Ejdžizam je termin koji postoji još od kraja šezdesetih godina prošlog veka, kada ga je skovao američki psihijatar i gerantolog Robert Nil Batler. Podrazumeva predrasude, stereotipe i diskriminatorno ponašanje usmereno na starije.
Međutim, kako radna snaga postaje raznovrsnija i obuhvata sve više različitih starosnih kategorija, diskriminacija prema godinama javlja se u gotovo svakom karijernom ciklusu – posebno kod žena. Toliko da čak postoji i novi termin, youngism, usmeren prema mlađim osobama, i podstaknut mešanjem starosti sa zrelošću i pogrešnom percepcijom da je za kompetentnost u poslu potreban dugačak staž.
Nedavno je Harvard Business Review objavio istraživanje sprovedeno među ženama u četiri različite industrije – pravo, verske organizacije, visoko obrazovanje i zdravstvo. Ono je otkrilo zastrašujuću učestalost diskriminacije žena na visokim pozicijama, na osnovu njihovih godina.
Ejdžizam – „neverovanje u ulogu“
Možda i podatak koji najviše obeshrabruje je taj da ejdžističko ponašanje nije usmereno samo na jednu starosnu grupu. Za žene mlađe od 40 godina, ejdžizam se često javlja u obliku „neverovanja u ulogu“ — nadređeni (koji su često, ako ne i isključivo, muškarci) bivaju iznenađeni njihovim pozicijama, brkaju ih sa studentkinjama, praktikantinjama ili osobama na obuci. Takođe, nazivaju ih snishodljivim nadimcima kao što je „dete“ ili „mala“ pa čak i šaljivo tapšu po glavi. Mnoge mlađe žene su takođe iskusile deficit kredibiliteta, u situacijama kada se ne veruje njihovim procenama i predlozima. Suočene sa takvom pristrasnošću, žene moraju da ulažu dodatni napor da se dokažu. Neretko, prepričavaju svoj CV kako bi potvrdile da su „dostojne da ravnopravno učestvuju u sastancima ili poslovnim konverzacijama“.
Žene starije od 60 godina, s druge strane, uglavnom su potpuno ignorisane. Njihove veštine su zanemarene a njihovo iskustvo se odbacuje u korist „svežih, novih ideja.“ Onima koje su zaslužile unapređenja ili bonuse govori se ili da im nedostaje iskustvo. Ili da, pak, imaju previše iskustva ali pogrešne vrste. O rutinskom zaobilaženju onih za koje nadređeni procene da bi „mogle da zatrudne“ ne treba ni posebno govoriti.
„Remetilački faktor“
Ironično je to da se uspešne žene, pogotovo one u srednjim godinama, često osećaju kao „remetilački faktor“ ili „otežavajuća okolnost“. I to dok su na vrhuncu svojih profesionalnih sposobnosti. Stručnjaci veruju da se to dešava upravo zbog toga što, u ovom dobu, žene osećaju da imaju manje da izgube. One takođe i ne osećaju potrebu da fleksuju teško stečenom stručnošću, znanjem i veštinama. Njihovo samopouzdanje i kompetentnost ih čine pretnjom.
Ejmi Dil, ko-autorka studije tvrdi da su„žene u 40-im ili 50-im godinama, dostigle određeni nivo u karijeri i verovatno su spremnije da kaže šta misle, što je prilično zastrašujuće za nesigurne muškarce u kompaniji. „Nije da ih ne žele na radnom mestu – oni je samo žele u ulozi koja je support a ne konkurencija muškarcima na radnom mestu . I svakako ne žele da im žene oponiraju.“
Žene starije od 50 godina opisuju široku lepezu poniženja od strane nadređenih: zabrinutost zbog „problema menopauze“ ili optužbi da je „njima teško upravljati“. Nekima je rečeno da ih „životna faza u kojoj su“ izlaže riziku da ih „problemi vezani za porodicu“ ( u prevodu: unučići) ometaju u radnom učinku. „Premladi ste, a onda, u jednom trenutku, smatra se da ste prestari“, kaže Dilova. „Zaista ne postoje prave godine za zaposlene žene“. Iako sama starosna diskriminacija nije novost, činjenica da su kompanije toliko očigledne u tome je šokantna, posebno u svetlu nedavnih dešavanja. Pokreti poput #MeToo i Black Lives Matter pomogli su da se podigne svest javnosti o sistemskom seksualnom uznemiravanju i rasizmu.
„Različitost“, „jednakost“ i „inkluzivnost“ ušli su u leksikon korporativne odgovornosti. Kompanije su pokrenule seminare o ponašanju na radnom mestu i prilagodile svoje prakse zapošljavanja; neki su čak osnovali čitava HR odeljenja posvećena DEI ( diversity, equality and inclusion). Međutim, ejdžizam prema ženama je možda i poslednji prihvatljiv oblik diskriminacije na radnom mestu.
