Od dobrog saveta i smernice ništa vrednije nećete dobiti.
U jednom od svojih predavanja koja su uvek na kraju bila posvećena razvoju i napretku, Karl Gustav Jung, veliki psihijatar i mislilac posle koga svet više neće biti isti, a tek neće čovek, govorio je o ličnosti, roditeljima, deci i razvoju.
Predavanje je održano 1932. pod nazivom Glas duše u Kulturnom savezu Beč, a publikovano je kao članak O postojanju ličnosti.
Šta je Jung poručio roditeljima i šta bi svakome rekao o razvoju ličnosti i napretku?
„Niko neće osporavati važnost detinjstva niti ga pak potcenjivati. Isuviše su jasna, teška, često trajna oštećenja nastala zbog glupavog vaspitanja u kući, a kasnije u školi… A, ko želi da vaspitava, treba da je sam vaspitan“, rekao je Jung u uvodnom delu predavanja.
Jung je rekao da roditelji na detetu ne mogu korigovati ni jednu grešku koju još uvek i sami čine. „Deca nisu toliko glupa kako mi mislimo. Ona isuviše dobro primećuju šta je pravo, a šta nije“, istakao je Jung.
Navodi primere roditelja koja su mu najavili nameru da svoju decu poštede iskustava koja su sami morali da prežive u detinjstvu. A kada ih je pitao Da li ste sigurni da ste sami prevazišli ove greške?, bili su potpuno ubeđeni da je kod njih ovo oštećenje odavno korigovano. „Međutim, u stvarnosti nije bilo tako“, otkriva veliki psihijatar.
Ukoliko ste kao deca bili odgajani suviše strogo, utoliko ćete svoju decu kvariti neukusnom, neverovatnom tolerancijom. „Ako su vam u detinjstvu bila skrivana izvesna životna područja“, kako to navodi Jung, „vi ćete ih sada sopstvenoj deci otkrivati isto tako mučno i prosvetiteljski. Dakle, zapadate u drugu krajnost, najjači dokaz za tragično postojanje starog greha“.
Vaspitne nakaze
Uvek direktan, analitičan i lekar velikog iskustva, Jung se na ovom predavanju dalje obratio roditeljima koji koriste određene metode i ideale koji stvaraju vaspitne nakaze:
„Roditelji ulažu pravi fanatizam kada stalno i uvek čine sve ’najbolje’ za svoju decu i samo za nju žive’. Ovaj ideal najefikasnije sprečava roditelje da se sami razvijaju, a omogućava im da svoje ’najbolje’ nametnu deci. Međutim, u stvarnosti, ovo takozvano najbolje je ono što su roditelji kod sebe u najvećoj meri zanemarili. Deca se na taj način podstiču na rezultate koje roditelji nikad nisu postigli i njima se nameću ambicije koje roditelji nikad nisu ispunili. Takve metode i ideali stvaraju vaspitne nakaze“, upozorava Jung.
Kako se razvijate?
„Niko ne razvija svoju ličnost zato što mu je neko rekao da bi bilo korisno ili razborito da to čini. Na prirodu nikada nisu uticali dobronamerni saveti. Samo prinuda (kuzalno delujuća) pokreće prirodu, takođe i ljudsku. Bez nužde se ništa ne menja, a najmanje čovekova ličnost. Ona je užasno konzervativna i samo je nevolja može pokrenuti. Razvoj ličnosti se ne pokorava nikakvoj želji ni naredbi ni ubeđenju, već samo nuždi“, ukratko je opisao pokretače razvoja. I takođe, kao izuzetno važno, podsetio je sve da razvoj ličnost znači i vernost sopstevnom zakonu.
Večito dete, nebo i zemlja
„U odraslom se“, kaže Jung, „krije dete, večito dete, koje se još uvek formira, nikad kompletno, kome su potrebni stalna nega, pažnja, odgajanje. To je deo ljudske ličnosti koja želi da se razvija do celovitosti. Međutim, čovek našeg vremena je udaljen od ove celovitosti kao nebo od zemlje“.
