Piše: Nebojša Nikolić PhD, CFA, FRM, Direktor u Sektoru za upravljanje rizicima, Deloitte Srbija
Pritisci digitalizacije i implementacije novih tehnologija, sad već prožete veštačkom inteligencijom, kao i nedostatak kvalitetnog stručnog kadra doprinosi suočavanju jedne finansijske institucije ili osiguravajuće kuće sa nesvakidašnjim izazovima kako u poslovanju tako i u ostvarivanju zacrtanih finansijskih ciljeva.
Do pre godinu dana ne tako poznata tema provejavala je važnim poslovnim sastancima sa konsultantskim kućama i sednicama izvršnih odbora tih istih institucija. Osim nesvakidašnjeg naziva i do sada nepostojeće teme u finansijskoj industriji i osiguranju sastavljenoj od samo tri slova ESG, tj. Životna sredina (eng. Environment), društvo (eng. Social) i upravljanje (eng. Governance), njen značaj nije ukazivao na preterano usku povezanost sa finansijskim rezultatima i potencijalnim poslovnim rizikom.
Kompleksnost i opterećenost regulatornim zahtevima je sastavni deo prakse u finansijskim institucijama i osiguranju. Pogotovo je izazovno onim institucijama koje su pod lupom dva regulatora, Evropske centralne banke i Narodne banke Srbije, jer posluju istovremeno u zemljama EU i našoj zemlji. Osim
navedenih izazova i regulatornih pritisaka jedan finansijski direktor (CFO) ima mnogo zainteresovanih strana unutar organizacije čije potrebe treba da zadovolji: akcionare, poverioce, investitore, kupce, prodavce (i državu). Sve veći fokus na ESG, na ovu listu dodaje zainteresovanu stranu — društvo. Jedini
tržišni učesnici koji mogu uspešno da asistiraju u ovako kompleksnim implementacijama novih zahteva su iskusne konsultantske kuće.
(R)evolucija ESG koncepta
Naime, kako bi se ispunili klimatski i energetski ciljevi EU za 2050. godinu koji proističu iz Evropskog zelenog dogovora (eng. European Green Deal) donetog 2016. godine, od vitalnog je značaja da seinvesticije i aktiva finansijskih institucija, osiguranja i ostalih kompanija usmeravaju ka finansiranjuekonomskih aktivnosti koje podržavaju ESG ciljeve. EU je prepoznala ključnu ulogu održivih finansija usprovođenju globalne zelene agende i to kroz kanalisanje privatnih investicija u finansiranje zelenetranzicije i postizanje klimatske neutralnosti do 2050 godine, uz ciljano smanjenje emisija GHG (eng.
greenhouse gases) u iznosu od 55% do 2030. godine. Kako bi se finansijski sektor i formalno obavezao da teži procesu zelene tranzicije kreiran je kompleksan paket ESG regulative. Na ovaj način, uvode se nove obaveze za finansijske institucije vezane za poštovanje novih standarda.
Pregled regulative
Prva konkretna regulativa na ovu temu objavljena je jula 2020. godine i to u vidu EU taksonomije kojom su se postavili temelji za definisanje „pravila ESG igre“ i uspostavio metodološki okvir za monitoring i osnova za poređenje kompanija u odnosnu na njihovu prilagođenost ESG-u. Cilj ove regulative je da investitorima omogući višeslojni skrining mehanizam i spreči tzv. „zeleno pranje“ (eng. Greenwashing) kroz klasifikaciju ekonomskih aktivnosti na:
1. zelene – aktivnosti koje „omogućuju“ (eng. enabling) tranziciju ka niskougljeničnoj ekonomiji;
2. žute – „tranzicione“ (eng. transition) aktivnosti, koje pod određenim uslovima mogu biti smatrane održivim (npr. prirodni gas i nuklearna energija);
3. crvene – neodržive aktivnosti.
Primena EU taksonomije i metodoloških pravila uslovljena je dostupnošću i raspolaganjem sa potpuno novim vrstama i sistemima za prikupljanje podataka. Ovo je već počelo da predstavlja veliki izazov za finansijske institucije zbog sveobuhvatnosti i kompleksnosti materije tako da su prvi projekti u ovoj oblasti upravo vezani za procenu raspoloživosti neophodnih podataka kako bi se obezbedila usklađenost za EU taksonomijom. Primera radi, finansijske institucije i osiguravajuće kuće će morati da kroz svoje sektore finansijskog kontrolinga izveštavaju o potpuno novim vrstama KPI-jeva koji su vezani za procente prihoda, CAPEX-a, OPEX-a i imovine koji su usklađeni sa EU taksonomijom.
Takva računica će zahtevati, kako prikupljanje i obradu velikog broja podataka na nivou svake aktivnosti sprovedene u okviru kompanije ili projekta, tako i novih standarda vezanih za izveštavanje. Pored same klasifikacije aktivnosti zahteva se i njihova trijaža prema tehničkim kriterijumima (eng. technical screening criteria).
Dodatni regulatorni okviri
Kompanije koje ne budu u mogućnosti da prikupe takve podatke će morati da izjave da nisu usklađene sa EU taksonomijom (eng. zero alignment). Kako bi se pratilo usaglašavanje sa EU taksonomijom vezanom za ESG, objavljen je dodatni regulatorni okviri kao što je „Direktiva o nefinansijskom izveštavanju“ NFRD (eng. Non Financial Reporting Directive), koji ima cilj da podigne transparentnost ESG usklađenosti i da obezbedi poboljšanje i standardizaciju obelodanjivanja nefinansijskih informacija od strane „subjekata od javnog interesa“.
Prema NFRD to su, velike kompanije na berzi, banke i osiguravajuća društva sa više od 500 zaposlenih. Ovi subjekti dužni su, ne samo da objave izveštaje o politikama koje sprovode u vezi sa društvenom odgovornošću i tretmanom zaposlenih; poštovanjem ljudskih prava, raznolikošću u odborima kompanija (u pogledu starosti, pola, obrazovanja i stručne spreme), već i da obelodane, izračunaju i prate ključne indikatore učinka (KPI) relevantne za ESG. Trenutno, oko 6.000 najvećih kompanija EU mora da obelodani ove nefinansijske informacije prema NFRD direktivi. Učesnici na finansijskom tržištu su dodatno usmereni kroz SFDR regulativu (eng. Sustainable Finance Disclosure Regulation) koja zahteva uvođenje standardizovane forme izveštavanja o integraciji ESG faktora na nivou entiteta i na nivou proizvoda za učesnike na finansijskom tržištu. Značajan deo SFDR-a manifestuje se dodatnim obelodanjivanjem. Takođe, daje ulogu EU regulatornim telima (poput EBA, EIOPA i ESMA) da bliže propisuju konkretne metodologije i tehničke standarde za dalje preciziranje sadržaja i prezentacije informacija u vezi sa indikatorima održivosti. SFDR takođe propisuje set obaveznih ESG metrika o kojima kompanije moraju da izveštavaju javnost. Primera radi, nije dovoljno da određena finansijska institucija ili osiguravajuća kuća meri direktne emisije štetnih gasova (tzv. opseg 1 GHG emisija), već mora da radi i procenu indirektnih emisija štetnih gasova (tzv. opseg 2 GHG emisije) kao i svih direktnih i indirektnih emisija nastalih u svom lancu snabdevanja (tzv. opseg 3 GHG emisije).
Poslednja u nizu, iz novembra 2022, je „Direktiva o izveštavanju o korporativnoj održivosti“ – CSD (eng. Corporate Sustainability Reporting Directive) koja donosi velike promene u poslovanju, proceni iupravljanju rizicima, transparentnosti, izveštavanju i usklađenosti kompanija za sva tri aspekta ESG.
Prvagodina primene usklađenosti će biti finansijska godina 2024. za kompanije sa više od 500 zaposlenih, dokće 2025. godine usaglašenost biti obavezna za sve kompanije sa više od 250 zaposlenih. Direktiva donosi veoma jasne zahteve koji će obuhvatiti oko 75% EU privrede. Direktiva će takođe indirektno uticati na ostale kompanije kroz međuzavisnosti u lancima snabdevanja. Ove promene su veoma bitne za kompanije u Srbiji jer se zahtevi ove Direktive protežu van granica EU i obuhvataju kompanije koje posluju sa ili unutar EU.
Integrisan izveštaj
Usklađenost sa regulativom zahteva objavljivanje jedinstvenog, odnosno integrisanog izveštaja (menadžment, finansijski i izveštaj o održivosti), a obelodanjeni ESG rezultati i definicije moraju biti dosledni, jasni i dokazivi, uz garantovanu transparentnost.
Novina je da integrisani izveštaj mora biti revidiran od strane nezavisnog stručnjaka. CSDR direktiva zahteva odgovornost menadžmenta i obelodanjivanje nefinansijskih ESG informacija od strane kompanija i finansijskih institucija kao obavezujućih delova uz napomene u finansijskim izveštajima.
