Digitalizacija u poljoprivredi nije nikakav bauk

Profesor dr Vladimir Crnojević je direktor Instituta BioSens iz Novog Sada. BioSens, istraživačko-razvojni institut za informacione tehnologije biosistema, osnovan je 2015. godine i pionir je digitalne transformacije poljoprivrede u Srbiji.

Za novi broj “Sveta bankarstva i investicija” pitali smo ga kako ide digitalna transformacija i šta su najveće teškoće u procesu spajanja s jedne strane tradicionalne poljoprivrede i s druge inovacija?

„Najveće teškoće su zapravo mentalne prepreke, koje a priori kažu ‘to nikad neće biti’, a zapravo uopšte nije toliko teško”, priča dr Crnojević.

On kaže da su tokom pandemije virusa COVID-19 čak i najstarije generacije, usled ograničenja kretanja, veoma brzo osvojile i društvene mreže i internet uopšte,  pa ne postoji opravdanje zašto poljoprivredni proizvođači danas ne bi mogli da koriste digitalne alate za poljoprivredu.

Moguće je, dokaz je eAgrar

“Najbolji dokaz da je to moguće jeste eAgrar koji je munjevito uveden u upotrebu kao zvanična platforma Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za upravljanje podsticajima u poljoprivredi, a u čijem je razvoju Institut BioSens dao značajan doprinos. Na početku implementacije eAgrara bilo je puno odjeka da to nikad neće zaživeti, da je to tortura za poljoprivredne proizvođače i da nije realno u Srbiji. Ali u vrlo kratkom roku od svega nekoliko nedelja 450 hiljada poljoprivrednih gazdinstava je registrovano na platformi eAgrar, a vrlo brzo je počela i realizacija isplata sredstava po osnovu različitih subvencija,” kaće on i dodaje:

“Sve ovo govori da ako postoji volja, postoji i način. Smatram da digitalizacija u poljoprivredi nije nikakav bauk, već budućnost i ljudi u Srbiji su spremni da se sa tim suoče.”

Benefit i za finansijski sektor

Dr Crnojević smatra da je najveća tekovina digitalizacije poljoprivrede “integracija različitih sektora i omogućavanje tešnjeg povezivanja i boljeg protoka informacija, samim tim i kvalitetnijih rešenja i optimizacije celog procesa poljoprivredne proizvodnje”.

“Na taj način finansijski sektor, banke i osiguravajuća društva dobijaju mogućnost da na osnovu digitalnih sistema i većeg protoka informacija (big data) razviju mnogo kvalitetnije proizvode u smislu brzine odobravanja – u slučaju banaka kredita ili isplate šteta u slučaju osiguranja, zatim povoljnije kamatne stope i niže premije osiguranja,” kaže i dodaje da je  zbog toga što je proces optimizovan, sada moguće bolje sagledati rizik i odobravanja kredita i utvrđivanja premije osiguranja, jer se “uz pomoć savremenih tehnologija poput satelita, veštačke inteligencije i ostalog mogu dati mnogo bolje i stabilnije procene”.

“Time se omogućava da obuhvat kredita i osiguranja bude značajno veći. Kod nas je u proseku manje od 10% poljoprivrednih parcela osigurano, što je u poređenju sa 70% koliko je osigurano u Nemačkoj zaista loša statistika. Verujemo da upravo digitalne tehnologije donose mogućnost smanjenja tog jaza.“

Ceo intervju sa dr Vladimirom Crnojevićem možete čitati u novom broju “Sveta bankarstva i investicija”.