Ako vas drugi počaste komplimentom da ste pametni, zapravo vam kaže da misli da posedujete zadovoljavajući nivo opšteg znanja i zdravog razuma.
Možda ste u školama kroz koje ste prošli svrstavani u one iznad proseka, ali da li ste taj ’status’ zadržali i kada se ste priključili svetu odraslih, zaposlenih ljudi, gde vladaju neka druga pravila i za uspeh se traže nešto drugačije sposobnosti i veštine?
„To koliko ste pametni, psihometrija kaže da se može izmeriti (IQ). Međutim, u tu vašu ’pamet’ ulaze i socijalne veštine koje se teško mogu naučiti, a nazivaju se emocionalna inteligencija (EQ)“, kaže za Psychology Today doktor Raid Dajcman. Iako se jedna može izmeriti, a druga ne, obe inteligencije vam trebaju, različite su i veoma su važne ako je tema uspeh i dobar život u zajednici.
Uspešan EQ
Doktor Dacman tvrdi da je moguće neko bude previše pametan za svoje dobro. „Recimo, u društvu ste, pokazujete svoju intelektualnu dominaciju, iznosite činjenice, razgovarate. I? I pored vaše dominacije, druga osoba dobija unapređenje, a ne vi. Čini se da vas baš svi ne vole. U čemu je greška? U vašoj emocionalnoj inteligenciji. Tu ona stupa na snagu.“
Šta u toj situaciji radi emocionalno inteligentan čovek?
U njegovoj blizini drugi se osećaju prijatno, ne ugroženo. Najbolji način da se nekome dopadnete je da slušate, a ne da se hvalite svojim dostignućima. „Ovaj ’trik’ stvara lažnu intimnost, to je lukavstvo korporativne trgovine“, piše dr Dajcman. Ako vam se osoba dopada, svideće vam se i ono što ona prodaje.
Ako se ovako posmatra društveni život, moglo bi se reći da su maniri i ponašanja podmukli oblici obmane.
Sa kojim ciljem?
Da bi se napredovalo.
„Gde se spajaju ulagivanje, siciopatija i makevijalizam? Ne znam. Kod mnogih uspešnih ljudi postoji transakcioni, manipulativni faktor. Ako su previše uspešni, to pojačava njihove najgore osobine – emocionalno zlostavljaju, neosetljivi su i ’iznad svih’.
Da biste uspeli profesionalno, morate iskoristiti i IQ (koefiicijent inteligencije, jedinstvene setove veština) i EQ (emocionalnu empatiju, dopadljivost)“, Pametnim ljudima je neophodna EQ i to je Goleman pionirski obradio (’Emocionalna inteligencija’).
„IQ i EQ su uvek u interakciji utičući na postignuća, uspehe i ambiciju. Vaše iskustvo, karakter i ličnost daju vam dobru poziciju i preduslove, ali vaša emocionalna inteligencija to održava. Ako vaš IQ nije u skladu sa vašim EQ, manje je verovatno da ćete uspeti“, upozorava dr Dajcman.
Inteligencija: Čija karijera brže napreduje?
Emocionalno inteligentniji brže napreduju u kompanijama nego oni sa visokim koeficijentom inteligencije (IQ).
„Moje je mišljenje da kancelarije ne popunjavaju najpametniji već najomiljeniji. Te veštine se ne uče u školi“, kaže dr Dajcman. „Kada ste zaposleni, radite u jednom timu, imate i obavezu da sa drugima uspostavljate odnose. U suprotnom, bez obzira koliko dobro radite, kada dođe do unapređivanja, izgubićete bitku od ’ulizica’. Da biste uspeli u akademskoj zajednici, morate da budete političar i da se družite“, nastavlja dr Dajcman.
„U svojoj karijeri psihologa primetio je pravilo da ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije obično počinju na boljem poslu, sa više autoriteta i autonomije, sa veći prihodima u odnosu na kolege sa nižim IQ. Ali, drugačija se situacija sa unapređivanjima unutar kompanija – konkurencija ume da bude žestoka i traži visok nivo emocionalne inteligencije baš kao i IQ“, navodi psiholog.
Kako dr Dajcman piše, mnogi njegovi klijenti su bili briljantni i visoko obrazovani, ali su im nedostajale društvene veštine da bi se takmičili sa ambicioznim kolegama koji mnogo ne biraju i ni od čega ne prezaju kad je unapređenje u pitanju.