života i još mnogo toga povećava nivoe kortizola i adrenalina, što može oštetiti krvne sudove i srce, i dovesti do srčanog i moždanog udara.
Rešenja za ove probleme su delegiranje zadataka, postavljanje realnih ciljeva sebi i drugima, određivanje prioriteta zadataka, traženje povratnih informacija, razvijanje sistema efikasne komunikacije, traženje podrške kolega, ali i prijatelja, porodice.
Zdrav život van kancelarije
Paralelno sa promenama na poslu potrebno je promeniti navike u privatnom životu, odnosno u slobodnom vremenu. Menadžeri treba da usvoje zdrav način života koji uključuje redovnu fizičku aktivnost, uravnoteženu ishranu, adekvatan san, prestanak pušenja i umerenu konzumaciju alkohola. Upravljanje nivoom stresa na licu mesta može se postići korišćenjem tehnika opuštanja kao što su meditacija, joga, ili vežbama disanja.
Značaj fizičke aktivnosti se uvek dodatno naglašava, pošto ona odlaže hronične bolesti ili upravlja njima, poboljšava kardiovaskularno zdravlje, krvni pritisak, nivo šećera u krvi, nivo holesterola, kontrolu težine, snagu mišića, gustinu kostiju, raspoloženje i mentalno zdravlje. Preporučena fizičku aktivnost umerenog intenziteta (poput brzog hodanja) podrazumeva bavljenje najmanje 150 minuta nedeljno (30 minuta dnevno tokom pet dana), sa dodatnim aktivnostima za jačanje mišića dva dana u nedelji.
I poslednje, ali nikako manje bitno. Postojeće hronične ili akutne bolesti treba redovno pratiti, uz stručnu lekarsku podršku. Simptomi pogoršanja zdravstvenog stanja nikako se ne smeju ignorisati. Svaki neobičan ili jak bol, slabost, poremećaj u čulima ili funkcionisanju unutrašnjih organa zahteva momentalnu reakciju i lekarski pregled, bez obzira na neodložnost poslova koje treba obaviti.Menadžer svoju sposobnost upravljanja treba da demonstrira i u oblasti upravljanja sopstvenim radnim i ličnim obavezama i odgovornostima, što utiče na zadovoljstvo i zdravlje, bolju produktivnost i radne rezultate.
