Pismo koje je ostalo u fioci američkog predsednika Abrahama Linkolna i nikada nije poslato, ostalo je istoričarima kao vredan dokument kako je jedan veliki vođa donosio odluke. Istoričarka Nensi Koen, profesorka istorije biznisa, tvrdi da je ovo pismo, nikada poslato, a pronađeno nakon Linkolnove smrti, jedinstven dokaz velike mudrosti velikog lidera.
Sadržaj pisma danas profesori koriste kao odličan primer kada jedan lider treba da sačeka i ništa ne preduzima. Ovo pismo i Linkolnov potez otkriva da je nečinjenje nekad najmoćnija, najznačajnija i najuticajnija odluka koju možete da donesete i sprovedete u delo.
Pod ’naponom’ i razjaren
Ukratko, te 1863. ratne godine, dan i po nakon velike i odlučujuće bitke kod Getisburga u Pensilvaniji, tadašnji predsednik Linkoln je dobio telegraf u kome saznaje ishod bitke. General Mid, novajlija u redovima severnjaka, odnosi pobedu nad vojskom generala Lija i to posle tri dana krvave borbe. Veštiji i iskusniji, Li se povlači prema Virdžiniji i Mid donosi odluku da ne progoni poraženog neprijatelja. I, upravo ova odluka je, sudeći po svedocima, razjarila Linkolna koji je kao mahnit hodao hodnicima Bele kuće, u besu i van sebe. Neprijateljska Lijeva vojska je bila slaba i demoralisana, razbijena. Mid je morao da nastavi za njima ne bi li ih dotukao. Možda bi okončao rat. Zemlja je u ratu već dve godine, sukobi između industrijskog severa i robovlasničkog juga su teški i krvavi i cela država je u teškoj poziciji. Mid tu priliku nije iskoristio, bilo je mišljenje analitičara, ali i Linkolna u trenucima afekta.
Analiza rukopisa i druga dokumentacija kao i svedoci, ukazuju koliko je Linkoln bio ljut. Pod ’naponom’ i razjaren, a vidno i razočaran, seda za svoj radni sto i ovako se obraća svom generalu Midu.
Iz neposlatog pisma
„Znate, nemate pojma koliko sam razočaran. Mogli ste da progonite Lija, da slomite tu vojsku i završite rat, a sada će nastati nebrojeni gubici i kraj rata nije ni na vidiku. Ne mogu adekvatno da izrazim svoje razočaranje celom situacijom“, nekoliko je ključnih rečenica koje je Linkoln zapisao tog jula 1863. U dahu je ispisao četiri strane. Stavio papire u kovertu i zatvorio. Pronađeno je nakon njegove smrti. Na koverti je pisalo ’Za Džordža Mida’. Spremno, ali nikada poslato.
„Kada predajem studentima ili razgovaram sa izvršnim direktorima, ne propustim da kažem: Zamislite da je Linkoln tada imao elektronsku poštu? Zamislite da je ovakve redove poslao generalu Midu, jednom od retkih generala koje je Linkoln imao, druge nije imao u rezervi?“ napisala je istoričarka Nensi Koen povodom izdanja svoje knjige o petorici hrabrih lidera.
Istoričari poznavaoci ovog perioda američke istorije i lika Abrahama Linkolna objasnili su zašto na kraju predsednik pismo nikada nije poslao. Ova odluka mu se pripisuje kao velika i mudra. Zbog sličnih zaslužuje titulu jednog od najvećih vođa istorije. Nensi Koen i kolege istoričari obrazlažu Linkolnov potez.
O čemu je vođa mislio?
Linkoln mora da je ovako razmišljao, pretpostavljaju istoričari:
- Čekaj malo. Nemam mnogo generala koje mogu da pozovem kao rezervu. Šta ako naljutim Mida i on napusti vojsku?
- Već sam prošao iskustvo sa generalima koji su me razočarali i mnogi od njih mi nisu prijatelji.
- Ako zbog ovoga Mid napusti vojsku, sabotirao sam svoju misiju, naneo štetu i Mid bi onda i druge generale odgovarao od rata.
- Moram doneti razumnu i proračunatu odluku.
I doneo je, kako sude istoričari. Srećom, nije imao ni imejl, ni X nalog da bi razjaren poslao razjarenu poruku svom generalu. Odložio je pismo u fioku radnog stola i time je mnogo dobio. Činjenica je da je rat trajao još dve godine, ali Unija je sačuvana i trijumf je bio na strani Linkolnovih ideja.
Šta je vođa uradio?
Ovo je jedan od boljih primera iz realnog života i situacije koja je bila važna, velika i ključna za mnogo ljudi. Istina je da danas izvršni direktori ne odlučuju o ovako velikim događajima, ali svakako donose velike odluke od kojih mogu da zavise mnogi.
Linkoln je praktično morao da vežba disciplinu ovim potezom. Morao je da razume i prihvati da je nečinjenje najbolje što je mogao da uradi u trenutku kada ga je obuzeo bes i savladalo razočaranje. I ovo je lekcija za svakoga. Profesorka Koen primećuje:
„Živimo u dobu kada svetski lideri izražavaju otrov i mržnju. Automatski reaguju bez racionalizacije, trenutno izlivaju sve svoje emocije u svim medijima. Ne čekaju. Ne obrađuju. Ne udahnu duboko i ne razmotre da te emotivne bujice nanose više štete onima koji slede i krajnjoj plemenitoj nameri nego mir, tišina i nečinjenje kada bes prevlada“, zapisala je istoričarka Koen, a podstaknuta Linkolnovim rečima iz neposlatog pisma generalu Midu pre 150 godina.
