Pritisak na troškove učesnika na tržištu osiguranja u narednom periodu biće vidljiv i kroz potrebna ulaganja u ispunjavanje nadolazećih zahteva u vezi sa zaštitnom sredinom i klimatskim promenama, što sa aspekta društveno odgovornog ponašanja učesnika na tržištu osiguranja, tako i sa aspekta kreiranja usluga osiguranja kao podrške implementaciji.
Piše: dr Igor Zorić, direktor Službe za upravljanje rizicima i kontroling, Triglav Osiguranje Beograd
Inflatorni pritisci usled globalnih geopolitičkih dešavanja naročito u energetskom sektoru i sektoru hrane, nadovezani na pandemijske efekte, usporili su oporavak ekonomske aktivnosti u 2022. i 2023. godini, smanjile kupovnu moć stanovništva, profitabilnost i investicioni potencijal privrednih subjekata.
Uticaj na industriju osiguranja ogleda se u trenutnim pritiscima na visinu šteta i troškove pružanja usluge, kao trenutnim efektima i odloženim efektima promene cene usluga osiguranja zbog prenosnih pozicija. Direktan uticaj na UW rezultate i odloženi uticaji na rezultate investicione aktivnosti u delu imovine u vezi sa kretanjem kamatnih stopa određuju i strukturu ostvarenog poslovnog rezultata. Usled koncentracije imovine za pokriće sredstava osiguranja u državne HoV namenjene prodaji, rast referentne kamatne stope, dovodi do pada tržišnih cena ovih obveznica sa direktnim uticajem na imovinu osiguravača, revalorizacione rezerve i ukupan kapital osiguravača. Rast kamatnih stopa dovešće do rasta rezultata iz investicione aktivnosti, a mera kompenzacije na kretanje kapitala zavisi od strukture investicionog portfolija i efekata potencijalnih uticaja inflacije i diskontovanja obaveza osiguranja u aktuarskim modelima.
Neizvesnosti i rizici koji su uticali na izmenu poslovnog okruženja, zahtevaju i prilagođavanja poslovnih modela svih učesnika na tržištu osiguranja. Ubrzana digitalizacija, pojava novih rizika (cyber rizici, ESG rizici – zaštita životne sredine, klimatske promene…) i potrebe unapređenja ponude vrednosti osiguravača (ekosistemi, asistencije…) kroz personalizovanu ponudu usluga klijentima u skladu sa njihovim potrebama i prioritetima na potrošačkom putu opravdavaju ulogu osiguranja u procesu ublažavanja neizvesnosti i rizika kojima su stanovništvo i privreda izloženi.
Rast premije osiguranja na ukupnom nivou u 2022. godini od 12% odsto, a stope inflacije 15 odsto, dokaz je da osiguravači nisu celokupni inflatorni pritisak preneli na krajnjeg klijenta.
Uticaj inflacije na neživotna osiguranja ogleda se kroz narasle rizike podosiguravanja imovinskih rizika, pad realnog pokrića kod osiguranja od odgovornosti ukoliko nema korekcija osiguranih suma, rasta cena medicinskih usluga ili troškova putovanja, ali i osnovica za utvrđivanje premije osiguranja (rast cena motornih vozila, cene poljoprivrednih proizvoda i sl.).
Kod životnih osiguranja, ključni uticaji se odnose na vremensku vrednost suma osiguranja (ukoliko ne postoji indeksacija), stope prinosa na štedne komponente i pripis dobiti, ali i rizike prekida/otkupa postojećih štednih ugovora o osiguranju usled bolje ponude drugih učesnika na finansijskom tržištu.
U iščekivanjima prenosa globalnih efekata monetarnih vlasti (npr. ECB) na smirivanje inflatornih pritisaka i sprovođenje mehanizama stvaranja preduslova za oporavak stope ekonomskog rasta tokom 2023. i 2024. godine, oživljavaju se i aktivnosti na tržištu kapitala, kao generatora obezbeđenja adekvatne profitabilnosti i stabilnosti svih učesnika.
Proces digitalizacije je nadolazeći trend koji će postepeno zamenjivati tradicionalne načine komunikacije sa klijentima, personalizacije i dostupnosti širokog spektra usluga izgrađenih kroz ekosisteme. Jednostavnost, dostupnost, transparentnost i pristupačnost usluga i ponude vrednosti učesnika na tržištu osiguranja kroz korišćenje rešenja zasnovanih na izgradnji klijentskih portala, unapređenje CRM sistema, automatizacije procesa rešavanja šteta, API rešenja, mašinskog učenja i AI rešenja, stvaraće preduslove za brži razvoj (svesti, poverenja i stepena zadovoljstva klijenata – „net promoter score“) i povećanje kapaciteta industrije osiguranja kao institucionog investitora.
Pritisak na troškove učesnika na tržištu osiguranja u narednom periodu biće vidljiv i kroz potrebna ulaganja u ispunjavanje nadolazećih zahteva u vezi sa zaštitnom sredinom i klimatskim promenama (ESG – poglavlje 27. Klastera IV – životna sredina, klimatske promene, obnovljivih izvora), što sa aspekta društveno odgovornog ponašanja učesnika na tržištu osiguranja, tako i sa aspekta kreiranja usluga osiguranja kao podrške implementaciji.
Racio penetracije (učešće bruto premije osiguranja u bruto društvenom proizvodu) 2022. godine u Republici Srbiji će porasti sa 1,9% (2021. g.) na 2,1% usled veće stope rasta industrije osiguranja (+12% bruto premije osiguranja) od usporenije stope rasta BDP-a u 2022. godini (+2,3%). Density racio, odnosno racio kojim se meri premija po stanovniku će u 2022. godini biti veća usled rasta premije osiguranja, ali i smanjene demografske procene broja stanovnika prema inicijalnim rezultatima sprovedenog popisa krajem 2022. godine i iznosiće oko 168 evra, sa daljim potencijalom za rast i dostizanje prosečnog nivoa zemalja EU.