Da li je nevreme šansa?

PRATITE NAS

Poslednji članci iz ove rubrike

(iz Uvodnika za novi broj „Sveta osiguranja“)

Ekonomske prilike u svetu su više nego turbulentne, lanci snabdevanja nisu ni stigli da se „srede“, gužve u lukama ne jenjavaju, a proizvodnje su ponovo počele da iskaču iz pogona zbog rasta novoobolelih. Optimizam nakon popuštanja mera i otkrića vakcine pogurali su značajno tražnju bez adekvatnog odgovora sa strane ponude. Kad se sve navedeno stavi u koš – eto nama inflacije. U avgustu je međugodišnja stopa inflacije u Mađarskoj iznosila 4,9%, u Rumuniji 5,3%, Poljskoj 5,5%, dok je u Srbiji bila 4,3% podaci Narodne banke Srbije. Istine radi, četvrtina te inflacije odlazi na poskupljenje energenata. Derivati nafte ovog avgusta koštali su nas  oko 17% više nego istog meseca 2020. godine, a meso 10,1%. NBS i drugi ekonomisti kažu da nema razloga za brigu jer poskupljenja nisu nekontrolisana, čak su i niža nego u drugim zemljama, ali malo to znači svima nama koji sipamo gorivo, kupujemo meso ili pekaru koji kaže da mu samo so u ovoj godini nije poskupela. Građevinci čak ne mogu da se pohvale da imaju proizvod poput soli jer je apsolutno svaki materijal poskupeo. Izvođači radova koji su poslove ugovorili pre godinu dana u problemu su ukoliko im se ugovori ne aneksiraju i cene izvođenja ne podignu u skladu sa rastom cena materijala. Ukoliko se to ne desi mnogi će ostati bez profita što posledično može da negativno utiče i na sektor osiguranja jer su kompanije u ovoj privrednoj grani uglavnom klijenti osiguravajućih kuća. 

Zbog svega navedenog mnogi smatraju da će neminovno doći do pada kupovne moći stanovništva. A pad kupovne moći nikako ne ide na ruku osiguranju koje se kupuje onda kada ima viška u džepu. 

No, ohrabruje podatak o očekivanom rastu bruto domaćeg proizvoda što bi trebalo da stvori novi rezervoar potencijalnih klijenata. Podaci na kraju drugog kvartala govore da je tržište osiguranja raslo 8,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Iz razgovora sa osiguravačima može se čuti da građani sve više osvešćuju potrebu za ovim proizvodom. Nedaće su uvek dobar primer šta znači živeti u neizvesnosti i dobra prilika za osiguravače da se pokažu na delu – isplatom šteta, ali i približavanjem svojih proizvoda klijentima. Prognoze stručnjaka su da bismo baš ove turbulentne godine mogli da dostignemo ukupnu premiju osiguranja veću od milijardu evra čemu se težilo godinama. 

Još jednu važnu ulogu igra finansijski sektor i osiguravači kao jedan od najznačajnijih delova tog sektora – smanjenje uticaja na klimatske promene čijim razornim dejstvima svedočimo iz meseca u mesec. Rastu cena kumovala je i izuzetno sušna godina svuda u svetu zbog čega su prinosi bili manji, a suše su takođe jedna od posledica globalnog zagrevanja. Šta mogu osiguravači? Mnogo toga, što neki već i rade. Pored toga što i sami posluju „zeleno“, svojim poslovnim politikama mogu da značajno utiču na kompanije da menjaju svoje načine poslovanja, te da se više posvete klimatskim promenama. U svetu već postoje primeri osiguravača koji ne žele da osiguravaju one koji ne posluju „zeleno“. To je sasvim razumljivo jer osim što je to odgovorno prema zajednici u kojoj rade, to je i pametno jer su takve firme izložene većem riziku potencijalnih gubitaka profita. 

Iako izgleda kao da je osiguranje u središtu nekontrolisane oluje, trenutne okolnosti osiguravači mogu da preokrenu u svoju korist i rezultat neće izostati. 

Preporučujemo