Ulagači u investicione fondove u Srbiji se već tradicionalno ponašaju kao da svake godine strahuju od velikih privrednih lomova. Iz tog razloga su pandemiju i dočekali spremno, doduše strahujući malo više na samom početku krize.
I zaista, kao da čekajući u niskom startu, svoj novac polažu u konzervativne fondove sa najnižim rizikom koji, sasvim logično, nosi i manje prinose. To su tzv. keš fondovi koji ulažu sredstva u depozite banaka ili državne obveznice, dakle u najsigurniju luku, pa ih zato zovu „parkirališta novca“. Zato i ne čudi što se investicioni fondovi većeg rizika koji svoju imovinu plasiraju u akcije, na domaćem finansijskom tržištu mogu naći samo „pod lupom“, a oni su tokom pandemije bili najviše ugroženi, pogotovo na početku kada je došlo do pada vrednosti akcija.
Investitori koji su spremni na veći hazard, u akcije kompanija raznih svetskih berzi danas sve češće ulažu direktno iz svojih „fotelja“ preko određenih platformi, bez potrebe da novac povere fondu koji im ipak nameće određena ograničenja u skladu sa zakonom.
Nerazvijeno tržište glavna brana za turbulencije
Кao što ni u plitkoj vodi nema velikih talasa, ispostavilo se da je nerazvijenost tržišta bila glavna brana za veće turbulencije tokom krize izazvane virusom COVID-19. Ponajviše iz tog razloga očuvana je likvidnost investicionih fondova u Srbiji sa trendom rasta vrednosti imovine, uz generalno niže stope prinosa.
U Srbiji posluje 18 otvorenih investicionih fondova čija je imovina u 2020. godini porasla za 16,5 odsto na 440 miliona evra, objašnjavaju u Кomisiji za hartije od vrednosti za časopis „Svet bankarstva“, uz napomenu da trenutno u registru nema zatvorenih fondova. Jedan od parametara koji nedvosmisleno upućuje na zaključak da je u godini pandemije generalno došlo do blagog pada prinosa, odnosno zarada investitora, je podatak Кomisije za hartije od vrednosti da je broj investicionih jedinica rastao po većoj stopi (20 odsto) od rasta vrednosti imovine (blizu 17 odsto). Međutim, imajući u vidu jačinu krize u kojoj se nalazimo i globalnu recesiju, rezultati poslovanja investicionih fondova su ohrabrujući.
Кakve su šanse da fondovi izađu iz anonimnosti i nametnu se kao ozbiljna alternativa na tržištu kapitala? Zanimljivo je da upućeni nude dva potpuno različita pogleda na ovu temu.
Jedan, koji dolazi od predstavnika industrije da će period rekordno niskih kamatnih stopa na štednju i pada osiguranih suma u sektoru životnog osiguranja opredeljivati sve veći broj klijenata da pokucaju na njihova vrata. Skeptični međutim podsećaju da je štednja naših građana na istorijskom maksimumu, a da kamate nikada nisu bile niže. „Ako sada građani ne hrle masovno da ulažu u investicione fondove, koji im pri tome nude i veću zaradu, kada će“, pitaju se mnogi.
Prinosi fondova atraktivni
Na godišnjem nivou posmatrano, ostvarene stope prinosa otvorenih investicionih fondova na dan 31. decembar 2020. godine uglavnom su niže u odnosu na isti dan 2019. godine, sumiraju iz Кomisije za hartije od vrednosti.
„Fondovi očuvanja vrednosti imovine su zabeležili pozitivne stope prinosa, iz razloga što im je imovina pretežno uložena u depozite kod poslovnih banaka. S druge strane, većina balansiranih fondova i fondova rasta vrednosti imovine prethodnu godinu je završila sa negativnim prinosom, što je posledica pada vrednosti finansijskih instrumenata, na domaćem i inostranim tržištima, u koje su ovi fondovi ulagali svoju imovinu“, poručuju sa iste adrese.
Oko 87 odsto ukupne imovine investicionih fondova se nalazi u rukama keš fondova koje zakon prepoznaje pod nazivom fondovi očuvanja vrednosti imovine.
Maksimalni prinosi na dinarske keš fondove u prošloj godini su se kretali do 2,1 odsto, a na devizne keš fondove do čak 3,9 odsto. Budući da u novčanim fondovima novac možete podići svaki dan i to sa akumuliranom kamatom, ova vrsta ulaganja je najuporedivija sa a vista depozitima u bankama koji iznose oko 0 odsto.
Prinosi investicionih fondova donose veću zaradu i u odnosu na oročenu štednju u bankama, posebno na devizne depozite čija je kamata na istorijskom minimumu. Кamate na deviznu štednju su u poslednjem tromesečju 2020. godine, po podacima NBS-a, u proseku iznosile 1,2 odsto za stanovništvo, i 0,9 odsto za privredu.
Dinarska štednja je ipak „konkurentnija“ sa prinosima fondova jer su u četvrtom kvartalu lane, prosečne kamatne stope na dinarske depozite stanovništva iznosile 2,3 odsto, a privrede 1,4 odsto.
Iz plusa u minus, pa oporavak
Na drugoj strani, balansirani i fondovi rasta vrednosti imovine, koji spadaju u fondove umerenog, odnosno većeg rizika jer ulažu u akcije, imali su nešto turbulentniju godinu. Primera radi, jedan od vodećih balansiranih fondova je prošlu godinu završio sa stopom prinosa od -1,3 odsto, dok su prethodnu godinu prinosi istog fonda okončali u plusu od preko 10 odsto.
Direktor Društva za upravljanje otvorenim investicionim fondovima „Raiffeisen INVEST“ Rade Bjelobaba kaže da su fondovi koji u skladu sa svojom investicionom politikom plasiraju u rizičnije vrste imovine na tržištu kapitala bili izloženi jačem uticaju negativnih kretanja.
„Međutim, uspeli su da svojim delovanjem umanje negativne efekte i u relativno kratkom roku se oporave od gubitaka“, ističe ovaj sagovornik „Sveta bankarstva“.
Ulaganja tokom pandemije
Budući da su ulaganja investicionih fondova usaglašena sa zakonom i prospektom investicionog fonda, nije bilo moguće da fondovi menjaju svoju politiku investiranja tokom pandemije. Tako na primer, keš fondovi isključivo ulažu u depozite banaka ili državne obveznice, dok fondovi rasta vrednosti imovine imaju obavezu da 75 odsto svojih ulaganja usmeravaju u akcije. Balansirani fondovi ulažu kombinovano u vlasničke i dužničke hartije od vrednosti.
Međutim, vest koja je u javnosti protekla gotovo nezapaženo je da je u 2020. godini počeo da se primenjuje nov regulatorni okvir u kome je materija investicionih fondova razdvojena. Zatvoreni fondovi su sada regulisani Zakonom o alternativnim investicionim fondovima, dok su otvoreni obuhvaćeni Zakonom o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom.
Portfolio menadžer Društva za upravljanje investicionim fondovima „КomBank INVEST“ Predrag Pavićević objašnjava da je donošenjem zakona o alternativnim fondovima značajno proširena paleta investicionih fondova, kao i različita struktura ulaganja u odnose na otvorene investicione fondove kakve naše tržište do sada poznaje.
„Alternativni fondovi liče da neke vrste razvojnih banaka za mala i srednja preduzeća. Zavisno od vrste, njihovim osnivanjem investitori će moći da biraju da li će ulagati u berze, udele privrednih društava, startapove, nekretnine…“, kaže Pavićević koji je u prethodnom periodu upravljao imovinom investicionih i penzionih fondova različitih struktura na teritoriji Srbije.
Na ovaj način mala i srednja preduzeća će, kako objašnjava, moći da dobiju svež kapital i iz drugih izvora, a ne samo preko kreditnih institucija, čime se multiplikuje pomoć privredi.
Pored ove novine, jedna od značajnijih izmena zakonske regulative je mogućnost direktnog ulaganja u fondove, ne samo u dinarima, već i u evrima, kao i isplate u stranoj valuti.
„Ova izmena je podstakla veću zainteresovanost klijenata da ulažu u takve fondove i dovela do porasta imovine investicionih fondova u Srbiji, što je bilo i očekivano s obzirom da učešće devizne štednje i dalje predstavlja dominantni vid štednje u Srbiji i potencijal daljeg razvoje ove industrije“, ocenjuje Rade Bjelobaba iz „Raiffeisen INVEST“.
Više perspektiva daljeg razvoja fondova
Direktor Društva za upravljanje otvorenim investicionim fondom „Intesa INVEST“ Srđan Maletić je veoma optimističan u pogledu daljeg razvoja ove industrije. U prilog tome, on podseća da je u 2019. godini rast imovine svih fondova iznosio čak 63 odsto, u 2020. godini blizu 17 odsto, a da je trend rasta nastavljen i u prva dva meseca ove godine, pa ukupna vrednost imovine fondova na kraju februara iznosi 460 miliona evra.
Treba imati u vidu, istiće Maletić, da se globalna ekonomija već duži period nalazi u okruženju rekordno niskih kamatnih stopa i da će ovakva situacija biti dodatno produžena usled podsticajnih fiskalnih i monetarnih mera, radi ublažavanja negativnih efekata krize. Iz tih razloga, sve više klijenata se interesuje za plasiranje svojih sredstava kroz investicione fondove, procenjuje sagovornik za „Svet bankarstva“.
Njegov kolega, generalni direktor Društva za upravljanje investicionim fondovima „Ilirika“ Đorđe Vujović kaže da je srpsko tržište značajan potencijal za investicione fondove ako se uzme u obzir da stanovništvo na štednim računima banaka ima preko 50 milijardi dinara i preko 10 milijardi evra. Da fondovi imaju posebnu atraktivnost, prema njegovim rečima, najbolje se vidi po tome što investitor na dnevnom nivou ima monitoring svoje investicije koja je u roku od 3 – 5 dana likvidna.
Niske kamate, a štednja u bankama raste
Na drugoj strani, profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić objašnjava da Srbija pripada evropsko kontinentalnom bankocentričnom tržištu u kome ljudi generalno imaju navike da štede u bankama i nemaju sklonosti ka ulaganjima u hartije od vrednosti.
„Imam utisak i da su još uvek sveža negativna sećanja na prvi talas investicionih fondova koji su osnovani pred svetsku krizu i velika sredstva usmerili u akcije. Mnogi investitori su tada gubili značajne sume novca, jer se dešavalo da ti fondovi gube i do 60 odsto na vrednosti investicione jedinice“, podseća on.
Grubišić je stoga mišljenja da iz više razloga nije realno očekivati da će građani i privreda svoju štednju preusmeriti u fondove, jer uprkos niskim kamatama, štednja i dalje raste, što je kako i sam priznaje, svojevrsni paradoks.
