Nedostatak kvalifikovanih radnika sa iskustvom u sektoru građevinarstva potresa čitav svet. Hroničan manjak radne snage, trajno prisutan u proteklim decenijama, dodatno je pogoršan kovid pandemijom. Samo u Sjedinjenim Američkim Državama u naredne tri godine biće potrebno neverovatnih 2,2 miliona radnika, koji treba da se uključe u izgradnju stambenih jedinica. Slično je i u Evropi. U Portugaliji, na primer, gde se beleži rast industrijske izgradnje, trenutno nedostaje 80 hiljada građevinskih radnika.
Sve navedeno utiče i na tržište u Srbiji. Agencije za zapošljavanje redovno objavljuju konkurse za rad u inostranstvu za građevinske radnike, koji na domaćim gradilištima već nedostaju. Interesovanje za odlazak je, zbog odličnih uslova i ponuda stranih kompanija, veliko. Traže se svi profili – od betoniraca, armirača, kranista, varilaca, preko električara, vodoinstalatera, fasadera, do farbara, keramičara, staklorezaca, majstora čija je specijalnost kovano gvožđe…
Šta se to desilo u sektoru građevinarstva, što je prouzrokovalo ovako komplikovanu situaciju?
U poslednjim godinama, u najvećoj meri je odgovorna pandemija, koja ima kratkoročne i privremene, ali i trajne posledice.
Zbog bolovanja i stanja takozvanog „produženog kovida“, radnici su na odsustvima, uz smanjenu radnu sposobnost po povratku na posao. Ogroman broj radnika je zbog bolesti u porodici bio, ili je u izolaciji.
Jedan broj radnika odlučio je da napusti građevinski sektor, ili promeni svoje mesto u njemu. To su, pre svega, radnici koji se približavaju penzionisanju i žele da lagodnije provedu poslednje godine rada, obično radeći privatno manje poslove, daleko od teških uslova na gradilištima. Tu su, zatim, mladi, koji su, posle pauza zbog kovid zatvaranja, zaključili da građevinski poslovi nisu za njih.
Radnika koji su u evropske zemlje dolazili iz inostranstva, posebno sa Dalekog istoka, manje je nego prethodnih godina, zbog restrikcija vezanih za putovanja i radne dozvole.
Još jedan važan razlog problema je nedostatak materijala na gradilištima, zbog smanjene isporuke prouzrokovane pandemijom. Zbog odlaganja poslova i probijanja rokova nemoguće je angažovati radnike i pružiti im sigurnost i stabilna primanja, bez zastoja.
Putevi, mostovi i slični infrastrukturni projekti, ključni za razvoj nekog regiona, zapošljavaju posebno veliki broj radnika građevinske struke. U ovim oblastima nedostatak kvalifikovanih radnika dovodi u pitanje vreme završetka, drastično povećava troškove i ima niz negativnih uticaja na usvojene planove.
Pored deficita kvalifikovanih radnika, građevinski sektor muči nedostatak inženjera i projekt menadžera, koji timski nastupaju u svom delu posla.
Nove okolnosti i povećana tražnja za radnicima rezultirali su rastom cene rada, brojnim pogodnostima i olakšicama. Najmanja prosečna mesečna zarada u zemljama Zapadne Evrope kreće se oko 2000 evra. Pored zabrinjavajućih trendova, međutim, vidljivo je i nekoliko zanimljivih posledica deficita radnika i rasta zarada. Jedna od njih je povećano interesovanje žena za poslove u građevinarstvu. U nekim građevinskim firmama, što ranije nije bio slučaj, prinuđeni su da zapošljavaju radnike bez dana radnog iskustva, kojima su poslodavci spremni da obezbede dodatnu obuku i stručni nadzor.
Ključ za dugoročno rešenje problema je, slažu se svi, obrazovanje i kompletna promena odnosa prema radnicima u građevinarstvu. Kampanja bi trebalo da krene od osnovne škole i opredeljivanja mladih za budući poziv. Voleti svoj posao, uspeti u životu i živeti dobro ne mora da podrazumeva samo nastavak školovanja na fakultetima i rad u kancelarijama. Spektar poslova u građevinarstvu je veoma širok i u budućnosti bi mnogi u njemu mogli pronaći svoje mesto.
