- Ksenija Đorđević je arhitekta, dizajner enterijera iz Beograda i osnivač studija KDA.
- KDA je beogradski arhitektonski studio osnovan 2007. godine koji radi na različitim projektima iz oblasti arhitekture, enterijera i dizajna nameštaja.
- Međunarodni portfolio Ksenije Đorđević se kreće od velikih luksuznih hotela, restorana, barova, klubova, kancelarija, maloprodajnih prostora do stambenih projekata, individualnih vila i stanova. Radila je projekte u Evropi, Africi i na Bliskom istoku.
Kako ste zaradili prvi novac?
Imala sam 9 godina kada me Tanja Bošković, bliska prijateljica mog tate, pozvala da učestvujem u emisiji o njenom životu koja se snima za prvi program RTS-a. Trebalo je da predstavim privatnu baletsku školu koju su 1985. u Aranđelovcu otvorili moji roditelji uz pomoć Tanje Bošković i Danice Maksimović, kao i veliko zalaganje naših priznatih balerina Marije Janković, Jelene Šantić i Lidije Pilipenko. Bila sam presrećna. Snimati u velikom studiju, deliti svlačionicu sa mojim glumačkim idolima, šminkernica, kostimi, set, sve to je bio svet koji sam obožavala. Bila sam jako ponosna što sam deo svega toga. Na kraju su mi za dva dana snimanja isplatili honorar u visini mesečne plate mojih roditelja. Radiš nešto što obožavaš i još te i plate za to. Divno. Mislim da sam baš u tom trenutku shvatila moj životni poziv treba da bude nešto što me zaista suštinski ispunjava, a arhitektura i dizajn enterijera to zaista jesu.
Ko je osoba od koje ste najviše naučili?
Imala sam sreću da su mi se u različitim fazama života pojave zaista izuzetni ljudi, koji su mi na neki način bili mentori i sa kojima sam se razvijala. Od mojih divnih profesorki klasičnog baleta sam naučila šta je disciplina koja dovodi do rezultata. Zatim sam uz pomoć profesorke matermatike shvatila da je arhitektura nešto čime želim da se bavim ozbirom da pored umetničkih sklonosti imam veoma racionalan matematički um. Mojim roditeljama sam jako zahvalna što su me još u ranom detinjstvu naučili kako funkcioniše mehanizam uzrok posledica, pa sam veoma rano naučila da donosim odluke, stajem iza svake i trpim posledice istih. Naučili su me i da moram da budem veoma jaka, samosvesna i nezavisna žena. Ipak najviše sam naučila iz sopstvenih pogodaka i pogrešaka, to je najefikasnija životna skola.
Koja je vaša najveća životna promena?
Veovartno kada sam iz konteksta konceptualne umetnice i težnje da budem igrač, koreaograf, performer otišla u pravcu biznisa. Dinamika mog života se u tom trenutku dramatično promenila. Sa druge strane sva iskustva iz pozorišta, sa scene su mi veoma pomogla u profesionalnom delovanju i bavljenju arhitekturom i dizajnom enterijera.
Druga velika promena je kada sam i sveta projektovanja, krenula u prodaju nameštaja i opremanje otvorivši The Apartment by KDA, prvi „shoppable apartment“ u regionu.
Šta je za vas novac?
Novac je nešto što mi omogućava da sakupljam zanimljiva iskustva. Kada odete u Operu u Parizu na balet ‘Tree of Codes’ ili u ‘Parco Della Musica’ u Rimu na koncert Marte Argeric, sa tih događaja izađete preplavljeni nekim posebnim osećanjem ushićenja. Vrhunska umetnost ima sposobnost da vas izmesti iz konteksta svakodnevnog života i povede u jednu dimenziju više, otvori neke nove prostore. Novac mi omogućava da baš tamo stignem.
Koji je vaš najveći poslovni propust?
Kasno sam shvatila da da moram da postavim odnos između fokusa i nekog šireg okvira, da u procesu projektovanja i hiperfokusa na idealno rešenje, uradim zoom out, sagledam stvari sa distance i ja odlučim da li je i kada je nešto dovoljno dobro. Trebalo mi je da shvatim da ja donosim tu odluku. To sam naučila od Zahe Hadid. U jednom intervjuu su je pitali zbog čega je ona u prvih 10 najznačajnijih arhitekata, i prva žena koja je dobila Pritzkerovu nagradu. Da li je to što je talentovanija od drugih ili iz nekog drugog razloga. Njen odgovor je bio da se talenat podrazumeva ukoliko ste u prvih 10 ili 100 arhitekata na svetu, ali da tajna njenog uspeha leži u tome što ona uvek instinktivno zna meru između fokusa na realizaciju i okvira, kontaksta u kome se nalazi, u prevodu zna tačno koliko energije želi i treba da potroši, kada je projekat dovoljno dobar i gotov.
Koga pitate za savet kada donosite važnu odluku?
Napravim analizu, postavim ključna pitanja, dam odgovore, ali onda zatvorim oči i zamislim šta u tom trenutku treba da se desi i donesem odluku.
Koje su danas po vašem mišljenju najcenjenije vrline?
Adaptibilnost. Nisu uspešni i cenjeni ni najpametniji, ni najizdržljiviji, ni najhrabriji nego oni koji se brzo adaptiraju na nove okolnosti i promene u okruženju.
Ko je za vas ‘čovek od boniteta’?
Stvaralac.
Kako će izgledati svet 2050. godine?
Biće zanimljivo posmatrati šta se dešava sa društvom, politikom i svakodnevnim životom kada shvatimo da nas nesvesni, ali visoko inteligentni algoritmi poznaju bolje od nas samih i upravljaju našim životima u meri u kojoj nismo mogli da zamislimo 2023. godine.
