Pre nekoliko dana i zvanično je potvrđeno da Starbucks, ’kofeinski’ gigant okreće novi list i menja poslovanje, tačnije uslugu. Ukratko, tim koji vodi poslovanje i strategiju razvoja doneo je odluku da će Starbucks već od ove godine krenuti u ofanzivu.
Pomenuti plan, ukratko, podrazumeva otvaranje na hiljade novih prodajnih objekata na teritoriji Severne Amerike i Kine i ti u narednih 8 godina.
Još zanimljiviji deo celog projekta je ulaganje 450 miliona dolara u već postojeće kafeterije u Americi i to u opremu kako bi se barmenima i drugom uslužnom osoblju olakšao posao i kako bi se kupcima, ljubiteljima Starbucks proizvoda, omogućio što veći i bolji ugođaj.
Promene u Starbucks-u
Ako ste Starbucks-ov potrošač, zanimaće vas koje će vas promene zateći u narednom periodu:
- Nova metoda pripreme kafe vakuumskim presovanjem za šta će biti potrebno 30 sekundi
- Redizajnirane vitrine koje će zaposlenima olakšati pripremu hladnih napitaka za šta će im trebati duplo manje vremena
- Nov način pripreme hladne kafe – umesto 20 potrebnih koraka da bi se kafa pripremila, sada će ceo posao završiti u samo 4 koraka (ili nekoliko sekundi)
- Digitalizacija pri poručivanju, ali u procesu pripreme proizvoda
- Veća personalizacija Starbucks proizvoda, nagrade, programi poverenja, dostava na željenu adresu
Na prvi pogled, ove promene će doneti napredak. I hoće. Napredak će značiti olakšanje za zaposlene i bržu uslugu. Ali, šta će biti sa reakcijama sa druge strane pulta? Da li će verni potrošači, članovi Starbucks kofeinske garde odobriti novi pravac koji krši sve iskonske vizije i želje osnivača Hauarda Šulca?
Vizija protiv profita
Šulc je bio veliki ljubitelj italijanske kafe i italijanske kulture ispijanja kafe. Pre 40 godina po povratku u Ameriku iz Italije sa sobom je poneo i opčinjenost kofeinskim običajima i silno je želeo da Starbucks bude uzorak italijanskog duha. Od trojice prijatelja, ljubitelja dobre hrane, vina i kafe, otkupio je Starbucks kompaniju i započeo realizaciju svoje ideje.
Tako je i pokrenuo biznis sa željom da bude ’treće mesto’ – ono između kuće i posla, mesto za dobru kafu, inspiraciju, druženje. Ali, kako se to sve više govori i piše među Starbucks korisnicima, negde usput kompanija je izgubila svoj primarni pravac i viziju. Priču su poveli promet i profit.
Danas Starbucks prodajni objekti nemaju nikakve sličnosti sa italijanskim modelom kafea u koje se Šulc zaljubio. Frapućino i sve njegove varijante i ukusi danas čine 70% Starbucks prodaje. U novcu, tu se radi o čitavoj milijardi.
I nije samo to problem i razlika u odnosu na italijanski stil. Tu je i zapremina kafa u ponudi koje su daleko od italijanskog espresa, ali i imidž ’usputne brze stanice’. Danas je minimalna mililitraža Starbuck kafe 240ml, a postoje ’porcije’ i preko 700ml što se može ispijati ceo dan, drive-in je vrlo posećen. Većina korisnika svrati po svoj napitak i ponese ga za usput. Sve to je, priznaćete, daleko od prvobitne Šulcove želje i sa njom nema nikakve veze, ali zato ima veze sa dobrom zaradom i potražnjom.
Pobeda većine
Pre tačno 30 godina kompanija Starbuck je postala javna. Šulc se povukao sa mesta generalnog direktora i ušao u sektor razvoja kako bi učestvovao u otvaranju lokala širom sveta. Danas je Starbucks multinacionalni lanac kafeterija. Broji preko 33 hiljade lokala u 80 država. Nema dileme da je svojim poslovanjem popularizovao kulturu ispijanja kafe i nema dileme da je svakim danom bio sve dalji od imidža malih udobnih kafea, sa malo stolova, ponudom kafe u malim espresom šoljama i klasičnom muzikom u pozadini (po opisu Haurada Šulca).
Starbucks se može uzeti kao odličan primer poslovanja koje je pokrenula vizija i inspiracija jednog čoveka koji nije uspeo da se odupre vizijama većine. Ili je to samo pobeda profita?