Da li je vreme da osigurate mentalno zdravlje?

Poslednji članci iz ove rubrike

Pandemija koronavirusa dovela je do značajnog pogoršanja mentalnog zdravlja ljudi širom sveta, a najčešći problemi su anksioznost, depresija i post-traumatski stres, te su mnogi požurili da kupe polise osiguranja koje pružaju pokriće za ova stanja. 

Tamo ih je, međutim, sačela jednako „depresivna“ slika ‒ Većina standardnih polisa zdravstvenog osiguranja, i to u nekim od najjačih svetskiih ekonomija, poput SAD i Velike Britanije, ne pokriva mentalno zdravlje i psihijatrijsku pomoć, već se ovi rizici dodatno ugovaraju. Pritom, zdravstvena mreža uključena u osiguranje je nedovoljno raširena. 

Manjak stručnjaka i podataka

Američka Nacionalna alijansa mentalnih bolesti (NAMI), navodi da su glavni razlozi za to manjak zdravstvenih stručnjaka u datoj oblasti, kao i to što mnogi od njih ne prihvataju osiguravajuće polise jer im osiguravači ne plaćaju dovoljno za usluge. 

Swiss Re s druge strane objašnjava da se rešenja za osiguranje mentalnog zdravlja još uvek razvijaju, delom zbog poteškoća u dijagnostici pridruženih stanja, ali i zbog međusobne tesne povezanosti telesnog i mentalnog zdravlja, što predstavlja izazove za dizajniranje polisa i opseg pokrivanja rizika mentalnih bolesti. 

Uz to, dodaje, nedostatak podataka, oslanjanje na samoprocenu i ograničena dostupnost ustanova za lečenje obolelih tokom pandemije, dodatne su prepreke za osiguravače da kreiraju bolje ponude u ovoj oblasti.

Harvard Business Review ističe da, iako savezni zakoni u SAD zahtevaju od osiguravajućih društava da jednako pokrivaju probleme mentalnog i fizičkog zdravlja, između njih i dalje postoje duboke razlike, pa se čak 42% ljudi muči sa pokrivanjem visokih troškova povezanih s mentalnim zdravljem. 

To je, dakako, problem u zemlji u kojoj se prema podacima Nacionalne asocijacije za mentalne bolesti približno 51 milion ljudi svake godine suočava sa problemima mentalnog zdravlja i u kojoj je po navodima inicijative Open Minds, trošak za terapije vezane za mentalno zdravlje dostigao čak 225 milijardi dolara u 2019. godini, ne računajući protekle dve pandemijske godine za koje se podaci još uvek sumiraju. 

Neiskorišćena šansa za osiguravače

Ujedno, to je i velika šansa za sektor osiguranja i reosiguranja, naročito u svetlu aktuelne pandemije, ocenjuje Swiss Re.

„Iako se čini da bi usled neizvesnosti oko izazova koje nosi COVID-19, prirodno bilo  samo posmatrati i čekati pre nego što se klijentima ponude konkretniji proizvodi, zapravo je ova situacija šansa za osiguravače i reosiguravače da budu spona kojom će se premostiti nastali jaz između preopterećenog zdravstvenog sistema i pacijenata i to tamo gde mogu imati najveći uticaj na povratak u ‘normalno’, a to je širenje informacija i podržavanje prevencije“, kažu u ovoj kući. 

Swiss Re nabraja neke od ključnih mogućnosti za osiguravače kada je reč o mentalnom zdravlju: 

– Preventivna rešenja: Važna je sposobnost ranog uključivanja. Jeftine intervencije mogu se ponuditi kako bi se predupredile naknadne skuplje štete. Ako prevencija nije moguća, pravovremena dijagnoza i nuđenje sveobuhvatnog, individualno skrojenog paketa zaštite mentalnog zdravlja može pomoći u dostizanju tog cilja.

– Fleksibilne ponude: Specifična područja u kojima klijenti traže podršku osiguravača uključuju savetovanje o mentalnom zdravlju, podršku pri hospitalizaciji i rehabilitaciji. Neki potrošači takođe mogu biti otvoreni za dodatna pokrića vezana za mentalno zdravlje, uz već postojeće polise zdravstvenog osiguranja.

– Procena budućih trendova: Dugoročni izazov biće razumevanje odnosa između mentalnih zdravstvenih stanja povezanih sa kovidom, naročito ako se već zna da je prethodno postojeći mentalni problem u nekim slučajevima bio označen kao komorbiditet.

– Identifikovanje ranjivih grupa: Osiguravači mogu da osmisle ciljana rešenja za grupe klijenata sa većom osetljivošću na mentalne bolesti usled pandemije, poput medicinskog osoblja, trudnica i porodilja, ali i pripadnika mlađe populacije, poput milenijalaca.

Kao jednu od niša, Swiss Re navodi telemedicinu i virtuelnu medicinu, kojima mnogi pribegavaju usled socijalnih ograničenja koja nameće pandemija. Podaci iz SAD pokazuju da se korišćenje telezdravstva povećalo 38 puta od početka pandemije, a u okviru toga, više od 60 odsto ispitanika u nedavnoj anketi potrošača kompanije McKinsey navelo je da su se odlučili za virtualne umesto za lične sastanke s psihologom ili psihijatrom. U SAD, beleži se rast šteta uzrokovanih mentalnim zdravstvenim stanjima, a naročito udeo šteta telezdravstvenog osiguranja.

Nove tehnologije u službi rešenja

Prateći dešavanja na tržištu Swiss Re je nedavno sklopio ekskluzivno partnerstvo sa vodećom platformom za mentalno zdravlje, Wysa, sa idejom da se kreira aplikacija koja bi omogućila ljudima da prate mentalno zdravlje, ali i da se povežu sa drugim segmentima podrške koje pružaju osiguravači.

„Industrija osiguranja nastoji da bolje razume i spreči mentalne bolesti, a ova aplikacija trebalo bi da podrži osiguravače u njihovom cilju da poboljšaju sopstvene proizvode i korisničko iskustvo klijentima koji žele da sačuvaju svoje mentalno zdravlje“, rekla je Džoli Kroozbi, rukovodilac medicinskog sektora u Swiss Re.

Ona je iznela i podatak da godišnja vrednost šteta koje se prijave osiguravačima u vezi sa mentalnim zdravljem iznosi 15 milijardi dolara. Kada je reč o samoj aplikaciji, ona podrazumeva module za procenu mentalnog zdravlja bazirane na veštačkoj inteligenciji, koji su posebno efikasni u slučajevima depresije, stresa i anksioznosti, odnosno u oblastima u kojima se najčešće javljaju zahtevi za nadoknadu štete u smislu invalidnosti. Ova aplikacija, koju preporučuje i Nacionalna zdravstvena služba u Velikoj Britaniji kao i singapusrsko Ministarstvo zdravlja, trebalo bi klijentima da omogući ne samo da prate mentalno zdravlje, već i da ih uputi da potraže pomoć pre nego što problemi postanu previše ekstremni. S druge strane, osiguravačima će biti omogućeno da preventivnim delovanjem uštede na štetama. Potencijalna pilot tržišta aplikacije su Australija, Kanada, Novi Zeland i Velika Britanija.

I Asocijacija britanskih osiguravača je u aprilu ove godine pokrenula besplatnu onlajn platformu za akreditovanu obuku osiguravača radi podizanja njihove svesti o mentalnom zdravlju i poboljšanja komunikacije sa klijentima. Platforma je razvijena sa stručnjacima za mentalno zdravlje, savetnicima i članovima ABI-ja i na njoj će se do kraja godine obučiti 5.000 stručnjaka. 

ABI navodi da stanja mentalnog zdravlja možda nije tako lako proceniti kao fizička zdravstvena stanja, ali da osiguravači sve više uviđaju potrebu za pružanjem pokrića i podrške osobama koje pate od mentalnog zdravlja.

Dodaje da tome u prilog ide i podatak da je mentalno zdravlje u 2017. bilo najčešće prijavljivana šteta u Britaniji u okviru osiguranja zarada, uz postojeće procene na globalnom nivou da će se svaka četvrta osoba jednom suočiti sa nekim problemom u vezi sa mentalnim zdravljem. 

„Pandemija COVID-19 osvetlila je mentalno zdravlje kao hitan slučaj, a industrija osiguranja je u prvoj liniji odgovora na ovu krizu i mi ćemo raditi na temeljnoj promeni podrške koju naša industrija pruža klijentima s mentalnim zdravstvenim problemima“, rekla je Ivon Braun iz ABI-ja.

Srpsko tržište korak ispred?

U Srbiji mentalno zdravlje spada u osnovna pokrića

Paketi dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koji se nude na srpskom tržištu podrazumevaju i mentalno zdravlje i to najčešće kao osnovno pokriće u okviru paketa usluga vanbolničkog lečenja.

U Srbiji, brojne osiguravajuće kuće u poslednje vreme su predstavile sveobuhvatne pakete dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja kao odgovor na kovid krizu, a neki od ovih paketa pokrivaju zaštitu mentalnog zdravlja, odnosno psihijatrijsku pomoć, upravo u kriznim situacijama.

Ognjen Zorčić iz „Triglav osiguranja“ navodi da u slučaju nastupanja teških životnih okolnosti kao što su fizičko zlostavljanje, oboljevanje od malignih bolesti, gubitak člana porodice, polisa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja pruža pokriće troškova vezanih za usluge mentalnog zdravlja, od 100 evra pa naviše, u zavisnosti od ugovorenog paketa pokrića.

„Pandemija je donela distanciranje među ljudima, prvo fizičko, a zatim i socijalno. S obzirom na to da smo mi društvena bića i takvo stanje nije u našoj prirodi, ugroženi su mentalno zdravlje i blagostanje. Ovaj trend je dodatno prepoznat kroz upite korisnika zdravstvenog osiguranja za pokriće usluga u vezi sa mentalnim zdravljem. Iz tog razloga, prošireno je pokriće na medicinski neophodne usluge psihoterapije, konsultacije sa psihijatrom, neuropsihijatrom, psihologom, defektologom, kao i lekarima drugih specijalnosti u vezi sa mentalnim zdravljem“, kaže Zorčić za „Svet osiguranja“.

Prema njegovim rečima, u Srbiji na tržištu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja najveće učešće imaju polise koje poslodavac ugovara za svoje zaposlene.

„Najčešći oblici narušavanja mentalnog zdravlja su depresija i anksioznost, koji kod zaposlenih uzrokuju pad produktivnosti, tako da je porast korišćenja usluga mentalnog zdravlja kroz polisu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja očekivan“, navodi sagovornik „Sveta osiguranja“.

Preporučujemo

Pratite nas