EBRD vidi poljoprivredu i proizvodnju hrane kao ključnu priliku za razvoj Srbije

„Puno je izazova pred prehrambenim sektorom, a klimatske promene su samo jedan od njih. Ipak, možda i najveći. Promena klime donosi poljoprivrednom sektoru brojne negativne posledice poput sve češćih vremenskih nepogoda (suše, poplave, mrazevi), temperaturne ekstreme koji loše utiču na useve, pomeranja sezone vegetaciji biljaka, pojave novih bolesti i štetočina itd. Ipak, ne bi trebalo zaboraviti i druge savremene probleme u sektoru hrane, kao što su tzv. „Food waste and loss“ ili gubici koji nastaju u proizvodnji hrane od njive do trpeze.  Potom prisutne su pretnje po biodiverzitet, nestabilni prihodi poljoprivrednika, a posledično svih u lancu prerade i plasmana hrane usled globalnih tržišnih poremećaja, depopulacija ruralnih oblasti i gubitak radne snage u agraru.“

Ovim rečima Miljan Ždrale, šef agrobiznis tima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Centralnu i Jugoistočnu Evropu počeo je razgovor za „Svet bankarstva i investicija“ odgovarajući na pitanje šta je još potrebno učiniti osim usvajanja regenerativnih poljoprivrednih praksi kako bismo se spremni suočili sa izazovima prehrambenog sektora u 21. veku.

„Na ove, ali i druge izazove se mora pronaći odgovor, a meni je drago da je EBRD deo tog odgovora preko naše finansijske i tehničke podrške sektoru. Takođe, na ciljan način u određenim oblastima pomažemo i javnom sektoru da formuliše adekvatne agrarne politike koja može da odgovori na ove izazove.“

Na koji način srpski poljoprivrednici i kompanije iz prehrambenog sektora bi mogli da se integrišu  u međunarodne lance vrednosti?

Najbolji način za to jeste saradnja sa kompanijama koje posluju globalno, odnosno, orijentisane su na izvoz na svetska tržišta. Srbija je potpisnik većeg broja trgovinskih sporazuma koji joj omogućavaju bescarinski pristup velikim tržištima poput Evropske unije, Rusije, CEFTA, a od ovih dana i Kine i to predstavlja veliku šansu za agrobiznis sektor zemlje. Da bi se ova šansa iskoristila, potreban je snažniji nastup kompanija iz zemlje na stranim tržištima, ali i privlačenje pažnje multinacionalnih kompanija i prezentovanje potencijala domaćeg agrobiznisa. EBRD podržava privatni sektor u ovim prioritetima, ali i uključivanje manjih igrača u međunarodne proizvodne lance. Neizostavan deo ovog sistema saradnje moraju biti poljoprivrednici, ali okupljeni oko zajedničkih ciljeva u zadruge i asocijacije. Na primer EBRD, zajedno sa UN FAO, upravo radi na promociji kvaliteta i izvoza domaćih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa takvim asocijacijama i na privlačenju investicija u agrobiznis sektor.

Nedavno se moglo čuti da je Agrobiznis ključni prioritet za EBRD u Srbiji. Šta to konkretno u potezima EBRD podrazumeva?

EBRD vidi poljoprivredu i proizvodnju hrane kao ključnu priliku za razvoj naše zemlje. Jasno je koliko je agrobiznis sektor važan deo naše ekonomije, izvoza i koliko ljudi zavisi od njega. Agrobiznis je i jedinstveno vezan za privatni sektor i to je ono sto EBRD želi da konkretno podrži kroz svoje finansijske proizvode. Nova rešenja, inovacije i adaptacije na trenutnu situaciju i nestabilnosti koje vidimo na tržištu. Direktne strane investicije, ali i nove ideje i inicijative lokalnih kompanija. Investicije u logistiku i unapređenje transporta, usled onog što zovemo „nearshoring“ i prilagođavanje situaciji u kojoj se trenutno nalazi Evropa, u kojoj se skraćuju proizvodni lanci, za koje smo inače navikli da počinju u Aziji. Takođe, zbog rata u Ukrajini, dunavski koridor je postao izuzetno značajan za izvoz žitarica i hrane iz regiona Srednje Evrope i Crnog Mora na Bliski Istok i Severnu Afriku i tu vidimo priliku za kompanije u Srbiji. Ali i razvoj IT sektora i primena novih tehnoloških rešenja u proizvodnji hrane i poljoprivredi. To je oblast u kojoj Srbija već ima komparativne prednosti.

Finansijski sektor, uključujući EBRD, sve više uzima u obzir uticaj klimatskih promena i degradacije životne sredine i regulatornog okruženja koje se brzo razvija u svojim odlukama za alokaciju kapitala. Pojavljuju se i novi finansijski instrumenti koji podržavaju tranziciju ka održivoj poljoprivredi, uzimajući u obzir i kombinovano finansiranje i finansiranje emisijom ugljenika. Koji vidovi kreditiranja (kreditnih linija) postoje, a namenjeni su agraru u Srbiji i da li uzimaju u obzir tranziciju ka održivoj poljoprivredi?

Proizvodnja hrane puno doprinosi klimatskim promenama, ali verujemo i da je deo rešenja ovog globalnog problema. Investicije u adaptaciju i migraciju efekata klimatskih promena, energetsku efikasnost, primene principa cirkularne ekonomije i mere protiv degradacije životne sredine su izuzetno važne za agrobiznis sektor i integralni deo planova svih kompanija koje razmišljaju o daljem razvoju. EBRD ciljano pomaže kompanije u ovim merama kroz različite proizvode i kroz direktnu saradnju, a i kreditne linije koje plasiramo sa lokalnim bankama. Trenutno stavljamo fokus na „zelene investicije“, koje imaju ogroman potencijal, jer su i deo standarda koje kompanije moraju da ispune, što zbog nacionalne legislative, ali i zbog pravila koja stižu sa razvijenijih tržišta kao što je Evropska unija. Takođe, imamo i nove finansijske proizvode kojima sufinansiramo projekte koji promovišu smanjenje emisija štetnih gasova, povećavaju otpornost sektora na klimatske promene i štite životnu sredinu. I ne smemo zaboraviti sektor malih i srednjih preduzeća, koja često imaju manje kapaciteta da se uključe u tranziciju ka održivoj poljoprivredi. Zato pored finansijskih proizvoda pružamo i tehničku podršku kompanijama u primeni novih tehnologija i rešenja koje doprinose suočavanju sa rizicima, ali i dugoročnoj borbi protiv klimatskih promena.

EBRD je u fokusu privatni sektor. Kako biste ocenili stanje privatnog sektora u agraru u Srbiji? Ko i kako može da utiče na rast i razvoj poljoprivrede?

Agrobiznis sektor zahteva koordinisano delovanje svih njegovih aktera počevši od samih proizvođača, preko distributera i maloprodajnih lanaca, do države i javnog sektora, kao i banaka, odnosno, investitora. EBRD je u tom smislu jedinstvena međunarodna finansijska institucija koja radi sa svim ovim akterima, sa ciljem da promoviše razvoj privatnog sektora, „zelene“ investicije, najviše standarde poslovanja i stabilnu poslovnu klimu. Na primer, zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede i FAO radimo na Strategiji za navodnjavanje i odvodnjavanje koja uzima u obzir promene klimatskih uslova koje možemo da očekujemo u Srbiji u budućnosti. Važan trend koji postaje realnost u regionu su i nove digitalne tehnologije i njihova primena u agrobiznis sektoru i tu vidimo priliku za razvoj agrara. Upotreba satelitskih snimaka, senzora, dronova, „blockchain“ tehnologije, online platformi i sl. postaje sastavni deo svakodnevnog poslovanja kompanija i može potpuno preokrenuti njihovu profitabilnost. Odgovornost u ovim promenama mora preuzeti privatni sektor i velika poljoprivredna preduzeća, koja mogu dovesti najbolje tehnologije i omogućiti sebi veću efikasnost, konkurentnije cene svojih proizvoda koji se zatim mogu plasirati na strana tržišta uz garantovanje zaštite prirode i životne sredine. Zatim bi i manje kompanije imale koristi uključivanjem u proizvodne lance koje funkcionišu na ovako naprednom nivou, kroz transfer znanja i tehnologija i usvajanjem najboljih praksi i standarda.

Orijentacija na visoko kvalitetnoj hrani proizvedenoj na održiv način

S obzirom na to koje u svom delokrugu poslovanja obuhvatate područje Evrope, gde je Srbija u odnosu na druge zemlje kada je reč o agraru?

Srbija ima brojne komparativne prednosti u oblasti proizvodnje i prerade hrane, a pogotovo u sektorima voća, povrća i uljarica. Primetan je rast produktivnosti širom poljoprivrednog sektora, ali prostora za napredak još ima, pogotovo u odnosu na pojedine zemlje Evropske unije. Ipak, verujemo da agrobiznis zemlje predstavlja sjajan sektor za investiranje na održiv i dugoročno isplativ način. Trendovi na svetskom tržištu hrane, oličeni u sve većoj orijentaciji na visoko kvalitetnoj hrani, proizvedenoj na održiv način, a uz očekivani porast ukupne tražnje za hranom u budućem periodu garantuju isplativost investicija u poljoprivredu.

Saradnja sa bankama u Srbiji ‒ odlična

Koliko su banke u Srbiji zainteresovane za zajedničku saradnju sa EBRD u pogledu finansiranja poljoprivrede?

Saradnja sa bankama u Srbiji je odlična i preko njih plasiramo kreditne linije za sektor malih i srednjih preduzeća. Trenutno čak do 30% investicija kroz te kreditne linije ide ka poljoprivredi i proizvodnji hrane. Takođe, uz finansiranje pružamo i različita bespovratna sredstva za investicije u moderne mašine i opremu potrebnu poljoprivrednim gazdinstvima.

Strogo je zabranjeno kopiranje tekstova osim u slučaju preciznog navođenja izvora i linka ka originalnom tekstu.

Podeli tekst

Ako ste propustili

Povezane vesti

Komentari +

1 KOMENTAR

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo unesite svoje ime ovde