Hibridni rad i banke: Eksperiment koji opstaje

Foto: Envato Elements / RossHelen

Piše: Katarina Marković, Svet bankarstva i investicija

Ilon Mask je u svom prvom mejlu nakon što je prošle godine preuzeo kompaniju Tviter, zabranio zaposlenima da rade od kuće, ali je za mnoge druge gazde u svetu i Srbiji podela nedelje između radnog mesta i kancelarije postala uobičajena praksa. „Nova normalnost“ je hibridni rad. Sve je više kompanija koje traže od zaposlenih da u prostorijama poslodavca provode između dva ili četiri dana u nedelji. Međutim, to nikako ne znači da će se eksperiment „rada sa bilo kog mesta“ uskoro završiti. Jedino što recesioni pritisci bacaju senku na ambijent koji, po mišljenju mnogih, daje prednost radnicima jer bi vlasnici firmi u panici za profitom mogli postati rigorozniji u zahtevima za povratak u kancelarije.

Ali postoji još dublja dilema. Stiče se utisak da je rad od kuće postao „mejnstrim“ svuda u svetu, pa i Srbiji, a da nemamo odgovore na neka ključna pitanja.

Koje segmente daljinskog rada bi u Srbiji trebalo urediti zakonom?

Da li rad od kuće suštinski ograničava ili proširuje radna prava zaposlenih i ko u ovakvom sistemu najviše dobija, a ko gubi?

Otvara li ova nova realnost u perspektivi prostor za neku vrstu diskriminacije u radnim pravima zaposlenih?

Za početak, upućeni u radno pravo poručuju da su norme koje regulišu rad van prostorija poslodavca prilično skromne. „Ne postoji pravo zaposlenog da se isključi, nije regulisano pitanje zaštite zdravlja na radu, nadzora nad radom zaposlenog. Ovo su ozbiljna pitanja kojima zakonodavci u mnogim državama u Evropi i svetu posvećuju pažnju, dok kod nas regulisanje kasni“, poručuje naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo Mario Reljanović.

Oglasi, oglasi

Budući da u Srbiji nemamo precizne podatke o broju zaposlenih koji rade na daljinu, alternativa je da pratimo trendove u ponudi poslova koji uključuju mogućnost rada od kuće. U kompaniji Infostud kažu da su se pre izbijanja pandemije pozicije rada od kuće oglašavale u maloj meri. Tako je 2020. godine bilo 1.039 raspisanih remote pozicija, 2021. povećanje od 175 odsto sa finalnim brojem od 2.859 remote pozicija, a protekle 2022. godine sa rastom od 30 odsto je zabeleženo 3.703 oglasa.

„Najveći broj se naravno odnosi na IT oblast gde su poslodavci najfleksibilniji po pitanju načina rada. Mogućnost za rad od kuće imaju pozivni centri i marketari. Za sve ove profesije neophodno je samo posedovanje računara i internet konekcije, kako bi nesmetano obavljali svoje zadatke i otud baš ove oblasti rada najviše prednjače“, kažu u Infostudu.

Zanimljivo je da, što se tiče oglasa koji uključuju mogućnost rada na daljinu u bankarstvu, Infostud nema aposlutno nikakav trend.

„Svega jedan oglas se našao na našem sajtu u oblasti bankarstva u prethodnoj godini, nijedan u 2021. i isto jedan u 2020. godini“, preciziraju za „Svet bankarstva i investicija“.

Danas, gotovo pune tri godine od početka pandemije i nakon smirivanja pandemije, Raiffeisen banka se, kako poručuju za „Svet bankarstva i investicija“, kao i ostale kompanije, vratila režimu rada koji podrazumeva veći procenat zaposlenih koji su u svakom trenutku prisutni na radnom mestu. „Ipak, odluka je da ovaj odnos ostane u srazmeri 70 odsto zaposlenih u prostorijama poslodavca, odnosno 30 odsto onih koji rade na daljinu, uz značajno fleksibilniji operativni model, nego što je to bio slučaj pre pandemije“, navode na ovoj adresi.

Za onaj deo zaposlenih za čiji opis posla nije potrebno konstantno fizičko prisustvo, pokazalo se, objašnjavaju u Raiffeisen banci, da mogućnost hibridnog rada održava efikasnost većine zaposlenih koji rade na daljinu na jako visokom nivou i njihovo zadovoljstvo je takođe visoko.

Pored toga, u pojedinim multinacionalnim kompanijama koje posluju u Srbiji saznajemo da je od nedavno uvedeno pravilo da se 60 odsto radnog vremena provodi u kancelariji, a 40 odsto kod kuće.

Hibridni rad i (ne)produktivnost

Međutim, prema podacima Mreže za poslovnu podršku trend rada od kuće u Srbiji je opadajući i verovatno će biti sve manji, jer sem u IT i nekim specifičnim poslovima, sa ove adrese tvrde da produktivnost ljudi koji rade od kuće nije na zadovoljavajućem nivou. „Produktivnost je imala jedan skok u prvoj godini korone, ali posle toga analize pokazuju da je produktivnost kod rada od kuće u značajnom padu“, kaže koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić.

Različite procene efekata produktivnosti firmi i na globalnom planu rukovodioce dele u dva tabora. Jedni veruju da je model rada na daljinu efikasniji, a drugi da se puna produktivnost postiže jedino u kancelariji.

„Postoji istinska razlika između organizacija. Počinjete da vidite da kompanije biraju stranu“, zapazila je Melisa Svift, HR konsultant.

Sve češće se čuju debate u zapadnim medijima o uticaju recesije na odluke poslodavaca da zaposlene vrate u kancelarije. Postoji neka vrsta bojazni da bi ovi izazovni ekonomski uslovi takođe mogli da pomere ravnotežu moći nazad u korist poslodavca.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da nema mesta takvoj logici jer svaka kompanija gleda da racionalizuje troškove kada dođe do ekonomske krize. „Dominantna logika kapitalističkog sveta jeste da se smanjenjem troškova povećava prostor za dobit, posebno u uslovima ekonomskog usporavanja. Štaviše, ubeđen sam da kako vreme bude više odmicalo, broj ljudi koji će morati da sedi u kancelariji će biti sve manji“, objašnjava Savić.

Zakon za rad na mreži

Zaposleni takođe gledaju na novi poslovni model iz dve perspektive.Veliki broj bi povratak u kancelarije osudio jer fleksibilnost koju su dobili nedolaskom u firme „nema cenu“, ali u isto vreme, ovaj novi sistem ima i svoje nedostatke.

Zorica B. radi u IT odeljenju jedne banke u Beogradu. Ona se priseća da je 2020. godine, kada je počinjao, rad od kuće je svima izgledao kao odličan model, jer se ne gubi vreme do posla i takoreći, odmah „uskače“ u kancelariju. Radna nedelja ove sagovornice trenutno se sastoji od dva dana u banci i tri od kuće.

„Međutim, postoji stalna potreba za prisutnošću i zahteva se dostupnost. Raspored onlajn zaduženja je skoro pa neprekidan. Mnogo je veća količina sastanaka i posla, mnogo više radimo nego kad smo bili u kancelarijama. Taj momenat raspoloživosti je promenio strukturu radnog vremena“, objašnjava.

Ako na slučaj Zorice B. pogledamo iz ugla regulative, Zakon o radu prepoznaje takozvani „radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca“, koji obuhvata rad na daljinu i rad od kuće. Međutim, ovi pojmovi, kako objašnjava naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo Mario Reljanović, nisu definisani, niti se pravi razlika između njih.

Norme koje regulišu rad van prostorija poslodavca, prilično su skromne. Zakonodavac je ukazao na to koje se dodatne odredbe moraju uneti u ugovor o radu, ako se prelazi na režim rada od kuće. Osim toga postoje i antidiskriminatorne odredbe koje govore o jednakom tretmanu zaposlenih koji rade od kuće i to je sve. Mnoga druga pitanja, od kojih su neka veoma značajna, nisu regulisana“, objašnjava on.

Ne postoji, navodi on primere, pravo zaposlenog da se isključi, nije regulisano pitanje zaštite zdravlja na radu, nadzora nad radom zaposlenog. „Ovo su ozbiljna pitanja kojima zakonodavci u mnogim državama u Evropi i svetu posvećuju pažnju, dok kod nas regulisanje kasni“, ističe Reljanović.

Na primer, ovaj sagovornik podvlači i da je jako mali broj zaposlenih u Srbiji dobio aneks ugovora o radu prilikom prelaska na rad od kuće, iako to zakon izričito zahteva. Još je manji procenat, dodaje on, zaposlenih dobijao naknadu za vreme rada od kuće zbog činjenice da koriste sopstvena sredstva za rad, iako je i to izričito predviđeno zakonom.

Govoreći o hibridnom modelu, on kaže da nije prepoznat u zakonu, ali da ne postoje prepreke da se uvede zaposlenom kombinovanom primenom odredaba o radu u prostorijama poslodavca i radu van prostorija poslodavca.

„Ipak, radi pravne sigurnosti i detaljnijeg regulisanja, bilo bi dobro da se ovaj model posebno normira u nekim budućim izmenama Zakona o radu“, kaže Reljanović.

Privilegija za bogate

I za kraj, da li će ubuduće rad od kuće biti privilegija onih koji imaju visoka primanja, dok će zaposleni sa nisko plaćenim zanimanjima i dalje biti u obavezi stalnog prisustva na radnom mestu?

Ne bih rekao da je rad od kuće privilegija onih koji imaju visoka primanja. Postoje dobro plaćena i visokoprofitabilna zanimanja koja se ne mogu obavljati od kuće jer je njihova priroda takva da to nije moguće. Rad od kuće nije pogodan za neke poslove, koji se vezuju za direktno pružanje usluga, kao i u proizvodnji. Ove profesije jesu u proseku slabije plaćene, ali ne moraju biti“, ističe Reljanović.

Kada je sa druge strane reč o mogućnosti diskriminacije, ona postoji, dodaje, i na jednoj i na drugoj strani. Reljanović podseća na raniji period kada u većem broju država nije postojala regulativa ovog pitanja, pri čemu je i u Srbiji normirana tek 2014. godine na način koji odgovara savremenom poslovanju, da su zaposleni koji rade od kuće bili u višestruko nepovoljnijem položaju. „Poslodavci nisu želeli da im isplaćuju naknadu za sredstva za rad koja su sami obezbeđivali, radno vreme se ‘istopilo’ odnosno bili su dostupni 24/7, zabeleženi su i primeri prekomernog nadzora gde je poslodavac imao ugrađen audio-vizuelni pristup u privatne prostorije zaposlenih i slično“, ističe Reljanović.

Ovi primeri su, dodaje, i danas prisutni u praksi, tako da rad od kuće ne može uvek da se smatra privilegijom, već naprotiv, donosi i mnoge rizike sa kojima se radnici koji rade u prostorijama poslodavca neće susresti.

„Ipak, rekao bih da je ovo pitanje veoma relevantno i da se mora razmišljati o što detaljnijem uređenju rada od kuće, kako bi se zaštitile obe vrste radnika i u smislu eventualnih neopravdanih privilegija, i u smislu prekomerne radne eksploatacije“, zaključuje Mario Reljanović.

Strogo je zabranjeno kopiranje tekstova osim u slučaju preciznog navođenja izvora i linka ka originalnom tekstu.

Podeli tekst

Ako ste propustili

Povezane vesti

Komentari +

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo unesite svoje ime ovde