Fokus na e-commerce tržište i mobilna plaćanja

Danijela Nišavić
Danijela Nišavić
Editor in Chief, Svet bankarstva i investicija

Poslednji članci iz ove rubrike

  • Prošlog meseca smo na globalnom nivou ušli u pilot fazu programa nove generacije plaćanja kada je potreban samo osmeh ili mahanje rukom
  • Predviđa se da će tržište beskontaktne biometrijske tehnologije dostići 18,6 milijardi dolara do 2026. godine
  • Činjenično stanje da je van velikih gradskih centara POS terminal u na primer malim komšijskim radnjama pre izuzetak nego pravilo i u Srbiji ćemo raditi na promeni tog stanja sistemski, kroz inicijativu Bolji način i POS program

„Sigurnost ličnih i podataka za plaćanja jeste centralna tačka oko koje gradimo sva svoja rešenja za plaćanja u oflajn i onlajn okruženju. Budućnost je diverzifikovana – dakle, korisnici će plaćati gde žele da plaćaju, na način na koji žele da plaćaju, što znači da će postojeća platna rešenja opstati, a nova će im se pridružiti. U tom smislu, čip i PIN tehnologija, na kojoj su bazirane sve Mastercard kartice izdate u Srbiji, ostaje standard platne industrije jer omogućava jednostavnu i sigurnu nadogradnju inovativnijih rešenja.

Jedno od njih je biometrija, kao način da se identitet korisnika sa sigurnošću potvrdi na osnovu toga ko je sam korisnik, a ne toga što zna ili pamti“, kaže u intervjuu za „Svet bankarstva i investicija“ Jelena Ristić, direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u kompaniji Mastercard.

Na globalnom nivou 74% potrošača ima pozitivan stav prema biometrijskoj tehnologiji, a predviđa se da će tržište beskontaktne biometrijske tehnologije dostići 18,6 milijardi dolara do 2026. godine.

„Mastercard je već dugo pionir u korišćenju biometrije u prodavnici i onlajn kao bezbednog načina za proveru identiteta, zamenjujući lozinku osobom. Ovaj napredak, koji se nadovezuje na EMV 3-D Secure standard, omogućava ljudima da kupuju i plaćaju putem biometrijskih platnih kartica, uređaja i nosivih uređaja. Biometrija je takođe prisutna u potvrđivanju identiteta onlajn kupaca putem „plaćanja selfijem“ i kroz korišćenje ključnih standarda kao što je FIDO (Fast Identity Online). Takođe, prošlog meseca smo na globalnom nivou ušli u pilot fazu programa nove generacije plaćanja kada je potreban samo osmeh ili mahanje rukom.

Kako se ova tehnologija sve više usvaja širom sveta, Mastercard pomaže svim zainteresovanim stranama da održe najviši nivo bezbednosti i privatnosti kako bi zaštitili potrošače. Osim stroge usklađenosti sa regulativom, mi insistiramo na tome da su rešenja usklađena sa Mastercard principima o odgovornom upravljanju podataka, čime se dodatno potvrđuje pravo potrošača da kontrolišu način na koji se njihovi lični podaci dele i da imaju koristi od njihove upotrebe.

Pandemija je ubrzala promene u načinu kupovine i pokazala je potrebu za bezgotovinskim plaćanjima. Šta biste vi kao jedna od najvećih kartičarskih organizacija u svetu izdvojili kao specifičnosti ovog doba u korišćenju kartica?

Lokalni ekonomski, digitalni i socio-ekonomski uslovi diktiraju tempo kojim se inovacije primenjuju na pojedinačnim tržištima, a generalno je trend da jednostavno, praktično i sigurno korisničko iskustvo diktira konkretnu platnu metodu za koju se korisnik odlučuje. U uslovima pandemije to je značilo veliki rast u beskontaktnim i onlajn plaćanjima kao zdravstveno bezbednijim metodama. Onlajn plaćanja globalno imaju veliku ulogu u poslovanju jer sve više biznisa prepoznaje njihov značaj i mogućnosti koje otvaraju. Za bilo koju, a naročito za malu ili srednju firmu, izlazak na internet znači nove korisnike u zemlji i potencijalno inostranstvu, a uključivanje onlajn plaćanja u veb šop s jedne strane predstavlja garanciju kvaliteta na koju se korisnici oslanjaju, a sa druge, garanciju plaćanja i veću sigurnost za samog trgovca. Broj veb šopova u Srbiji raste – prema podacima Narodne banke, samo tokom prošle godine je broj onlajn trgovaca porastao za 27%, a na ruku tome idu i podaci našeg MasterIndex istraživanja da 56% ispitanika kupuje isključivo u domaćim veb prodavnicama, dok 10% kupuje isključivo na inostranim, što nam suštinski govori da postoji veliki potencijal za dalji razvoj e-commerce poslovanja na strani i javnog i privatnog sektora. Dalji razvoj e-commerce tržišta i mobilnih plaćanja će biti u fokusu našeg poslovanja i daljih saradnji u Srbiji.

Da li se može očekivati da će uskoro biti povećan iznos za plaćanje, a za koji korisnik ne mora da ukuca PIN?

Korisnici Mastercard kartica mogu da plaćaju beskontaktno iznose do 4.000 dinara bez unošenja PIN koda. Taj limit je podignut 2020. godine sa ciljem da dalje unapredi korisničko iskustvo prilikom kupovine, a direktna je posledica sve većeg oslanjanja na beskontaktna plaćanja karticama i mobilnim uređajima jer se preko 75% svih plaćanja u radnji na evropskom nivou obavi upravo beskontaktno. Da li će biti daljih pomeranja tog limita zavisi pre svega od potreba potrošača, a mi ćemo nastaviti da unapređujemo korisničko iskustvo i prilagođavamo ga realnim potrebama krajnjih korisnika.

NALED i društveno odgovorne kompanije su pre osam godina formirale Savez za fer konkurenciju, čiji je član i kompanija Mastercard. Kako u praksi funkcioniše dijalog javnog i privatnog sektora?

Partnerstva javnog i privatnog sektora su mehanizam koji osigurava da najsavremenije tehnologije i rešenja koja privatni sektor tipično razvija mogu da se skaliraju na širokom tržištu, uz odgovarajuće prilagođavanje regulativi i regulative. Savez za fer konkurenciju je način da javni i privatni sektor čuju i uvaže međusobne realne potrebe za dobrobit svih na našem tržištu, što je već u startu obiman i detaljan zadatak koji podrazumeva mnogo učesnika u dijalogu. Kroz Savez se bavimo strukturno važnim stvarima koje pomažu da se povećaju transparentnost i predvidljivost poslovanja, zbog čega se aktivnosti na kojima radimo „tri puta mere, a jednom seku“ jer i najmanja promena uslova poslovanja mora da bude kalibrisana da olakša svakodnevne aktivnosti i firmama i državnim institucijama koje su nadležne za njih i zahvalni smo javnom sektoru na otvorenoj saradnji u tom smislu. Među najznačajnijim inicijativama koje smo do sada sproveli su izrade dva Nacionalna programa za suzbijanje sive ekonomije, unapređenje sistema fiskalizacije i širenje obima bezgotovinskog plaćanja, smanjenje parafiskalnih nameta i unapređenje inspekcijskog nadzora.

Postoji i Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanja. Kakvi su prvi rezultati, koliko su mala i srednja preduzeća, ali i javna preduzeća spremna za prihvat bezgotovinskih plaćanja? Stiče se utisak da postoji bojazan od promena iako one donose efikasnost?

Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje je zajednički projekat Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH i kompanija Mastercard i Visa, koji se sprovodi pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija Republike Srbije. Uključenost domaćih i međunarodnih igrača kako iz javnog, tako i iz privatnog sektora, pomaže da se tržište i aktivnosti potrebne za dalji bezgotovinski razvoj sagledaju u široj slici i na kraju krajeva, da se lakše prilagode slični primeri uspešnih saradnji iz drugih zemalja u kojima smo učestvovali.

Istraživanje koje je urađeno za potrebe Inicijative pokazalo je da 72% građana smatra da siva ekonomija nije opravdana.

Na smanjenje sive ekonomije direktno utiče i smanjenje obima gotovinskih plaćanja, zbog čega je jedan od glavnih ciljeva Nacionalne inicijative da se poveća obim prihvatne mreže u zemlji kako bi se iskoristile efikasnost, pouzdanost i praktičnost kao prednosti bezgotovinskih plaćanja nad gotovinom. U toku su pretprijave za POS Program, u okviru kojeg planiramo da u roku od tri godine terminalizujemo 25.000 malih i srednjih preduzeća i državnih institucija, što kroz POS rešenja za plaćanje u fizičkom okruženju, što kroz softverska rešenja za e-commerce. Ideja je da kroz povlašćene uslove korišćenja POS-a u prvih godinu dana, trgovci zaobiđu inicijalni trošak i steknu priliku da povećaju obim svog poslovanja, pri čemu će većina njih ostvariti i prilagođavanje novom Zakonu o fiskalizaciji. Ako i postoji strah od promene, to je samo znak da o ovim stvarima mora više i otvorenije da se priča i da se kroz edukaciju razbiju eventualni mitovi koji postoje.

Kako banke s jedne strane, a kako trgovci s druge da približe još više prednosti korišćenja kartica krajnjem potrošaču?

Iskoristiću primer beskontaktnih plaćanja. Kada smo ih uveli na srpsko tržište 2009. godine, ona su bila nepoznanica i trgovac u radnji bi vas čudno pogledao ako biste zatražili da platite prislanjanjem kartice ili bi zvao kolegu da mu pomogne da provere da li terminal uopšte prihvata takva plaćanja. Danas su se i korisnici i trgovci navikli na beskontaktnu tehnologiju tako da svi POS terminali prihvataju beskontaktna plaćanja, postavljeni su tako da vam je lako da prislonite karticu i niko vas ne gleda čudno kada umesto karticom platite mobilnim telefonom ili satom, odnosno mobilnim beskontaktnim plaćanjima. Dotle smo došli kroz edukaciju koju sam maločas pomenula, kroz stalni rad sa bankama i trgovcima na širenju prihvatne mreže da bi se prosto stvorile prilike za korišćenje tehnologije i uz insistiranje na sigurnosti ovih plaćanja, kao i uz sprovođenje podsticajnih promotivnih kampanja za koje vidimo da imaju dobrog odjeka među korisnicima. 

Kakav je odziv trgovaca za prihvat kartica putem mobilnih telefona?

Za trgovca nema nikakvih novina u odnosu na biometrijska plaćanja jer su mobilna plaćanja u stvari plaćanja karticom digitalizovanom u aplikaciji mobilni novčanik, a koja se obavljaju beskontaktno. Pošto praktično svi POS terminali u zemlji podržavaju beskontaktna plaćanja, možemo da kažemo da je infrastruktura na mestu, a kako se građani budu više upoznavali sa ovom platnom metodom i kako nove banke budu izlazile sa rešenjima za iOS i Android, pored pet banaka koje te opcije već nude, tako će rasti i dalje korišćenje ove platne metode.

Koliko motivišu krajnjeg korisnika akcije koje ste imali da prilikom plaćanja mobilnim telefonima dobijaju zauzvrat određen iznos kao poklon?

Definitivno motivišu – u ljudskoj je prirodi da volimo nagrade. Keš-bek kampanja sa povratom sredstava na račun nakon obavljena tri mobilna plaćanja koje smo sproveli je ispunila naša očekivanja i pokazala rast korišćenja jer taj mali podsticaj bude dovoljan da neko odluči da isproba plaćanje telefonom, a u nekim narednim kampanjama istog tipa dobićemo rezultate koje možemo dalje da poredimo.

Da li korisnici kartica imaju dovoljno podataka o njihovoj kupovini?

Upravo je transparentnost jedna od prednosti korišćenja platnih kartica jer uvek imate uvid u to koliko ste, gde i kada potrošili, bilo na svom izvodu iz banke ili u poruci koju dobijate nakon transakcije. Naravno, kako se komercijalni ekosistem usložnjava sa ulaskom novih trgovaca i sa razvojem tehnologija, tako jača i potreba za dodatnim informacijama kako bi se svaka transakcija još lakše identifikovala, čime se sprečavaju neosnovane žalbe bankama i procesi refundacije. Ovde govorimo o informacijama kao što su tačno ime trgovca jer se u praksi dešava da ime radnje i poslovno ime vlasnika radnje koji je registrovan u banci nisu isti, pa korisnik ne prepozna transakciju kao svoju. Naše novo MasterIndex istraživanje pokazalo je da 56% ispitanika želi da u e-banking i m-banking aplikacijama ima te dodatne informacije, što mi razumemo i podržavamo. U skladu sa tim smo predstavili Ethoca rešenje koje bankama pruža sve potrebne informacije za njihove izvode, a sve što je potrebno je da zapravo trgovac na sajtu logo.ethoca.com unese svoj tačan naziv, adresu i logo, odakle se ti podaci automatski koriste za pružanje boljeg iskustva krajnjim korisnicima.

Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina, s obzirom na to da ste direktor za ta tri tržišta, šta su sličnosti, a gde su razlike u korišćenju kartica?

Sličnosti su pre svega kulturološke – naši građani su se dugo oslanjali na gotovinu za većinu plaćanja, a sada prolaze kroz ubrzanu digitalizaciju, od sve većeg oslanjanja na platne kartice, preko uzleta e-commerce poslovanja do usvajanja mobilnih tehnologija. Taj rast, iako je značajan u procentima, ipak nije dovoljan da bismo naše zemlje svrstali u digitalno napredne. Mi smo tržišta u razvoju koja moraju još da rade na zatvaranju prihvatnih jazova, jer je činjenično stanje da je van velikih gradskih centara POS terminal u na primer  malim komšijskim radnjama pre izuzetak nego pravilo. U Srbiji ćemo raditi na promeni tog stanja sistemski, kroz inicijativu Bolji način i POS program i nadamo se da će se slične inicijative u budućnosti proširiti na region, u skladu sa ciljevima i regulativama koje će se usklađivati sa evropskim. Ono što je takođe zajedničko je da postoji otvorenost za međusektoralnu saradnju, kao i prepoznavanje stručnosti i iskustva koje međunarodne kompanije kao što je Mastercard, donose na lokalna tržišta.

Srbija je atraktivna kao operativni centar za region

Britanski Paysend je prvi FinTech koji je uveo globalnu karticu za kartične transfere za povezivanje 12 milijardi kartica koje izdaju međunarodni sistemi plaćanja: Mastercard, Visa, China Union Pai i lokalne šeme kartica. Zainteresovan je i za naše tržište, šta će to značiti za Srbiju?

Dolazak novih FinTech igrača je pokazatelj da je Srbija atraktivna kao operativni centar za region ili za razvojni centar pošto se o stručnosti naših programera dosta govori, kao i da ima potencijala za implementaciju novih rešenja na samom tržištu. U svakom slučaju, to je još jedan dokaz da je digitalizacija naša realnost i da će saradnje međunarodnih i domaćih igrača u ovom domenu biti sve češće i snažnije.

Preporučujemo

Pratite nas