Više

    Carić: Tražnja klijenata se vraća na nivo pre pandemije

    Još članaka iz ove rubrike

    „Pandemijska kriza menja i još dublje će izmeniti svetsku privredu, u pravcu više održivosti i ekologije, digitalizacije i novih načina rada. Ove teme bile su među prioritetnim i pre pandemije, ali su sada dodatno došle do izražaja. Važno je da ih sve industrije kao takve prepoznaju, a to se naravno odnosi i na finansijski sektor“, kaže Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke u intervjuu za „Svet bankarstva i investicija“.

    Posle više od godinu dana koliko traje pandemija koja je izazvala privredno-zdravstvenu krizu, pitamo našeg sagovornika šta su po njegovom mišljenju najveće lekcije za ekonomiju, a šta za bankarski sistem. 

    „Tokom 2020, sve države su se trudile da izađu sa paketima pomoći i preventivne ekonomske mere su ublažile posledice krize. Mere su većinom bile slične, od moratorijuma preko odlaganja poreskih obaveza do minimalnih davanja za zaposlene u najpogođenijim industrijama. U narednom periodu, važno je pomno pratiti razvoj situacije i posebno obratiti pažnju na ugrožene industrije i njihove zaposlene. 

    I prošlogodišnji Svetski ekonomski forum bio je potpuno u znaku ponovnog uspostavljanja poverenja, reformisanja sistema i pomoći onima koji su najugroženiji. 

    Što se bankarskog sektora tiče, posle krize iz 2008. godine, banke su se pripremale za novu krizu. Dočekale su je iz pozicije visoke likvidnosti i upravo su zbog toga i mogle da podrže i pomognu privredu i građane“. 

    Finansijski sistem je pokazao zavidan nivo otpornosti, ali još je neizvestan kraj pandemije, koji izazovi se sada naziru?

    U ovom trenutku, ključni faktor oporavka je brzina i obuhvat vakcinacije. To se odnosi i na ljudske živote i na ublažavanje ograničenja koja ometaju ekonomsku aktivnost. 

    Naš region bi u ovoj godini trebalo da zabeleži ekonomski oporavak, što bi trebalo posebno da bude izraženo u njenoj drugoj polovini. U našoj zemlji bi privatne i javne investicije, kao i oporavak potrošnje domaćinstava, trebalo da budu glavni pokretači rasta u nastavku godine. Zato je i prognoza rasta naših analitičara za 2021. ostala na nivou od pet odsto, budući da rizici deluju uravnoteženo. 

    Naravno, i dalje moramo biti oprezni i imati na umu povećani nivo neizvesnosti kad je reč o trajanju pandemije. Zato su nastavak vakcinacije i postizanje kolektivnog imuniteta krucijalni, kako za zdravstvenu situaciju, tako i za ekonomski oporavak.  

    Kada se posmatra prvi kvartal ove godine u poređenju sa krajem prethodne godine Erste banka je imala povećanu kreditnu aktivnost i kod preduzeća (0,8%) i kod građana (1,3%). Za koje kredite su kompanije pokazale najviše interesovanja, a za koje stanovništvo?

    U ovom periodu smo u segmentu rada sa privredom zabeležili blagi rast kreditiranja, posebno kod malih i srednjih preduzeća (3,5 odsto), kao i rast garancija (3,3 odsto). Ono što ohrabruje, a što je u skladu i sa svim pomenutim pozitivnim kretanjima i prognozama, je da se tražnja klijenata postepeno vraća na nivo od pre pandemije. 

    Naši klijenti kompanije se sve više okreću ulaganju. Potrebna im je podrška u vidu investicionih kredita, i to za osnovna sredstva pre svega, kao što su oprema ili poslovni prostor. Dosadašnje mere podrške ublažile su potrebe za finansiranjem obrtnih sredstava.

    I kada pričamo o velikim kompanijama, krediti i garancije su nastavili blagi rast. Klijenti iz ovog segmenta nisu u značajnoj meri koristili državni paket podrške, ovaj segment je stabilan u smislu da se tražnja nije značajnije menjala. 

    Kad je reč o građanima, u najvećoj meri su bili zainteresovani za podršku u vidu gotovinskih i refinansirajućih kredita, a nastavljena je i solidna tražnja za štednjom. 

    Kakav je odaziv klijenata Erste banke za poslednji moratorijum? Kako biste objasnili smanjenje interesovanje privrede za treći moratorijum?

    Interesovanje klijenata i fizičkih i pravnih lica za poslednju meru olakšica značajno je manje nego za dva moratorijuma iz 2020, iz dva razloga. 

    Prvi se odnosi na drugačiju prirodu ovih olakšica, a drugi na činjenicu da su imali na raspolaganju dva pomenuta zastoja u otplati, kao i druge mere iz ekonomskog paketa Vlade.

    Na bankarskom tržištu ste prepoznati kao banka koja akcenat stavlja i na potrebe klijenata iz privrede. Da li po Vašem mišljenju mala i srednja preduzeća imaju potencijal da budu nosioci ekonomskog razvoja Srbije? Ima li dovoljno domaćeg privatnog kapitala i ideja?

    Apsolutno. Mala i srednja preduzeća su ključna za ekonomski razvoj u svakoj zemlji, pa i u našoj. Takođe, ona su odrednica naše banke, i proteklih godina bili smo među najbrže rastućim bankama na tržištu u ovom segmentu. Trudimo se da prepoznamo najbolja mala i srednja preduzeća i budemo im dugoročan partner. S druge strane, u i dalje aktuelnoj pandemiji, fokus nam je da budemo tu za njih kako bi očuvala i unapredila poslovanje.

    U tom smislu, ponosan sam što smo prva banka koja je sa Evropskom investicionom bankom ugovorila kreditnu liniju od 30 miliona evra za oporavak upravo malih, srednjih i srednje kapitalizovanih preduzeća iz pogođenih sektora. Omogućava nam da obezbedimo kredite onima koji su pretrpeli posledice pandemije i pomognemo im da očuvaju radna mesta, likvidnost i poslovanje. 

    Osim toga, u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj pokrenuli smo nove kreditne linije za mala i srednja preduzeća, za širok spektar namena. 

    Ideja ima, naša podrška je tu, bilo da je reč o kupovini nove opreme, dobijanju obrtnog kapitala, očuvanju i poboljšanju poslovanja, ili svakoj vrsti savetodavne podrške. 

    Evropu bi mogao da pogodi „cunami“ poslovnog neuspeha nakon što vlade okončaju programe pomoći od posledica pandemije, do sada vredne 1.500 milijardi evra, upozorio je Evropski odbor za sistemski rizik (ERCB), najviše telo finansijskog nadzora u Evropskoj uniji. Kakva je situacija sa Srbijom?

    Evropski odbor za sistemski rizik je u ovom izveštaju fokus stavio na rast korporativnog duga i posledično, veći rizik od talasa nesolventnosti. Ovo je moguće očekivati, posebno u industrijama koje su najviše pogođene krizom, međutim trenutno je i dalje teško dati precizne procene. Prvi znaci kretanja u našoj privredi biće vidljiviji i jasniji nekoliko meseci po isteku podrške države. 

    Važno je da je nakon mera iz prošle godine usledio novi paket pomoći, na osnovu kog bi rast u našoj zemlji mogao da dostigne dvocifrene procente u drugom delu godine. Takođe, što je pažnja usmerena i na posebno pogođene industrije i delatnosti, što i Evropski odbor za sistemski rizik preporučuje za naredni period. 

    Dodatno ohrabrenje je što je naša zemlja u godini pandemije dobila povećanje kreditnog rejtinga. Očekujemo da državni organi nastave napore u pravcu dobijanja investicionog rejtinga, što bi se višestruko povoljno odrazilo na rast naše ekonomije. Ključni faktor za kretanje rejtinga u narednom periodu biće tempo fiskalne konsolidacije nakon pandemije.

    Evropska centralna banka je, drugu godinu zaredom identifikovala rizike povezane sa klimom kao ključne pokretače rizika u bankarskom sistemu u budućnosti. Kako se banke za to pripremaju?

    Ovo se odlično nadovezuje na vaše prvo pitanje o lekcijama pandemije, koja je i dodatno skrenula pažnju na pitanja održivosti i ekologije. Banke će morati da zauzmu strateški i sveobuhvatan pristup razmatranju klimatskih i ekoloških promena i rizika koji utiču na njihovo poslovanje. To je naročito važno kada se uzme u obzir i da fizička šteta na objektima prouzrokovana klimatskim promenama i degradacijom životne sredine može u velikoj meri da utiče na realnu ekonomiju. 

    Primetni su napori zemalja u pravcu prelaska na niskokarbonske izvore energije i uspostavljanje kružne ekonomije. U ovim trendovima, finansijski sektor imaće ključnu ulogu, pre svega kroz prioritetno finansiranje održivog rasta i razvoja ekonomije.

    U Erste Banci shvatamo i pratimo uticaj klimatskih i ekoloških promena, kao i izmene zakonske regulative na poslovno okruženje naših klijenata, kako bismo procenili nove rizike i uvrstili ih u naše strateške planove, kao i svakodnevne poslovne odluke.

    Pitanja klimatskih promena i „zelene“ ekonomije već sada su ključni deo naših poslovnih strategija koje se odnose na dugoročno održivo finansiranje. Jedan od važnih koraka već je načinjen – Erste Grupa planira da se do kraja 2030. postepeno povuče iz poslovanja sa termoenergetskim sektorom na ugalj i da prestane sa finansiranjem trgovine ugljem kao robom, skladištenjа i prerade uglja, u skladu sa našom Politikom odgovornog finansiranja. 

    U planu nam je i da gore navedene rizike uključimo u naš apetit za rizikom. Kada je reč o polisama osiguranja nepokretnosti, iz današnje perspektive, one pokrivaju štetu od osnovnih rizika, kao i nekih dopunskih. Drugi rizici kao što su zemljotres ili poplava se danas sporadično ugovaraju u polisama, i u zavisnosti od vrste nepokretnosti. Međutim, za očekivati je da ćemo i ovde videti promenu prakse ubuduće, u skladu sa time kako bude rasla svest o klimatskim promenama i povezanim rizicima.

    Pandemija je ubrzala digitalne transformacije. Koji su novi digitalni kanali u Erste banci implementirani u proteklih godinu dana? Gde vas je pandemija silom prilika ubrzala?

    Digitalne usluge smo od početka pandemije još intenzivnije promovisali i našim klijentima smo ponudili nekoliko novina kako bi svoje finansijske potrebe ispunjavali na još jednostavniji i zdravstveno bezbedniji način, kada i gde im to najviše odgovara. 

    Kao rezultat tih aktivnosti, broj naših digitalno aktivnih klijenata povećan je za gotovo 40 procenata u prošloj godini, a ukupna prodaja proizvoda putem digitalnih kanala je udvostručena. Klijentima se posebno dopala i mogućnost da elektronsko i mobilno bankarstvo ugovore bez odlaska u filijalu, što smo omogućili po proglašenju pandemije.

    U protekloj godini klijentima smo omogućili i instant plaćanje putem QR koda, bolje mBanking iskustvo uz redizajn aplikacije, povoljniji kurs u onlajn menjačnicama. Ponudili smo i digitalna rešenja za e-commerce, kao i na našem tržištu najsavremeniju uslugu jednostavne i bezbedne razmene i upravljanja elektronskim dokumentima Moj-eRačun, koja im omogućava bržu naplatu i likvidnost i snižava troškove poslovanja.

    Prepoznajući potrebe klijenata, nedavno smo preduzetnicima i kompanijama ponudili unapređeno elektronsko bankarstvo eBiz, kao i prvi put aplikaciju za mobilno bankarstvo mBiz. Na ovaj način zaista će svoje finansije imati na dohvat ruke, bilo kada i bilo gde.

    Digitalizacija nam je prioritet, te nastavljamo dalje u ovom smeru, sa intenzivnim ulaganjima značajnih sredstava u prelazak na novi operativni sistem Banke, koji će nam pružiti još veću fleksibilnost i omogućiti da se još više posvetimo potrebama klijenata. 

    Erste banka veliku pažnju stavlja i na finansijsku edukaciju građana, pokrenuli ste i #ErsteZnali. Da li su građani Srbije finansijski pismeni, donose li bolje finansijske odluke?

    Finansijska pismenost je sve važniji deo opšte pismenosti, a tokom pandemije je njen značaj i dodatno prepoznat. U našem društvu su već neko vreme primetni određeni pozitivni trendovi kad je reč o finansijskim navikama. Međutim, prema našim podacima, približno četvrtina građana svoja znanja iz sfere finansija i dalje ocenjuje nedovoljnim.

    Već više od dve godine sprovodimo besplatni, sveobuhvatni, nekomercijalni program finansijske edukacije #ErsteZnali, kako bismo građanima pomogli da finansijske odluke koje donose budu zasnovane na proverenim znanjima. Njegov važan deo je onlajn platforma ErsteZnali.rs koja nudi upravo znanja, informacije i zanimljivosti iz različitih oblasti finansija, sa idejom da ih široj javnosti približi na razumljiv i zabavan način. 

    Odluka nekih evropskih zemalja da uvrste finansijsku edukaciju u redovni školski program dovoljno govori o njenoj važnosti. Ona predstavlja osnovu za razvoj zdrave ekonomije zemlje, pre svega zbog finansijskog opismenjavanja, a sa posebnim akcentom na decu i mlade. 

    Iz tog razloga ćemo od ove godine uložiti napore da finansijska edukacija u našoj zemlji bude dostupna i najmlađima. Važno je da nove generacije steknu odgovarajuća znanja kako bi izgradile zdrave finansijske navike. Zato smo i podržali skorašnju izuzetno važnu inicijativu Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja, za uvođenje finansijske edukacije u osnovnoškolsko obrazovanje. 

    Procene su da će do 2025. oko 75 odsto radno sposobnog stanovništva pripadati segmentu milenijalaca. Kako prilagođavate svoju ponudu njima?

    U kontinuitetu pomno pratimo naše klijente, promene njihovih potreba i navika, što podrazumeva sve uzraste, a poseban fokus stavljamo na životne cikluse u kojim se nalaze i potrebe koje imaju u svakoj od faza, kako bismo ih podržali na najbolji mogući način.

    To se odnosi na sve naše klijente, ne samo na generacije koje u većoj meri koriste digitalne kanale komunikacije. Biti digitalan nije više pitanje uzrasta. Sa našim digitalnim servisima, omogućavamo svim generacijama da svoje bankarske poslove obavljaju jednostavno, brzo i bezbedno onlajn, bilo kada i bilo gde, ne samo milenijalcima. 

    Već dve godine zaredom smo prvi na tržištu kad je reč o korisničkom iskustvu klijenata fizičkih lica, što je pokazatelj da se krećemo u dobrom pravcu i motiviše nas da budemo još bolji.

    - Reklama -spot_img

    Preporučujemo