Farmaceutski giganti već sada objavljuju neke prognoze profita, čak i u narednoj deceniji. Galenika spada u jedne od najvećih farmaceutskih kompanija na ovim prostorima, pa je pitanje koliko kompanija može da ‘ode unapred’ i nešto predvidi kada je njeno poslovanje u pitanju. Prema rečima Nenada Mijailovića, izvršnog direktora za finansije, “Galenika je 78 godina stara kompanija i nije nas lako uplašiti neizvesnošću decenije ispred nas.”
“Šta god da naredna decenija donese, mi se spremamo da u takvim okolnostima budemo pouzdan i prepoznatljiv proizvođač farmaceutskih proizvoda, uvek spremam da ponudi visoko kvalitetan i aktuelan proizvod svojim potrošačima. Galenika je 78 godina stara kompanija, krajem 2017. godine je postala deo brazilske NC Grupe (www.gruponc.net.br) koja obuhvata i EMS (www.ems.com.br) – najveću farmaceutsku kompaniju u Brazilu i jednu od najvećih u celoj Latinskoj Americi, i nije nas lako uplašiti neizvesnošću decenije ispred nas. Svakako ćemo dati sve od sebe da šta god naredna decenija stavi kao izazov pred nas na isti odgovorimo bar nijansu bolje od konkurenata”, kaže Mijailović za Bonitet.com.
Profit u narednim godinama, po najavama, farmaceutske kuće vide u tzv ‘blokbaster’ lekovima. Da li Galenika ima neki ‘blokbaster’ i koliko poslovanje kompanije u budućnosti određuju novi lekovi, a koliko, na primer, oslanjanje na postojeće brendove? U kojoj meri digitalizacija poslovanja i unapređenje tehnologije, utiče na razvoj kompanije?
Galenika je primarno proizvođač generičkih lekova i dijetetskih suplemenata, i naš fokus je na kvalitetu i dostupnosti terapija koje su već prisutne u svetu ali eventualno nedostupne našim potrošačima po prihvatljivoj ceni. Galenikin proizvodni program kontinuirano dopunjujemo uvođenjem novih proizvoda, preispitivanjem postojećih rešenja, uključivanjem lekova iz novih terapeutskih oblasti ili proširivanjem postojećih.
Ključni faktor našeg uspeha kao kompanije je da pravovremeno uočimo i blagovremeno ponudimo sva dostupna inovativna rešenja i proizvode. Tom cilju je posvećen čitav tim stručnjaka u Galenici koji prateći rezultate istraživanja, uočene navike u potrošnji i promene u protokolima lečenja u najrazvijenijim zemljama, konstantno traga i analizira koja su to nova rešenja i prozvodi čijim uvođenjem bi naši potrošači dobili kvalitetniju zdravstvenu zastitu.
Digitalizacija iz temelja menja zdravstveni sektor, a farmaceutska industrija, kao jedan od stubova zdravstvene zaštite, nije izuzetak od ovoga. Inspirisani digitalizacijom, na putu da postanemo ,,inteligentna kompanija’’, Galenika je uložila značajnu energiju i sredstva.
Kako Galenika sebe vidi u budućnosti i gde vidi priliku za rast?
Galenika u budućnost mora da ponese ono što je najvrednije iz njenje prošlosti i sadašnjosti. Mi moramo ostati najprepozatljiviji i brend u koji potrošači imaju najviše poverenja.
Na tim premisama, i tom odnosu sa potrošačem mi moramo da gradimo strategiju našeg rasta. Naš cilj je liderska pozicija na našim tradicionalnim tržištima (tržišta neposrednog regiona), gde ćemo snagu i prepoznatljivost brenda podupreti novim, visoko kvalitetnim proizvodima i rešenjima. U tom procesu samo snaga bredna i impozantna istorija mogu da nastave da sazrevaju i sa ponosom akumuliraju godine, dok sve ostalo unutar Galenike mora da odiše inovativnošću, efikasnošću, sposobnošću lakog učenja i brzog usvajanja novih rešenja i tehnologija.
Takva Galenika neće se plašiti izazova ni nove konkurenicje na svojim tradicionalnim tržištima niti će zazirati od ulaska na nova. Fokusirani smo na dalju internacionalizacija poslovanja – da priču o najstarijom farmaceutskoj kompaniji bivše Jugoslavije proširimo i sa ponosom predstavimo potrošačima i drugih tržišta.
Svedoci smo turbulentnog vremena kada je ekonomija u pitanju. Koliko je u svemu tome danas važna uloga CFO-a u jednoj kompaniji?
U uslovima visoke inflacije, rastućih kamatnih stopa i preteće recesije, sve manjkavosti odlučivanja i poslovanja iz prethodne faze ciklusa (faze ubrazanog rasta i niskih kamatnih stopa) postaju veoma vidljive. Te posledice, veoma nagle i gotovo uvek naknadnom pameću objašnjavane kao neizbežne, su često rezultat lošeg finansijskog upravljanja. Dobar CFO nije onaj koji je vreme provodio pokušavajući da predvidi kada i koliko će kamate porasti ili koliko će se nivo ekonomske aktivnosti promeniti, već onaj koji je dao ključni doprinos da organizaciju u kojoj radi učini koliko god je moguće otpornom na ovakvu vrstu šokova. Samo dubokim razumevanjem kompanije u kojima rade, industrije u kojoj posluje, kao i opštih ekonomskih trendova, odgovoran CFO moze da kontekstualizuje odluke koje sam donosi i da na konstruktivan način dovede u pitanje ili usmeri odluke drugih u kompaniji.
Naravno kada se kriza desi i sva naknada pamet potroši, ono što može da se uradi je da se ista (kriza) na najbolji moguci način iskoristi. To su šanse za preispitivanje internih procesa, investicionih odluka, analiza efikasnosti i produktivnosti, efektivnosti marketinških napora i kanala snabdevanja i distribucije. Sve one pokazatelje poslovanja koje zaslepljeni bleštavom mantrom ,,rasta po svaku cenu” nismo videli ili njihove posledice nismo osećali anestezirani jeftinim i lako dostupnim novcem, sada stavljamo u fokus naše pažnje i središte naših aktivnosti.
