Pojedini naši sagovornici izneli su procene da „Dunav osiguranje“ trenutno vredi negde oko 300 miliona evra, što je mnogo bolja pozicija nego pre samo četiri godine kada se firma procenjivala na oko 100 miliona evra. Svi se slažu da je veoma bitan tajming, ali i prozreti namere potencijalnog kupca. Ima raznovrsnih predloga
Vredna srebrnina, kada govorimo o kvalitetnim državnim preduzećima, većim delom je otišla u privatne ruke. Ono što je ostalo može se izbrojati na prstima jedne ruke. Brze promene, ekonomija obima zahtevala je modernizaciju i digitalizaciju poslovanja. Preko noći kovid pandemija je sve zakomplikovala sa fizičkim distanciranjem, što je unelo tektonske promene u sektoru osiguranja, naročito u pogledu utvrđivanja štete i izlaska na teren, što je redovna aktivnost.
„Dunav osiguranje“ smatra se delom kolekcije vrednih dobara. Mi smo pokušali da utvrdimo na kojoj je startnoj poziciji ta kompanija danas?
Dobra opcija – inicijalna javna ponuda
Branislav Jorgić, vlasnik brokerske kuće „Jorgić broker“ smatra da je velika verovatnoća da će država u jednom trenutku doneti odluku o prodaji svog udela u „Dunav osiguranju“.
‒ „Dunav osiguranje“ je u vlasništvu države i velika je verovatnoća da će država u jednom trenutku doneti odluku o prodaji udela. Kompanije se prodaju kada pokrivaju značajan deo tržišta, a poslovanje i profit iskazuje značajan rast. U prethodnom periodu privatizacija se obavljala po principu prodaje većinskog paketa strateškom partneru. Bolji način privatizacije je takozvani IPO tj. inicijalna javna ponuda i prodaja preko berze. Na ovaj način država bi dobila najpovoljniju cenu za paket akcija, a investitori, obični građani, investicioni i penzioni fondovi, dobili bi nove investicione mogućnosti. Sa druge strane Kompanija bi dobila profesionalni menadžment i kontrolu od strane akcionara, čiji je cilj rast kompanije i profita ‒ smatra Jorgić.
Prema njegovim rečima, poslovanje osiguravajućih kompanija u Srbiji je u direktnoj vezi sa nivoom privredne aktivnosti.
‒ Firma beleži rast prihoda i profita u poslednje tri godine, što znači da prati rast celokupne privredne aktivnosti. U budućnosti, biznis osiguravajućih društava pratiće razvoj privrede. Sa druge strane, sa pojavom novih industrijskih grana otvoriće se prostor za nove proizvode. Klimatske promene će pokazati potrebu za uslugama osiguranja, naročito u sektoru poljoprivrede sa ciljem da se stvori sigurnost prihoda u poljoprivredi, čak i u uslovima nevremena i sušnih godina ‒ ocenjuje Jorgić.
Redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Jelena Kočović kao stručnjak koji je godinama prisutan u teoriji, ali i praksi osiguranja pobornik je mišljenja da Srbija, kao i svaka druga ozbiljna zemlja, treba da ima svoju nacionalnu državnu osiguravajuću kompaniju i ona ne vidi nijedan razlog za prodaju.
‒ Posebno sada kada našoj zemlji više nego ikada prete katastrofalni rizici, kakav je pandemija i sve izraženija potreba za uvođenjem obaveznog osiguranja od ovih rizika. Za uvođenje obaveznog osiguranja od katastrofalnih rizika najbolji je javno privatni model u kome svakako ključnu ulogu treba poveriti državnoj osiguravajućoj kompaniji u saradnji sa državom, budući da je to nacionalni interes ‒ smatra profesorka Kočović.
Prema njenim rečima, uprkos svim promenama, pre svega povećanju konkurencije, kompanija je uspela da zadrži lidersku poziciju i pokaže da može biti uspešna i da ne postoji nijedan razlog da se proda, a da bi zadržala lidersku poziciju treba da razvija i nudi nove proizvode osiguranja u životnom i u neživotnom osiguranju.
Po njenoj oceni osiguravajuće kuće, pa i „Dunav“ ‒ trebalo bi nastojati da prestrukturiraju svoje portfelje budući da je osiguranje od autoodgovornosti i dalje najdominantnija vrsta osiguranja na našem tržištu osiguranja.
‒ Prateći najnovije trendove potrebno je uvesti obavezno osiguranje od katastrofalnih rizika. U svetu sve veći značaj dobija ekološko osiguranje koje bi trebalo da uvedu i naše osiguravajuće kompanije, uz podršku države. Digitalizacija u osiguranju je više nego neophodna. Onlajn prodaja značajno smanjuje troškove poslovanja i čini pristupačnijim proizvode osiguranja potencijalnim kupcima. Izazovi zahtevaju visokostručne kadrove koji će moći da iznesu promene ‒ zaključuje Kočović.
Fosil koji treba preobraziti u imovinski razumljivo akcionarsko društvo
Dr Milan R. Kovačević, redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije kaže, sa druge strane, da je već bilo potrebno privatizovati „Dunav“, ali da, ni danas, ova osiguravajuća kuća ne izgleda spremno za to.
‒ Sa oko 3 % usitnjenih privatizovanih akcija, 46% akcija države i 51% ‘društvenog’ kapitala, „Dunav“ je fosil koji treba srediti u imovinski razumljivo akcionarsko društvo. On očito nije uspešno prodro u životno osiguranje. Sa preko 3000 zaposlenih i velikim brojem posrednika treba naći neko rešenje, da ne bi bilo turbulencija. Neka zavisna društva treba prodati i postići konkurentnijim poslove osiguranja. Uprkos svemu tome „Dunav“ ima dobar potencijal za rast vođen od hrabrih i uspešnih menadžera ‒ mišljenja je Kovačević i dodaje da je šteta što akcije „Dunava“ nisu sređene i što kao otvoreno društvo nije na berzi.
Kovačević naglašava da je za bolju organizaciju i položaj na tržištu, bolji onaj kupac koji je spreman da više plati za „Dunav“.
‒ On mora i da povrati taj novac zaradom. Bilo bi dobro izvršiti procenu vrednosti „Dunava“ i proveriti u kojoj meri postoji interes za kupovinu. Među domaćim preduzetnicima, osiguravajućim kompanijama, finansijskim fondovima i velikim multinacionalnim kompanijama i bankama, mogu se naći i poželjni i nepoželjni kupci „Dunava“. Treba prozreti šta je namera potencijalnog kupca da radi sa „Dunavom“ ‒ kaže Kovačević.
On ističe da bi možda bilo pogodno prodati Međunarodnoj finanijskoj korporaciji (IFC) ili sličnoj instituciji mali deo, a onda raditi na boljoj prodaji većinskog paketa akcija ili i svih akcija.
„Kad se uzmu u obzir svi pobrojani problemi možda bi pravi potez bio izlazak na berzu što bi doprinelo razvoju domaćeg akcionarstva, iako znam da se to neće svideti onima koji odlučuju. Druga je mogućnost javno zatražiti kompetentnu kompaniju za ugovor o upravljanju“, smatra Kovačević.
Stav Kovačevića je da „Dunav“ sa ovakvom strukturom vlasništva, ne može, a da ne gubi učešće na tržištu. „Da bi se to usporilo morao bi da širi paletu proizvoda i agresivnije aktivira poslove. Infekcije i klimatske promene stvaraće nove mogućnosti osiguranja, ali i povećati rizike. Digitalizacija olakšava aktuarske proračune, praćenje više informacija i omogućava veću produktivnost kvalifikovanih zaposlenih. Na idejama i inovatorstvu se sve više zarađuje, te je to put kojim treba ići“, zaključuje Kovačević.
Velika verovatnoća ‒ sudbina slična Komercijalnoj banci
Redovni profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić kaže da pitanje privatizacije „Dunav osiguranja“ ostaje pitanje za većinskog vlasnika, a to je država, pri čemu značajnu ulogu u tome igra i tajming, odnosno konkretan momenat u kome bi se sprovodio privatizacioni postupak.
‒ „Dunav osiguranje“ je i dalje vodeća osiguravajuća kompanija u Srbiji, gledano kroz tržišno učešće, ali i veličinu kapitala. U poslednjih nekoliko godina zadržan je rastući trend prihoda i ostvarene dobiti, pri čemu je posebno uspešna 2020. godina koja je skoro cela protekla u znaku krize izazvane koronavirusom, sa značajnim rastom poslovne dobiti od preko 30% u odnosu na prethodnu godinu. Akcije „Dunav osiguranja“ predstavljaju jednog od većih dobitnika u prethodnoj godini mereno kroz rast tržišne cene, pri čemu je tržišna kapitalizacija kompanije (ukupna tržišna vrednost kompanije mereno cenom na Beogradskoj berzi) dostigla skoro 270 miliona evra. Ipak, može se i primetiti da neke strane osiguravajuće kompanije imaju bolje profitne stope od „Dunav osiguranja“, što govori da „Dunav“ mobiliše i značajna sredstva i kapital da bi se ostvarili odgovarajući rezultati“, navodi Grubešić.
On je mišljenja da ako dođe do privatizacije to treba da bude strateški partner, neka ugledna osiguravajuća kuća sa dobrim imidžom. „Verujem da bi i novi vlasnik zadržao stari dobar brend kao što to radi i NLB banka kao novi vlasnik Komercijalne banke. Neka međunarodna finansijska institucija, kao što je IFC bi mogla da bude portfolio investitor, dakle neko ko bi pojačao stabilnost kompanije pred privatizaciju, ali takve institucije se svakako ne bave privatizacijom kroz strane direktne investicije i nikada ne preuzimaju većinski paket akcija. Sa druge strane, teško je poverovati da bi za ulazak na naše tržište interes pokazala neka svetska multinacionalna kompanija, pa mi deluje realnije da bi to bio neki značajan regionalni igrač, slično NLB banci u slučaju Komercijalne banke“, kaže Grubešić.
Prema njegovim rečima, strateško partnerstvo bi moglo da bude interesantno, ali nije siguran da bi strateški partner bio zainteresovan za tako nešto, već pre veruje da bi se lakše, ako se proceni da treba prodati kompaniju, to moglo realizovati kompletnim izlaskom iz vlasništva putem tendera.
‒ Sve dok država kao većinski vlasnik ne proceni da treba da proda kompaniju mislim da se kroz investicioni ciklus moraju pratiti trendovi na tržištu osiguranja i time zadržati dobra konkurentska pozicija. „Dunav“ ostvaruje snažan profit, pa to ostavlja prostora da se kroz reinvestirani dobitak to realizuje iz internih izvora finansiranja, što ne stvara pritisak na državu da mora da dokapitalizuje kompanije, kao što smo imali slučaj sa pojedinim bankama. Mislim da u budućnosti osiguravajuće kompanije moraju još značajnije da investiraju u digitalizaciju i da za njih, kao i za banke, mogu biti značajne blockchain tehnologije ‒ ocenujuje na kraju Grubišić.
Gde je „Dunav“ danas?
Prema poslednjim podacima sa Beogradske berze cena pojedinačne akcije „Dunav osiguranja“ je 3.600 dinara (3. septembar). U poslednje 52 nedelje najvisa cena ostvarena je 31. marta ove godine – 4.500 dinara, a najniža 23. septembra 2020. godine – 3.051 dinar. Kada se posmatra istorijski, najviša cena akcije „Dunav osiguranja“ je bila 16. aprila 2007. godine – 17.000 dinara.
Tržišna kapitalizacija kompanije izračunata prema podacima iz poslednjeg godišnjeg bilansa je 15.425.341.650 dinara, što je oko 129,62 miliona evra. Ovo su podaci sa Beogradske berze. Međutim, u ovu tržišnu kapitalizaciju nije uračunat društveni kapital „Dunav osiguranja“ koji nije iskazan u akcijama, a u strukturi je vlasništva sa učešćem od 51,85 odsto. Tržišna kapitalizacija je možda najjznačajniji pokazatelj koliko vredi jedno preduzeće. Ona je jednaka ceni akcije pomnoženoj sa brojem izdatih akcija i može se koristiti kao pokazatelj javnog mnjenja o neto vrednosti kompanije i ponekad je odlučujući faktor u finansijskim transakcijama. S toga još bolje podatke o poslovanju „Dunava“ imaju brokerske kuće.Tako je nedavno brokerska kuća „Momentum“ (početkom avgusta ove godine) objavila da je, kada su oni radili presek, tržišna kapitalizacija kompanije iznosila 31,6 milijardi dinara, odnosno oko 269 miliona evra. Kod obračuna tržišne kapitalizacije, oni su uzeli u obzir potencijalnu vrednost društvenog kapitala koji se trenutno po odluci države i samog preduzeća raspodeljuje.
Po tome, investiciona javnost ceni da „Dunav“ vredi negde oko 300 miliona evra, što je mnogo bolja pozicija nego pre samo četiri godine kada se firma procenjivala na oko 100 miliona evra. Znači da je za nepune četiri godine vrednost konsolidovana i uvećana tri puta. To uopšte nije loše, ako se uzmu u obzir opšti uslovi poslovanja na tržištu Srbije, nedovoljno atraktivan privredni ambijent i još uvek niska kupovna moć stanovništva, koje ne poseže lako za polisama osiguranja.
Ukupna premija na tržištu osiguranja u 2020. godini iznosila je oko 107 milijardi dinara, a najveću premiju i dalje generiše „Dunav osiguranje“ i to 29,7 milijardi dinara što čini oko 26 odsto od ukupne premije na tržištu. Ova osiguravajuća kuća je ostvarila blagi rast premije koja je 2019. iznosila 28,4 milijarde dinara. Prema podacima NBS-a iz prvog tromesečja ove godine, vrednost ukupne premije na tržištu osiguranja iznosila je 27,8 milijardi dinara, a učešće „Dunava“ je 7,42 milijarde dinara, što znači gotovo da je više od četvrtine ukupne premije ostvarilo „Dunav osiguranje“.
Priča o privatizaciji „Dunava“, duga je ko i sama reka Dunav. Ali za razliku od reke koja konačno dođe do Crnog mora, ovde nikada nije došlo do završetka prodaje. Zbog čega je to tako, više je nagađanja, ali se najčešće spominje politička volja. Prvo je prodaja „Dunava“ najavljivana 2013. godine i tom prilikom najavljeno je da se vode razgovori sa Međunarodnom finansijskom korporacijom (IFC) da postane manjinski vlasnik tog predzeća. Potom se 2014. godine „Dunav“ našao u ekspozeu tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića koji je najavljivao privatizaciju. Prodaja je bila aktuelna i 2017. godine kada se spekulisalo i o ceni po kojoj će „Dunav“ biti ponuđen novom kupcu, kao i o samim kupcima. Tada su mediji dali informaciju da je Vlada Srbije definisala okvirnu cenu od 110 miliona evra, ali i da su stručnjaci mišljenja da je vrednost kompanije precenjena i da bi maksimalno mogla da se proda po ceni od 60 miliona evra. Razlog je bio taj što se kod procene vrednosti osiguravajućih kuća primenjuju evropski standardi, po kojima se na osnovu visine premija osiguranja definiše i broj zaposlenih i niz drugih parametara. A, po tom osnovu „Dunav“ je imao dva puta više zaposlenih nego što je optimalno, što mu je znatno umanjivalo tržišnu vrednost.
Trendovi ukrupnjavanja i pregrupisavanja u najavi
Trend ukrupnjavanja tržišta trenutno je prisutan na bankarskom tržištu, ali zasigurno neće zaobići ni sektor osiguranja. O tome nam već svedoče dešavanja u Evropi i regionu. Akvizicije i spajanja su se nastavili uprkos pandemiji, zahvaljujući velikim međunarodnim grupacijama. Bilo je velikih transakcija, poput izlaska Aegona s mađarskog, poljskog, rumunskog i turskog tržišta, koji je preuzeo VIG za 830 miliona evra. U narednom periodu se očekuje dodatni nastavak konsolidacije regionalnog tržišta osiguranja uz mogući ulazak novih investitora koji još nisu bili prisutni na ovim tržištima. Tržištima pojedinačnih država uglavnom dominiraju tri do šest najuspešnijih osiguravajućih društava, veliki broj manjih igrača deli ostatak tržišta. Na tržištima je još uvek prisutan velik broj igrača i jaka konkurencija, što može dovesti do dodatne konsolidacije tržišta. Najaktivniji kupac u regionu ostala je austrijska grupa VIG. Preostali veliki kupci obuhvataju Canadian Fairfax Group, Generali, Euroins, Uniqua i Allianz.
