Definicija kaže da je etika (grč. ethos, običaj, moral) filozofska discipina koja istražuje i formira vrednosni kriterijum koji daje:
- smisao i ciljeve moralnih normi
- osnovne kriterijume za vrednovanje moralnih dela ( i/ili čina).
U savremenom svetu razvija se takozvana primenjena etika pa tako imamo poslovnu etiku, biološku etiku, ekološku etiku, saobraćajnu etiku i svaka posebno istražuje etiku primenjenu na oblasti kojima se bavi – šta je moralno i koje su moralne vrednosti, šta se može smatrati dopuštenim a šta ne u raznim oblastima ljudskog delovanja. Etičnost znači biranje ispravnog ponašanja i delanja u odnosu prema drugima ali i prema stvarima i materijalnim dobrima.
Posebna podvrsta poslovne etike je etika finansijskog izveštavanja, a u okviru nje etika internog finanijskog izveštavanja za potrebe menadžmenta.
Svuda, pa i u poslovnom svetu vreme se ubrzalo, sredstva su se umnožila, mogućnosti su postale i suviše lako dostupne pa se ’klizanje’ po ivici moralnog gotovo dešava svakodnevno. Pozitivni efekti i rezultati postaju isključivi imperativ, ciljevi i interesi bivaju sveto pismo za menadžment a balans štete i koristi često ide u pravcu ovog drugog. Menadžment, u cilju boljih poslovnih rezultata pred vlasnikom koji nose benefit u smislu bonusa, dovodi kreatore internih finansijskih izveštaja u moralnu dilemu – da li pasti pod uticaj pritiska za dostavljenje povoljnih finansijskih parametara ili ostati na nivou stručnog i objektivnog po cenu sukoba na menadžmentom?
Dva osnovna regulatora, zakon i tržište, ovu oblast ne kontrolišu. Interne finansijske izveštaje isključivo kontroliše moralni kodeks računovođa i drugih stručnih lica koji se bave upravljačkim računovodstvom. Time je manevarski prostor za individualnu procenu popriličan, a odgovornost je velika – ovi izveštaji sumiraju podatke o proteklom i daju smernicu za buduće. Blagovremene i verodostojne informacije trasiraju put od dobrog upravljanja. Kada jedna interesna grupa, koja uz to ima višu hijarhijsku poziciju, zarad ličnih interesa zahteva fiktivne – kreativne finansijske izveštaje za interne potrebe u kojima su rezultati bolji od realnih, stvara pogrešnu predstavu, vodi do loših poslovnih odluka i raspodele fiktivnog.
Takvo neetičko izveštavanje o finansijskom stanju i neetičko vrednovanje mimo ekonomskih postulata i načela dovodi do nesagledivih posledica. Trpe svi – sadašnjost sa nerealnim mogućnostima, budućnost sa pogrešnim planovima., obmanuti su vlasnici, oštećeni su radnici.
Suština je da se interni izveštaji ne formiraju za potrebe isplate bonusa menadžmentu već za dostavljanje realnih podataka za potrebe donošenje pravih odluka u interesa poslovnog subjekta.
Za zdrav uspeh i izvesnu budućnost neophodno je etičko interno izveštavanje zasnovano na realnim parametrima i odgovornim finansijskim izveštajima. To podrazumeva da se izveštaji formiraju tako da se integritet profesionalnog izveštavanja održi bez obzira na pritisak menadžmenta za fingiranim internim izveštajima koji će prikazati viši rezultat.
Načini fingiranja su različiti:
- nerealna procena vrednosti nekretnina i opreme
- manipulativni izbor veka trajanja
- nerealno vrednovanje i otpis zaliha
- izbegavanje otpisa spornih potraživanja
- formiranje i ukidanje dugoročnih rezervisanja po potrebi
i svi vode do ’kreiranja’ rezultata. A zadatak je sasvim drugi – prepoznati i ukazati na sadašnje i buduće poslovne rizike koji će dovesti do eventualno nižeg rezultata ili gubitka. Cilj je ne žrtvovati budućnost za potrebe prividne koristi u sadašnjosti.
Zaključak može biti da moralna načela u finansijskom izveštavanju koja važe kod eksternog izveštavanja za potrebe investitora i poreskih vlasti treba primeniti i kod internog izveštavanja za potrebe menadžmenta.
Džozefsonov Institut za etiku (The Josephson Institute of Ethics) označio je šest osobina koja obezbeđuju moralno donošenje odluka od strane profesionalnih računovođa:
- poverenje – iskrenost i lojalnost u poslovanju
- poštovanje – učtivost, ljubaznost, pristojnost, tolerancija i prihvatanje
- odgovornost – briga i marljivost
- pravičnost -tretiranje svih ljudi na isti način, nepristrasno
- brižnost – sposobnost da se razumeju interesi i potrebe drugih
- dužnost dobrog građanina – ponašanje kao dobrog člana zajednice,
I, dodajem – tačno, precizno i beskompromisno kalkulisanje.
U suprotnom, devijantno ponašanje od akutnog prelazi u hronično, a vrednosni kriterijum moralnog nestaje!
