Pre sedam dana oglasio se žiri za dodelu Nobelove nagrade za književnost. Obistinila su se predviđanja kladionica i kritike – Norvežanin Jun Fose je izbor za 2023. po mišljenju Nobelovog komiteta.
Pored jezički ’ispeglanih’ i korektnih opisa na koje su svi navikli kada članovi komiteta ove prestižne nagrade obrazlažu svoje odluke, u slučaju Fosea jednoglasni su i kritika i javnost. Za ovu godinu odluka je sasvim opravdana i norveški dramski pisac i pesnik, romansijer i predavač imao je svu podršku.
Fose je izuzetan autor što govori i njegovo obimno i prevođeno delo na oko 50 jezika sveta. Njegovi tekstovi se izvode i kritičari se sa pažnjom obraćaju delu Fosea. Ističu njegov, ’Foseov minimalizam’, tvrde da ’kad ga jednom pročitate, nećete se više oporaviti’.
A, šta Jun Fose kaže za svoj rad i kako uopšte radi?
Sve je počelo lošim kritikama
„Uvek sam se trudio da pišem što jednostavnije i, nadam se, što dublje mogu. Moje knjige se ne čitaju zbog zapleta. Ali, to nije zato što želim da budem težak pisac. Nikada ne pokušavam da pišem komplikovano“ izjavio je ovogodišnji Nobelovac koji, kako kaže, piše o misteriji života.
A, kako stvara i šta savetuje drugima?
U intervjuu koji je prošle godine dao za nekoliko cenjenih književnih portala, jedan je posebno privukao pažnju. Fose je govorio o najboljim i najgorim savetima koje je dobijao sve ove godine.
„Mislim da je najbolje što me je život naučio je da slušam sebe, ne druge. ’Drži se toga što imaš, ne onoga što želiš ili što si želeo. Ostani blizak sebi, svom unutrašnjem glasu i viziji i tome kakav želiš da bude tvoj rad’“, za Literary Hub rekao je Fose.
Kada je objavio svoj prvi roman ’Crveno, crno’, što je bilo pre tačno 40 godina, Fose je pročitao mnogo loših kritika.
„Proganjale su me, ali da sam ih slušao, prestao bih da pišem. Odlučio sam da umesto toga, slušam sebe i ono što ja znam. Od tada to je pravilo koje sledim“, otkrio je novinaru Nobelovac.
Jun Fose, dobro i loše
Ono što je Juna Fosea život naučio i što danas ističe pošto je nedavno napunio 64 godine, je da dobro i loše uvek idu zajedno. Iako je počelo lošim kritikama, uvek su paralelno postojale i one dobre, pohvalne.
„Poslednjih godina moj rad dobro prihvataju i publika i kritika i nagrađuju me. Dobio sam do sada mnogo nagrada. Ali, ne dopuštam da to utiče na mene i moje pisanje na bilo koji način.
Dobra reakcija, loša reakcija – to nema nikakve veze i nije važno.
Držim se toga što znam, što osećam da treba da pišem, onoga što mogu, a ne što želim da uradim.
Na primer, moje drame su bile veoma uspešne, ali ja sam odlučio da prestanem da ih pišem. I nisam ih pisao mnogo godina. Umesto toga, vratio sam se početku i pisanju proze i poezije“ iskustvo je, ali i savet velikog norveškog pisca, aktuelnog Nobelovca koji je inače i predavač.
Zanimljivo je i da je i među njegovim učenicima bio i Karl Uve Knausgor (poznat po naslovima Moja borba) koji je takođe ove godine bio u užem izboru za Nobela.
Na srpski jezik od dela Juna Fosea prevedeni su naslovi Melanholija, To je Ales, Pas i anđeo, Ja sam vetar, Jutro i veče.
