Nova knjiga svetski poznatog ekonomiste Branka Milanovića „Kapitalizam, sasvim sam“ (Capitalism Alone), a posebno tekst „Da li je korupcija dobra za privredni rast?“ i intervju u jednom domaćem mediju, uzburkali su javnost u Srbiji.
„Ja vidim demokratiju kao sredstvo za postizanje boljeg načina života. Nisam ubeđen, kao na primer Džon Rols, da je demokratija primarno dobro. Prema njegovom poretku demokratija je prva, privredni rast je drugi, nejednakost treća. Ja mislim da u stvarnosti mnogi narodi prave trejdof, zamenu, manje demokratije za više ekonomskog rasta. Kad pogledamo Kinu koja je u ekonomskom pogledu najuspešnija u poslednje dve generacije nema sumnje da je taj model državnog upravljanja privredom i vlade koja je posvećena investicijama, rastu, zaposlenosti postoji, mada je Kina specifična i nije lako taj model preneti. Takođe, ako to uporedimo sa gubitkom ljudskih prava, vlasničkih prava i nedostatkom vladavine prava, taj trejdof postoji. Mislim i da je Srbija ušla u taj trejdof, gde veći ekonomski rast ide sa smanjenjem određenih prava i većom arbitrarnošću u ponašanju države nego ranije…“, rekao je Milanović u tom intervjuu.
Ovom temom bavila se emisija „Oko“ na RTS-u, a sagovornici u ovom prilogu idu od toga da je kada je u pitanju Srbija „Milanović naseo na propagandu ovdašnje vlasti“, do toga da oni jednostavno nisu shvatili šta je američki ekonomista srpskog porekla hteo da kaže.
Branko Milanović već godinama pokušava da otkrije tajni recept kineskog rasta i to u trenutku kada MMF predviđa da će Kina i prema ukupnom bruto domaćem proizvodu (BDP) prestići Ameriku 2027. godine i postati svetska ekonomka sila broj jedan. U foto finišu ove ekonomske trke dva titana, najbolja američka ekonomska pamet i dalje tvrdi kako su demokratija, vladavina prava, institucije i borba protiv korupcije prvi i neophodan uslov za privredni rast. Neće biti, odgovara Branko Milanović. Sve to jeste dobro i poželjno, ali to nije prvi i neophodan uslov za rast, smatra on, jer Kina je jednopartijska država, a raste brže od ostatka sveta.
U knjizi „Kapitalizam, sasvim sam“ Milanović je objavio podatak da je prosečan rast Kine od početka devedesetih pa do 2016. godine, dakle, tokom 25 godina, iznosio čak osam osto. Tokom istog tog perioda svet je rastao dva odsto godišnje.
O značaju institucija za privredni rast dosta su u svetskoj naučnoj javnosti pisali ekonomisti Daren Acemoglu i Džejms Robinson i to naročito kroz kritiku knjige Tome Piketija „Kapitalizam u XXI veku“. Njih dvojica su u kritici Piketijeve knjige, na primer, napisali da ovaj francuski ekonomista, kada piše o nejednakosti u Francuskoj ili Sjedinjenim Američkim Državama, potpuno prenebregava značaj institucija. Tada je Branko Milanović, koji važi za jednog od najvećih stručnjaka na svetu kada je o nejednakosti reč, javno branio svog recenzenta Tomu Piketija. U jednom svom tekstu napisao je kako Acemoglu i Robinson, kritikujući Piketija polaze od pretpostavke da je on isto što i Karl Marks, koji u svojoj teoriji nije mario mnogo za institucije. Milanović piše da ta pretpostavka nije tačna jer su promene koje su u SAD i Francuskoj dovele do povećanja nejednakosti – upravo institucionalne prirode.
U svakom slučaju, Branko Milanović vodećim svetskim ekonomistima već godinama poručuje da treba da preispitaju svoju tezu, jer dve trećine sveta napreduje uprkos tome što nema razvijenu demokratiju i demokratske institucije, a istovremen nalaze i na drugoj polovini svetske liste koja meri korupciju. I to posebno naglašava kroz primer Kine, ali i još nekoliko država.
A kada je o Srbiji reč, Milanović je nedavno objavio i tabelu takozvanih izbornih autokratija u koje, osim naše zemlje, ubraja i Mađarsku, Poljsku i Tursku. Dok je svet tokom protekle decenije u proseku rastao 1,8 odsto, ove ekonomije rasle su brže. Ipak, kada se pogledaju zemlje centralne i jugoistočne Evrope Srbija je sa dva odsto u proseku bila na začelju regiona.
Milanovićeva poruka nije alibi za kreatore ekonomske politike zemalja u razvoju da ne smanjuju korupciju jer ona može da doda gas privrednoj aktvnosti. Kada Milanović govori o korupciji on se ne obraća političarima siromašne zemlje u kojoj je rođen i u kojoj se školovao, već kritikuje vlasti bogate zemlje u kojoj živi i radi, zaključuje se u emisiji RTS-a.
