- Vladislav Lalić je generalni direktor i partner u konsultantskoj kući Goodfaith Strategic Advisory. Ova konsultanska kuća posluje u regionu jugoistočne Evrope, sa osnovnim delatnostima u dve oblasti: podrška investitorima na bazi principa one-stop-shop i korporativizacija kompanija.
- Skoro 30 godina proveo je u kompaniji IKEA. Karijeru je započeo 1991. godine odmah nakon studija, a već sa 29 godina preuzeo je poziciju direktora kompanije IKEA za Tursku i postaje najmlađi direktor u švedskom gigantu.
- Vladislav Lalić bio je najzaslužniji što se IKEA nakon 25 godina ponovo vratila u Beograd i Srbiju. Shodno tome, 2017 godine dodeljeno mu je priznanje za specijalni doprinos Srpsko-Švedskom prijateljstvu, koje mu je dodelila ambasada Kraljevine Švedske u Srbiji.
Kako ste zaradili prvi novac?
Tokom studija u Grčkoj sam dobio ponudu da par sati dnevno radim u fakultetetskoj biblioteci, kao ispomoć glavnom bibliotekaru. Suštinski iako sam taj novac zarađivao, nisam mogao sa njim da raspolažem, već je on direkno korišćen u svrhu smanjenja moje školarine.
Svoj prvi novac sam zaradio od plate koju sam dobio nakon što sam započeo svoju karijeru u kompaniji IKEA. Bilo je to sada već davne 1991 godine. Plata nije bila enormna, u suštini je bila u skladu sa mojim godinama, iskustvom i poziciji koju sam tada imao, međutim meni je delovala kao da sam zaradio svoj prvi milion.
Ko je osoba od koje ste najviše naučili?
Smatram da u različitim fazama života učite od različitih ljudi.
Tokom detinjstva i rane mladosti najviše sam naučio od svojih roditelja, tokom studentskih dana sam puno učio od svojih kolega studenata i profesora, dok sam u profesionalnom smislu konstantno učio od ljudi sa kojima sam radio i sarađivao.
Ukoliko bih izdvojio jednu osobu koja je na mene imala veliki uticaj u profesionalnom i u ljudskom smislu, to je nažalost sada vec pokojni Bernard Furer, moj višegodišnji šef i mentor. Čovek koji je u mene verovao, koji mi je ukazao veliko poverenje, koji je znao da me pohvali i iskritikuje, da bude provokativan, ponekad i ciničan. Međutim uvek sa razlogom i u svrhu nečega što nisam uvek mogao odmah da prihvatim pa i da shvatim. Sada sa ove vremenske distance vidim koliko je to sve bila jedna velika škola i na tome sam mu neizmerno zahvalan.
Koja je vaša najveća životna promena?
Kažu da u životu postoje tri najveće promene, a to su razvod, selidba i promena posla. Što zbog privatnih, što zbog profesionalnih razloga selidbu sam iskusio više puta. Pre četiri godine sam posle više decenija promenio posao i ušao u preduzetničke vode. Sa mojim životnim partnerom, suprugom Aleksandrom, sam u srećnom braku više od 25 godina, tako da nisam iskusio taj vid velike promene.
Ipak najveća životna promena je za mene nastupila nakon rođenja mojih sinova. Život pre i posle toga apsolutno nije bio isti na bilo koji način, a pre svega u smislu prioriteta, ciljeva i celukupnog životnog konteksta.
Šta je za vas novac?
U filozofskom smislu, to je sredstvo koje vam daje sigurnost i koje vam omogućava da ukoliko ga imate dovoljno, sebi omogućite pravo izbora.
U praktičnom smislu to je sredstvo koje mi omogućava da sebi i svojoj porodici omogućim pristojan život, svojim sinovima vrhunsko obrazovanje, mojoj supruzi lepa putovanja, a sebi dobar ručak ili večeru u restoranu po mom izboru.
Koji je vaš najveći poslovni propust?
Bilo ih je mnogo tokom moje 32 godine dugaćke poslovne karijere. Kažu da se najbolje i najbrže uči na sopstvenim greškama, a da greške ne pravimo jedino dok spavamo.
Jedno iskustvo je po mene imala vrlo upećatljiv efekat i evo pamtim ga sve do današnjih dana. Naime na poćetku svoje karijere, nošen ogromnim entuzijazmom, željom i motivacijom, napravio sam veliki posao nabavljajuci za IKEA-u tada vrlo popularne kompjuterske stolove. Čak sam dobio veliki popust od jedne fabrike iz regiona obzirom na količinu koja je ugovorena i koja je bila ekvivalentna 14 punih šlepera. Mojoj sreći zarad dobro obavljenog posla je brzo došao kraj, pošto je ta količina bila dovoljna za preko godinu dana prodaje, dok je IKEA tolerisala maksimalno 3 meseca zaliha!
Koga pitate za savet kada donosite važnu odluku?
Suprugu Aleksandru, koja ima skoro nepogrešiv instinkt da proceni ljude.
Velikog prijatelja iz detinjstva Vladana, kada želim da stvari racionalizujem i stavim u logični redosled i strukturu.
Oca Voju, kada želim da dobijem savet koji se zasniva na mudrosti starijih ljudi. Mnoge izreke koje sam od njega čuo, koje su se prenosile sa kolena na koleno, mogu se primeniti praktično na bilo koji deo modernog života.
Bez da im previše laskam, u poslednje vreme se sve više savetujem i sa svoja dva sina, pogotovu starijim Nikolom i mlađim Petrom.
Koje su danas po vašem mišljenju najcenjenije vrline?
Sada, a želim da verujem da će tako uvek i biti, vrline koje će se ceniti su skromnost, poštenje, lojalnost, doslednost i otvorenost.
Ko je za vas ‘čovek od boniteta’?
Za mene to je svaki čovek koji zasniva svoj život na jasno definisanim vrednostima, koji je dosledan u njihovom postovanju i koji su vodilja njegovog svakodnevnog života.
Iako čovek sa svim svojim manama i vrlinama, jedan od njih se nameće kao najbliži tom idealu, i to je Novak Đoković.
To je čovek koji je svoj vanvremenski uspeh zasnovao na ogromnom radu, trudu, odricanju, gvozdenoj volji, nepokoljebivosti, u konkurenciji najbolji od najboljih, potpuno sam, ne zadovoljavajući se trenutnim uspesima, već sa jasnom vizijom i ciljem.
Kako će izgledati svet 2050. godine?
Ovo nije pitanje od milion, već od sto miliona dolara. Samim tim ne bih se usudio da na jedno ovakvo pitanje odgovorim. Ono što bih se usudio da kažem, je kako priželjkujem da izgleda svet 2050 godine.
Priželjkujem da to bude svet koji će i pored ogromnih tehnoloških napredaka olicenim u veštačkoj inteligenciji, superbrzim kompjuterima, superpametnim telefonima, električnim automobilima, i svim ostalim dostignućima koji će običnom čoveku olakšati svakodnevni život i rad, biti svet gde će ljudi i dalje pričati jedni sa drugima, u kome će se družiti ne samo virtuelno već licem u lice, gde će i dalje biti kreativni u pisanju dobrih knjiga i pravljenju dobrih filmova, gde će jednom rečju ljudi, a ne roboti i dalje voditi glavnu reč.
