Endrju Karnegi (1835-1919), veliki industrijalac, izuzetno bogat i cenjen čovek, tajkun svog vremena, ponudio je svetu 1889. godine svoje viđenje bogatstva. U eseju koji je napisao pokušao je da ponudi lek kojim bi trebalo da dođe do promene u načinima upravljanja velikim bogatstvima.
Kako je Karnegi razumeo bogatstvo i bogataše (pa i samog sebe) i šta je predlagao?
Najveća akvizicija svih vremena
I malo istorijskog istraživanja lika i dela Karnegija, može odvesti u više pravaca.
Ili se zaista radilo o filantropu i ’čovekoljupcu’ kome je životna misija bila da iza sebe ostavi ’bolje’ društvo ili se radilo samo o jednom vanserijskom biznismenu koji je iskoristio aktuelnu privrednu situaciju u Americi, čiji je ’nos’ namirisao luksuz i milijarde iz železnice i čelika.
Kakav god zaista bio čovek i kakvi ga god motivi pokretali da zaradi, Karnegi je u gorepomenutom leku, ’Jevanđelju bogatstva’ sročio šta misli o bogatstvu koje pojedinci stiču. I ne samo to. Dao je vrlo konkretne predloge šta sa velikim novcem koji za života zarade veliki biznismeni.
’Jevanđelje bogatstva’ je esej, zanimljiv za čitanje i dobra slika doba u kojem su stvarali i Karnegi i Rokfeler i DŽ.P. Morgan i Vanderbilt, ljudi čija su imena danas sinonim za sticanje bogatstva.
Postoji podatak da je Karnegi, majstor poslovanja, sav svoj biznis prodao 1901. i to pomenutom Dž.P. Morganu za 480 miliona dolara. Ovo se s pravom može nazvati najveća akvizicija svih vremena jer po današnjoj vrednosti radilo se o 300 milijardi dolara koje su Karnegiju 18 godina pred smrt legle na račun.
Kad Karnegi troši novac
Podeljena su mišljenja istoričara zašto je Karnegi presekao i prodao sve što je stekao. Jedan od razloga je i štrajk u njegovoj čeličani koji je nekoliko godina pre prodaje uspešno ugušen, ali sa žrtvama. Ceo događaj je ispraćen i detaljima da su štrajkači bili istočnoevropskog porekla, da je angažovano i specijalno obezbeđenje (vojska) kao i da je u cilju smirivanja štrajkača dovedena crna radna snaga sa juga. Karnegi je negirao svoju odgovornost za ovaj masakr, ali postoji sumnja da nije mogao da se nosi sa posledicama i zlim jezicima i da se iz čisto moralnih razloga odlučio na prodaju svega što je stekao.
Bez obzira na pokretača, bili to griža savesti ili potreba da učestvuje u zidanju boljeg društva, Karnegi je ušao u istoriju kao veliki filantrop. Njegov novac je utrošen na:
- Podizanje blizu 3.000 biblioteka u svetu (jedna od njih je i biblioteka Svetozar Marković u Beogradu ili Univerzitetska biblioteka)
- Osnivanje dvorane Carnegie Hall
- Univerziteta Carnegie Mellon
- Palate mira u Hagu
- Veliki broj bolnica, muzeja, školskih i penzionih fondova, naučnih ustanova
Njegova zadužbina i dalje radi i nastavlja tradiciju, a jedinstvena je inspiracija i model drugim milijarderima koji slede Karnegijev primer. Bil Gejts je jedan od njih.
Kome pripada bogatstvo?
Baš kao što u prirodi opstaju oni koji uče, koji se menjaju i prilagođavaju, tako je i u poslu. Opstaju oni koji se najbolje prilagođavaju – jedna je od Karnegijevih teza. Preduzetnici su u poslovnom svetu najprilagodljiviji organizmi. Česte tržišne promene se mogu uporediti sa promenama u prirodi kojima svaka jedinka mora da se prilagodi ukoliko želi da opstane i da se razmnoži.
Tako bi Karnegi zaključio da se bogati ne bogate sebe radi, kako se to mnogima čini. Ne pokreće ih pohlepa da gaze preko drugih i da se takmiče sa konkurencijom. Bogaćenje je prirodna neminovnost i njoj nikako ne idu na ruku emocije i samilost ukoliko se radi o dugoročnijem bogaćenju i opštoj dobrobiti.
Po Kernegiju, bogate se pojedinci koji su najsposobniji da data sredstva uvećaju i njihovo bogatstvo je samo pozajmica. Bogataš se odužuje tako što će u jednom trenutku početi da finansira potrebe zajednice. Nije to njegova obaveza već je i privilegija jer je dobio moć da rešava probleme drugih i da umesto države odlučuje šta im je najpotrebnije.
Karnegi je to objasnio tako da bogat čovek postaje zastupnik svoje siromašne braće i svoju mudrost i veštine upravljanja njima daje čineći za njih bolje nego što oni znaju da čine za sebe.
Protiv nasleđivanja povlastica i kapitala
U svom eseju Karnegi je mišljenja da se viškom bogatstva može raspolagati na tri načina:
- Može se ostaviti potomcima,
- Može se ostaviti kao testament da se koristi u javne svrhe,
- Ili, oni koji ga poseduju mogu njime upravljati dok su živi.
Prvi način po Karnegiju je najnerazumniji. „Pre bih svome sinu ostavio prokletstvo nego svemoćni dolar“, rekao bi razuman čovek. „Nasledstva ne nadahnjuju blagostanje dece, već porodični ponos“, dodaje Karnegi.
Drugi način je dobar, ali Karnegi podseća na činjenicu da se neretko dešava da se bogatstvo ostavljeno nakon smrti ne koristi za svrhe za koje je namenjeno. Često se u praksi ne ispune želje bogatih. „Osim toga, treba pošteno reći da nikoga ne treba veličati jer je učinio nešto što je morao da učini, niti zajednica treba za to da mu zahvaljuje. Za ljude koji ostavljaju ogromne svote novca na ovaj način može se slobodno reći da ne bi ništa ostavili da su imali mogućnost poneti to sa sobom“, zapisao je. Ili, drugim rečima, ’bogatstvo sa sobom u grob ne mogu poneti’.
„Ostaje samo jedan način korišćenja velikog bogatstva i u njemu imamo istinski lek za nejednaku raspodelu bogatstva, za izmirenje bogatih i siromašnih, vladavinu sklada, još jedan ideal različit od ideala komunista. On zahteva samo dalju evoluciju postojećih uslova, a ne potpuno rušenje civilizacije“, piše Karnegi u svom eseju.
U idealnoj državi višak nekolicine bogatih postaće u najboljem smislu svojina mnogih jer se njime upravlja za opšte dobro. „To bogatstvo koje prolazi kroz ruke nekolicine može se pretvoriti u mnogo moćniju silu za unapređenje ljudskog roda nego kad se u malim svotama raspoređuje samim ljudima“, nastavlja u svom eseju.
Bogatstvo i zahvalnost
Zapravo, to kako je radio i kako se danas koristi njegovo ime Karnegi je pokazao šta misli da je put bogataša. Oni treba da budu zahvalni za neprocenjivu blagodat i moć da tokom svog života njihovi bližnji mogu izvući trajnu korist. Na taj način bogataši će oplemeniti svoje živote.
Šta je po Karnegiju dužnost bogatog čoveka?
- „On treba da bude primer skromnog i nerazmetljivog života
- Treba da izbegava izlaganje ili rasipništvo.
- Da se umereno pobrine za legitimne potrebe onih koji od njega zavise.
- I kad tako uradi, sve svoje viškove prihoda mora da posmatra kao zadužbine kojima ima dužnost da upravlja“
U pravu ili ne, ponudio svetu lek za bolji život ili ne, Karnegi je bio živi i najveći primer kako jedan bogataški život može da se proživi. Samo, postavljaju se na kraju pitanja – Šta je skromnost; Šta je rasipništvo; Koje su to umerene svote koje treba ostaviti članovima porodice; Šta je dobar ukus, a šta pristojnost?
Karnegi bi samo zaključio u par reči: Ko umre bogat umre osramoćen.
