Da li osiguranje hvata zalet?

Piše: Petar Purić, direktor sektora za prodaju osiguranja i pomoćnik izvršnog direktora, Triglav Osiguranje

Dinamične promene poslovnog okruženja osiguravača, proistekle iz nadovezujućih globalnih kriza (pandemijska – ograničenje kretanja ljudi i roba, prekinuti ili otežani lanci snabdevanja i uticaji globalnih geopolitičkih dešavanja na makroekonomske pokazatelje), sa sobom nose i neophodnost prilagođavanja poslovnih modela osiguravača. Ubrzana digitalizacija usluga, stvaranje ekosistema, prilagođavanja klimatskim promenama i ESG regulatornim zahtevima, pad kupovne moći stanovništva i profitabilnosti privrednih subjekata usled inflatornih pritisaka, samo su neki od izazova, ali i šansi koje utiču na razvoj industrije osiguranja u celini. Pojava novih rizika, poput cyber rizika, potreba za većom informacionom bezbednošću i obezbeđenja kontinuiteta poslovanja (imovinski rizici, osiguranje potraživanja i sl.) nadovezuju se na rastuće zahteve za zdravstvenim osiguranjem u postkovid periodu. Da li nove neizvesnosti dovode do buđenja svesti o potrebama za osiguranjem u cilju minimiziranja rizika koji nas svakodnevno okružuju? U pružanju usluga osiguranja, kao najodgovorniji, osiguravači moraju da budu pouzdani, agilni i na jednostavan i razumljiv način da pruže podršku i izgrade dugoročan partnerski odnos s klijentima na njihovom potrošačkom putu.

U 2022. i prvoj polovini 2023. godine susretali smo se s velikim izazovima proisteklim prevashodno iz inflatornih kretanja i prilagođavanja ponude potrebama klijenata u izmenjenom poslovnom okruženju i dokazali smo stabilnost, sigurnost poslovanja i pouzdanost u izgradnji dugoročnog partnerstva s klijentima i u periodima nadovezujućih globalnih kriza. Tržište osiguranja u 2022. godini zabeležilo je rast od 12,2 odsto na ukupnom nivou, ali je taj rast bio niži od stope rasta opšte inflacije, najvećim delom usled blaže stope rasta životnih osiguranja (5,9%) kao segmenta sa blažim uticajem inflatornih pritisaka (samo u delu troškova) zbog dugoročnosti ugovora.

Usled inflatornih pritisaka na cene pružaoca usluga, odnosno troškove u procesu preuzimanja rizika u osiguranje, osiguravači nisu u celosti opterećenje preneli kroz cenu osiguranja na potrošača, već su kroz optimizaciju poslovnih procesa smanjili opterećenja klijenata u procesu izgradnje dugoročnog partnerstva, na šta ukazuje i da je stopa rasta premije neživotnih osiguranja niža od stope opšte inflacije. U 2022. godini, pa i nadalje u 2023, najveći uticaj na stopu rasta premije neživotnih osiguranja ima prevashodno dobrovoljno zdravstveno osiguranje (povećana tražnja nakon izlaska iz pandemijskog perioda uz rast cena medicinskih usluga usled inflacije), osiguranja motornih vozila (kasko i auto-odgovornost) i imovinska osiguranja, uz oporavak putnog osiguranja (nakon ukidanja pandemijskih ograničenja). Izazovi o kojima treba voditi računa prilikom zaključenja ugovora o neživotnom osiguranju ogledaju se i kroz podosiguranje usled inflatornih pritisaka na vrednost imovine klijenata.

Izazovi kod životnih osiguranja ogledaju se u delu pada kupovne moći stanovništva, obezvređenja suma osiguranja usled inflacije (ukoliko nije ugovorena indeksacija), rizik prekida osiguranja usled rasta kamatnih stopa na finansijskom tržištu u segmentu štednih komponenti, rizik postkovid efekata na zdravlje ljudi i demografske promene (smanjenje broja stanovnika prema novom popisu i migracioni efekti). Svaka kriza rađa nove izazove i nove šanse. Stabilnost i sigurnost osiguravača, kao dugoročnog partnera na potrošačkom putu klijenata u kreiranim ekosistemima, predstavlja dugoročnu investiciju, a ne trošak.

Strogo je zabranjeno kopiranje tekstova osim u slučaju preciznog navođenja izvora i linka ka originalnom tekstu.

Podeli tekst

Ako ste propustili

Povezane vesti

Komentari +

1 KOMENTAR

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo unesite svoje ime ovde