Duple cene kontejnerskog prevoza robe – ko trlja ruke, a ko čupa kosu?

Foto: Bonitet.com/Midjourney

Ključne tačke
  • Milioni kontejnera punih robe prevoze se uz Panamski kanal, Crveno more i Suecki kanal.
  • Napadima plemena Huta ovi kontejneri se zaustavljaju, a kako je počeo rat u Gazi, napadi su pojačani.
  • Zbog ovih napada, kontejneri menjaju trasu i plove preko Rta Dobre nade što je šest i po hiljada kilometara druža trasa, a i troškovi su duplirani, pa i više od toga.

Jedna od najvažnijih ruta kada je u pitanju pomorski saobraćaj i prevoz kontejnerske robe, uz Panamski kanal, svakako je i Crveno more kao i njegovo neizostavno parče, Suecki kanal. Milioni kontejnera se tokom godine prevoze ovom putanjom. Oružanim aktivnostima u Adenskom zalivu i vrlo uskom delu između Somalije i Jemena, Bab el Mandebu, stopirali su ih militanti iz plemena Huta. Napade su proširili na sve brodove, posle početnih raketiranja samo onih koji plove pod izraelskom zastavom.

Kako se pojačavao sukob u pojasu Gaze, tako su i Huti, pružajući podršku Palestini i skrećući pažnju na izraelsku invaziju na Gazu, pojačavali svoje napade.

Glavni gubitnik

Verovatno najveći gubitak u ovoj krizi je Egipat. Prošle godine je samo od taksi na brodove koji su prolazili kanalom zaradio 9,4 milijardi dolara. Godišnji prosek broja brodova koji koriste ovu prečicu između Evrope i Azije kreće se između 17 i 19 hiljada. Samo u prvih 10 dana 2024. godine prošlo je preko 200 brodova manje nego u istom periodu prošle godine. „Sa 777 brodova Suec je pao na 544“, rekao je šef uprave Osama Rabi, a preneo Reuters.

Rt Dobre nade, nova stvarnost i nada

Iako je ova kriza preusmerila mnoge brodove na put oko Rta Dobre nade, i tako produžila put za nekih 6 i po hiljada kilometara, a dodatne troškove goriva za milion dolara, ne mora nužno da znači da će ova situacija da se negativno odrazi i na najveće brodarske prevozničke kompanije (danski Maersk, nemački Hapag-Lojd ili italijansko-švajcarski MSC, Mediterranean Shipping Company).

Naime, posle kumulativnog gubitka od 8,5 milijardi koje je industrija zabeležila od 2016-2019. usledila je dobro poznata kriza sa pandemijom korona virusa i period nakon nje. Prevoznici su ga nazivali ’slavnim danima’. Samo u 2021. i 2022. godini kompanije za prevoz kontejnera ostvarile su profit od 364 milijardi dolara. Nešto slično moglo bi da se dogodi već u prvom kvartalu ove godine. Putovanje oko Afrike povećalo je stope okeanskog prevoza i do deset hiljada dolara po kontejneru od 12 metara. „Ako kriza potraje šest meseci, profit će se približiti nivoima iz 2022.“, rekao je za CNBC Alan Baer, izvršni direktor logističke kompanije OL USA. Sve ukazuje da će se to i desiti, jer su Huti najavili da neće prestati sa napadima dokle god traje sukob u Gazi, i pored toga što su se uključile britanska i američka mornarica.

Poslednje informacije govore da su se pridružile i Šri Lanka i Indija sa novim razaračima, jer su i one ubrojane u oštećene strane.

Cene kontejnerskog prevoza robe

Još jedna potencijalna žrtva ove krize u Crvenom moru biće krajnji potrošač u Evropi. Kako se preko Sueckog kanala u Evropu dopremaju nameštaj, obuća, zamrznuta hrana, voće, lako je zaključiti da će za ovu vrstu proizvoda biti potreban dublji džep. Izraženo u brojkama, ukoliko želite da iz Šangaja prebacite kontejner u Roterdam, ta cifra neće više iznositi 1677 dolara. Od 5. januara ove godine cena je 3577 dolara.

Za transport u Veneciju npr. ta cifra je još veća. Posledice su još vidljivije ako se zna da Crvenim morem prolazi 30 odsto svetskog kontejnerskog saobraćaja.

Što se brodarskih kompanija tiče i njihove zarade, može se videti na sledećem primeru.

Na uobičajeni brodski kapacitet od 4 hiljade kontejnera, što je manje transportno plovilo, dodatna suma kroz povećanje troškova iznosila bi preko 7 miliona dolara. Moglo bi da se doda da je taj kapacitet za pojedine brodove dostigao i cifre od fantastičnih 24 hiljade kontejnera (dužine ovih brodova idu do 400 metara). Stoga je lako izračunati da su u pitanju desetine milona dolara zarade samo za jedan tranzit. Od vajkada zbog svetskih kriza neko trlja ruke, a neko čupa kosu.

Strogo je zabranjeno kopiranje tekstova osim u slučaju preciznog navođenja izvora i linka ka originalnom tekstu.

Podeli tekst

Ako ste propustili

Povezane vesti

Komentari +

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo unesite svoje ime ovde