Prema podacima Međunarodne federacije za gojaznost skoro dva miliona stanovnika Srbije (što je nepunih 30 odsto ukupne populacije) biće gojazno do 2030. godine.
Ista studija kaže da će još više od 215.000 dece, od pet do 19 godina, odnosno njih skoro 20 odsto – imati problem sa gojaznošću. To je jedan od najvećih procenata u Evropi, navodi se u toj studiji.
Ali gojaznost nije samo problem u Srbiji, već i svetu. To izgleda propoznaju i velike kompanije, u ovom slučaju farmaceutske, pa se zato predviđa da će upravo ovaj segment biti vredan milijarde dolara u narednom periodu.
Istraživački tim banke Barclays dao je podatak prošle nedelje da bi rastuća industrija lekova za mršavljenje, mogla da vredi čak 100 milijardi dolara u narednoj deceniji.
„Priča decenije“
Nazvavši gojaznost „pričom ove decenije“, Barclays-ova šefica istraživanja kapitala evropskih farmaceutskih proizvoda Emili Fild rekla je da je, na osnovu povratnih informacija investitora, ova procena čak možda i previše konzervativna. Ove nedelje Fild je rekla za CNBC da ako se nastavi ovakvim tempom ta cifra može biti i udvostručena.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, globalne stope gojaznosti su se skoro utrostručile tokom protekle decenije. Trenutno se procenjuje da je milijarda ljudi klinički gojazno, od kojih su oko 650 miliona odrasli, 340 miliona adolescenti i 39 miliona deca.
Kompanije koje se ističu u proizvodnji lekova za mršavljanje su svakako Novo Nordisk i Eli Lily.
Procena banke Barclays je jedna od najhrabrijih, pošto su prethodne procene bile u rangu 50 milijardi dolara do 2030.
Banka Morgan Stanley je na sličan način procenila industriju na 54 milijarde dolara do 2030. godine u istraživačkoj belešci objavljenoj prošlog avgusta.