„Gotovo sa Rio Tintom“. Šta sada?

“Poništeni su svi upravni akti vezani za Rio Tinto, odnosno Rio Sava, sve dozvole odluke, rešenje i sve ostalo. Ukinuta je Radna grupa za implementaciju projekta Jadar čime su ispunjeni svi zahtevi ekoloških protesta i stavljena tačka na Rio Tinto u Srbiji”,rekla je premijerka Srbije Ana Brnabić posle sednice Vlade Srbije.

Time je ispunjen jedan od zahteva ekoloških organizacija ali kako i sami navode,  to je bio samo jedan zahtev, dok je drugi stavljanje 20 godina zabrane na eksploataciju litijuma i bora. Dodaju i da nije bitna samo kompanija Rio Tinto, nego eksploatacija bilo koje kompanije. Rečeno je i da će se nastaviti sa protestima ali neće biti blokada.

Rio Tinto zabrinut

Rio Tinto je saopštio da je izuzetno zabrinut zbog izjave premijerke Ane Brnabić da je ukinut prostorni plan za projekat „Jadar“, te da se poništavaju svi pravni akti u vezi s projektom.

Tokom našeg rada na Projektu „Jadar“, uvek smo poštovali zakone Republike Srbije, navodi se u saopštenju kompanije Rio Tinto.

„Razmatramo pravne osnove za donošenje ove odluke i implikacije koje ona može imati na naše aktivnosti i naše ljude u Srbiji“, poručuju iz kompanije.

Na pitanje da li će Rio Tinto tužiti Srbiju premijerka nije konkretno odgovorila.

„Da li će oni tužiti ili ne, meni je najvažnije da su interesi građana zaštićeni“, samo je odgovorila premijerka.

Ranije su predstavnici vlasti pominjali da će ukoliko raskine saradnju sa ovom kompanijom Srbija morati da plati milijardu evra.

Šta Rio Tinto može da uradi?

Advokat Dragan Psodorov za televiziju Nova S kaže da je akt koji je ukinut dosta složen, ali to je dokument na čijem bi se osnovu projekat “Jadar” realizovao.

“Dakle, ako je taj dokument osnov za dalju realizaciju projekta, onda je moje mišljenje da se taj projekat ne može nastaviti”, kaže on i dodaje da zbog sporazuma Velike Britanije i Srbije o zaštiti investicija, Rio Tinto sada može da kaže da je lišen svojih prava. 

“Ako se to pravo oduzme, on ima pravo da pokreće postupke u skladu sa tim sporazumom. Mogu da pokrenu investicionu arbitražu. Mogu da traže uloženi novac, ali vrlo često se traži izgubljena dobit, tj iznos koji bi se dobio da je projekat realizovan . Znači ne traži se uloženo, već moguće zarađeno i tu se radi o enormnim ciframa”, kaže Psodorov i naglašava da bez obzira što se kaže da Srbija nema direktan ugovor sa Rio Tintom, Rio Tinto na osnovu sporazuma o zaštiti investicija može da traži odštetu. 

Psodorov smatra da bi moratorijum bio opšti način rešavanja problema, ali obzirom da ovde to nije slučaj, ovo je rešavanje samo jednog akta.

Što se tiče daljih koraka Rio Tinta, Psodorov kaže da za njih ovo nije žurba ili momenat kada moraju da reaguju u narednim danima, oni sada mogu da procene da li žele da uđu u postupak, postignu određeno poravnanje sa Srbijom ili da to prosto prihvate, zaključuje.