Više
    - Reklama -

    “Imamo jasnu viziju daljeg rasta”

    Još članaka iz ove rubrike

     „Tokom 2017. godine, AIK Banka je kupila Alfa banku u Srbiji i iste godine sprovela je uspešnu integraciju dve banke. Takođe, akvizicijom Gorenjske banke u Sloveniji, koja je bila zaokružena tokom 2019. godine, AIK Banka je prva domaća banka koja je proširila svoje poslovanje i na tržištu Evropske unije. Ulazak AIK Banke na tržište EU govori u prilog snažnim temeljima i održivom razvoju na kojima zasnivamo svoje poslovanje. Strateško opredeljenje jeste dalje pozicioniranje u ovom delu Evrope, kao finansijski snažne i kredibilne bankarske grupacije.“ 

    Ovim rečima Jelena Galić, predsednica Izvršnog odboa AIK banke, počela je razgovor za „Svet bankarstva i osiguranja“. Otvoreno je najavila dalje planove ove domaće banke. Na bankarskom tržištu Srbije aktuelno je ukrupnjavanje sektora. Tako da je bilo neminovno pitanje dokle se stiglo u težnji da postanu vodeća regionalna bankarska grupacija. 

    „Prethodno iskustvo sa Gorenjskom bankom je još jedna potvrda našeg strateškog opredeljenja. U tom smislu pratimo kretanja na tržištu vezano za potencijalne dalje akvizicije i imamo jasnu viziju naše bankarske grupacije o pravcu njenog daljeg širenja u Srbiji i regionu“.

    Puno je izazova, koji su bili glavni pred AIK Bankom u protekloj godini pandemije, a koje i sada prepoznajete kao potencijalne rizike?

    Izazovi sa kojima smo se svi prethodne godine susreli su nas naveli da prilagodimo svoje svakodnevne aktivnosti i generalno način života. Važno je istaći da su ostvarena makroekonomska stabilnost pre pandemije, kao i mere koje je država sprovela i na dalje sprovodi, doprineli da se negativni efekti pandemije na privrednu aktivnost umanje, što je potvrđeno i u projekcijama vodećih međunarodnih finansijskih institucija koje predviđaju najmanji pad društvenog proizvoda u Srbiji, u odnosu na sve zemlje u regionu i Evropi. 

    AIK Banka, od početka, aktivno učestvuje u svim programima i merama, prati kretanja na tržištu i pruža podršku svojim klijentima u prevazilaženju nastalih okolnosti. Uzimajući u obzir jaku kapitalnu i likvidonosnu poziciju banke, kao i celokupnog bankarskog sektora, izvesno je da će banke i na dalje biti glavni oslonac privredi i partner državi u očuvanju postignute stabilnosti i daljem prevazilaženju potencijalnih izazova. U tom smislu, mogu da kažem da banke svojim prudentnim ponašanjem upravo minimiziraju buduće potencijalne rizike, a da ostvareni dosadašnji rezultati na polju makroekonomske i finansijske stabilnosti ostaju dobra osnova na kojoj će se nadograđivati budući rast i razvoj.

    Banke u Srbiji su do sada pokazale otpornost na ovu krizu, a to svedoči i rast kreditne aktivnosti od 9,9 odsto  u 2020. u odnosu na 2019. Da li ste zadovoljni postignutim poslovnim rezultatima AIK Banke u 2020. godini? Gde je učinjen iskorak, gde je pak, moglo više? 

    Naša bankarska grupacija, sa AIK Bankom kao vodećom članicom, je stabilna bankarska grupa sa aktivom preko četiri milijarde evra. Stabilnost poslovanja je dodatno dokazana kroz uspešno realizovane aktivnosti u specifičnim okolnostima koje je pred nas stavila 2020. godina, iz koje smo izašli osnaženi kako sa aspekta tima, tako i sa aspekta poslovanja, gde je obezbeđeno nesmetano obavljanje svih aktivnosti i kompletno servisiranje klijenata, a sve zajedno se ogleda u ostvarenim finansijskim pokazateljima, odnosno višem nivou bilansne sume, dodatnom jačanju depozitne baze i održanoj visokoj profitabilnosti.

    AIK Banka u okviru svoje bankarske grupe, zajedno sa svojim subsidijarima, predstavlja finansijsku instituciju sa kompletnom ponudom proizvoda i usluga namenjenih pravnim licima i stanovništvu. Banka kroz široku mrežu filijala na operativnim tržištima, razvijenu digitalnu platformu, koja omogućava kontinuiranu dostupnost, sa snažnim i posvećenim timom od preko 600 zaposlenih, pruža čitav niz relevantnih finansijskih rešenja, kako za privredu tako i za stanovništvo. Kao respektabilna finansijska institucija uvek kreiramo svoje ciljeve realno i sprovodimo ih sa vizijom dugoročne održivosti.

    Mere monetarne politike u 2020. kao što su smanjenje referentne kamatne stope, kreiranje dodatne likvidnosti kroz svop i repo aukcije pomogle su očuvanju likvidnosti bankarskog sektora, ali i domaće privrede. Da li bi trebalo razmišljati o novim merama?

    Činjenica da je u Srbiji, i u uslovima krize izazvane pandemijom, domaća kreditna aktivnost u 2020. godini, treću godinu zaredom, ostvarila gotovo dvocifren rast, koji je među najvišim u regionu, daje argumente da su mere monetarne i fiskalne politike, kao i konkretni programi podrške za očuvanje stabilnosti, ostvarili očekivane efekte na ublažavanju i prevazilaženju posledica pandemije COVID-19. 

    U tom smislu, najavljeni novi set mera Vlade Srbije, u iznosu od 249,4 milijarde dinara, koji podrazumeva direktnu podršku osetljivim i najugroženijim sektorima i stanovništvu, kao i produženje garantne šeme, u svrhu održavanja likvidnosti privrede, svakako će omogućiti ne samo dalje prevazilaženje negativnih efekata pandemije, već i nastavak podrške celokupnoj privredi i građanima u njihovim redovnim aktivnostima. 

    Međutim, uprkost vakcinaciji i dalje postoji određen stepen neizvesnosti kada je u pitanju razvoj pandemije i trajanja posledičnih ekonomskih poremećaja, odnosno, same brzine oporavka ekonomije. Da li su banke spremne na takvu situaciju?

    Banke su i pre izbijanja pandemije godinama razvijale mehanizme za funkcionisanje u situaciji potencijalne krize. Značajne rezerve likvidnosti, adekvatno upravljanje rizicima, odgovorna kreditna politika su neke od poluga koje su bankama pomogle da prevaziđu izazove i u ovoj specifičnoj situaciji. Banke su se uz to jako brzo prilagodile i na posebne karakteristike ove krize, dodatno stimulišući klijente da koriste onlajn i digitalne servise. Uz adekvatnu podršku države kroz direktnu pomoć privrednim subjekima, kao i uz stimulativne mere NBS, može se zaključiti da su banke jako dobro odgovorile na sve izazove poslovanja u uslovima pandemije. Ukupni plasmani banaka u prošloj godini, prema podacima NBS, povećani su za 10,7 odsto pri čemu je, pored rasta kreditne aktivnosti, doprinelo i ulaganje banaka u dinarske korporativne obveznice. Posebno treba naglasiti da je učešće problematičnih kredita u prošloj, pandemijskoj godini bilo niže za 0,4 procenta u odnosu na 2019. godinu, što sve zajedno govori u prilog stabilnosti i jačini bankarskog sektora u Srbiji.

    AIK Banka, „domaća i jaka“, kako kaže slogan,  prepoznata je kao banka poljoprivrednog sektora koji je pokazao najviše otpornosti tokom krize. Kakva je situacija u drugim sektorima?

    Kako je tokom Covid-19 pandemije, sektor malih i srednjih preduzeća direktno najviše pogođen krizom, tako  smo,  pored naših standardnih proizvoda i usluga namenjenih ovom segmentu, aktivno podržali program državne pomoći koji je upravo bio usmeren na mala i srednja preduzeća. Taj program se, osim direktne pomoći kroz moratorijum na otplatu kredita, odnosio i na garantnu šemu putem koje su bili dostupni krediti za likvidnost i trajna obrtna sredstva na period do 36 meseci uz garanciju države. Na ovaj način, ostali smo intenzivna podrška i oslonac malim i srednjim preduzećima u Srbiji, ponudom kompletnog seta proizvoda koji su potrebni ovim preduzećima, kako onlajn servisa za transakcione usluge raznih vidova plaćanja, tako i svih oblika kreditiranja za obrtna sredstva, investicije, kredita za poljoprivrednike, kao i kredita kroz državne programe za podršku privredi i poljoprivredi.

    Uporedo sa rastom kreditne aktivnosti, građani sve više i štede. Interesantno je da vaša ponuda za štediše obuhvata više različitih modela. Ko štedi u Srbiji?

    Građani imaju poverenje u bankarski sistem, što pokazuju podaci da i u uslovima pandemije i dinarska i devizna štednja konstantno rastu. AIK Banka je tradicionalno prepoznata kao Banka za štednju, upravo iz razloga što imamo razvijene različite modele štednih proizvoda kako bi svi građani imali priliku da štede. Pametno osmišljenim proizvodima omogućavamo klijentima da štede čak i ako nemaju inicijalno određen iznos sredstava, već žele da svakog meseca izdvajaju, njima prihvatljiv iznos za štednju.

    Važno je napomenuti da je banka klijentima omogućila da naprave ponudu „po svojoj meri“ tako što će izabrati valutu u kojoj žele da štede, dinamiku isplate kamate na štednju (unapred, mesečno ili po dospeću), kao i rokove na koje žele da štede. Takođe, klijentima je omogućeno da svoj novac polože na štednju u filijalama Banke. ali i putem onlajn elektronskog i mobilnog bankarstva.

    Pandemija je promenila navike klijenata, ubrzavši prelazak na digitalno bankarstvo. Šta pokazuju podaci o navikama klijenata AIK Banke, da li rado prihvataju promene?

    Prema dostupnim podacima NBS, tokom prošle godine u Srbiji je gotovo za 50 odsto povećan broj klijenata koji koriste usluge mobilnog bankarstva. U AIK Banci, u skladu sa usvojenom strategijom digitalne transformacije, i tokom pandemije, nastavljamo sa realizacijom projekata koji direktno utiču na dostupnost velikog broja proizvoda klijentima 24/7, kako kroz mrežu filijala, odnosno samouslužnih zona sa multifunkcionalnim uređajima, tako i u onlajn okruženju na digitalnim kanalima komunikacije. Klijentima je omogućena trenutna dostupnost računa preko web i mobilnog bankarstva, kao i mogućnost da transferišu svoja sredstva, oročavaju svoj novac, ili pak, apliciraju za kredit, dozvoljeno prekoračenje i kreditnu karticu. Ovi proizvodi i procesi su u potpunosti „end to end“ automatizovani, što znači da u izuzetno kratkom roku, na primer kod odobrenja keš kredita, klijent u roku od 10 minuta od apliciranja, odobrena sredstva ima na raspolaganju. Aplikacija za mobilno bankarstvo omogućava korisnicima pristup mobilnom bankarstvu koristeći biometrijsku autentifikaciju. 

    Pored toga, klijentima je ponuđeno elektronsko potpisivanje digitalnih dokumenata pametnim telefonom, tabletom ili računarom uz dvofaktorsku autentifikaciju, što nas dalje vodi i ka paperless poslovanju, značajnom ubrzanju svih procesa i povećanoj efikasnosti. Takođe, implementirali smo i Open API platformu kao pripremu za predstojeću PSD2 regulativu, a koja nam pruža jednostavnu integraciju sa trećim stranama, fintech kompanijama, a samim tim i pristup novim tržišnim segmentima.

    Ovo su samo neki od primera projekata koje smo implementirali, sa težnjom da i na dalje nastavimo intenzivnu realizaciju naše strategije digitalne transformacije, osnaživanja digitalnog brenda i proširenja baze zadovoljnih klijenata.

    Kome daju prednost građani klijenti, a kome preduzeća – mobilnom ili web bankarstvu?

    Procene su da će do 2025. godine oko 75 odsto radnog sveta pripadati segmentu milenijalaca – klijentima koji digitalne/onlajn kanale smatraju primarnim. I već sada se, kao praksa, iskristalisalo da mlađi ljudi radije koriste bankarske usluge preko aplikacija na mobilnim telefonima, odnosno putem ovog digitalnog kanala. Kada je u pitanju sektor privrede, oni su uglavnom korisnici web bankarstva, dok je mikro i SME segment sve naklonjeniji mobilnim aplikacijama. Generalno, procenat rasta broja klijenata na mobilnom kanalu je značajno veći od web kanala i taj trend se očekuje i na dalje.

    Prisutnost na digitalnim mrežama je neminovnost. AIK je na četiri – Fejsbuk, Linkedin, Jutjub i  Instagram. Šta su specifičnosti svake mreže? Što vas nema na Tviteru?

    Društvene mreže koristimo kao alat za komunikaciju sa klijentima i njihovo informisanje o novinama u našem radu. To je, nesumnjivo, dovelo do većeg poverenja klijenata u banke, kao njihove partnere, a putem društvenih mreža klijenti sve više doživljavaju zaposlene u bankama kao svoje savetnike. Brzo, istinito i kontinuirano informisanje klijenata jeste veliki benefit  društvenih mreža i zato imamo otvorene i vrlo aktivne naloge na društvenim mrežama. Za sada nas nema na Twiteru jer nam se u ovom momentu čini da su mreže na kojima imamo naloge pogodnije za sadržajniju i ciljanu komunikaciju sa klijentima. Nije isključeno da ćemo se u budućnosti pridružiti i Twiter zajednici i nekim drugim društvenim mrežama, s obzirom na izraženu globalnu tendenciju razvoja novih mreža i ovakvog vida komunikacije. 

    Sve se više koriste kriptovalute. Velike multinacionalne korporacije za finansijske usluge pokreću pilot projekte za plaćanje. Da li bi trebalo biti i dalje oprezni ili tražiti načina da kriptovalute budu prisutne i u Srbiji?

    Činjenica je da su investicione banke požurile da se etabliraju na tržištu digitalne imovine, ali sa druge strane još uvek ima puno nepoznanica i nedogovorenih pitanja vezano za upotrebu kriptovaluta u redovnim i regularnim bankarskim aktivnostima. Svakako treba pratiti dešavanja na svetskom tržištu kriptovaluta, kao i preporuke zvaničnih međunarodnih institucija, što je u krajnjoj instanci i naša obaveza, kao poslovnih banaka. Izvesno je da je to novina koja može bitno da promeni finansijski sistem globalno, a s obzirom da postoje oprečna mišljenja po pitanju kriptovaluta i da one nisu još uvek regulisane globalno kao valuta, treba oprezno sagledavati sve potencijalne rizike i efekte koje primena kriptovalute donosi.

    Odgovori

    Molimo unesite svoj komentar!
    Ovde unesite svoje ime

    - Reklama -spot_img

    Preporučujemo