Jungova analiza američkog biznisa i predviđanja

Pre 111 godina Karl Gustav Jung je po treći put posetio Ameriku. Otputovao je iz rodne Švajcarske na poziv njujorškog Univerziteta Fordam kako bi držao predavanja iz psihoanalize. ’Čudak od psihijatra’, Frojdov prijatelj i saradnik, doživeo je Ameriku i Amerikance na svoj poseban, dubinski, analitičan način.

Njegova poseta Americi nije promakla ni The New York Times-u koji je objavio članak o uglednom švajcarskom psihijatru. Nažalost, danas se ne zna ime autora, ali je tekst srećom, sačuvan.

Jungova analiza

Za sve koji su znatiželjni i rado zalaze u dublje analize u potrazi za uzrocima pojava, pa i jedne kakva je Amerika i njeni proizvodi, ovaj tekst je dragocen. Važan je i intrigantan za razumevanje današnje ekonomske, socijalne, marketinške i svake druge slike koja je američka.

Jung je i Ameriku analizirao na način stran tadašnjem prosečnom čoveku. U naletu pozitivizma, u klimi koja je tražila istinu, znanje i činjenice, aplaudirala Darvinu i Spenseru, psihoanaliza je sazrevala i tražila odgovore u mitovima, umetnosti i ljudskoj psihi, skrivenim motivima i pobudama.

Intrigantnog naslova ’Amerika se suočava sa svojim najdramatičnijim trenutkom’ tekst je pun Jungovih jasnih zaključaka o Americi i američkom društvu, poslovanju, porodici i međuljudskim odnosima.

Kako je Jung ocenio Ameriku i kuda je video da vodi američki način života? Gde Jung vidi poreklo američkog poslovanja?

Amerika je najtragičnija

’Amerika je najtragičnija zemlja u savremenom svetu’, rekao je Jung. Kod Amerikanaca je Jung primetio najjaču samokontrolu i tragao je za njenim uzrocima.

„Pitao sam se zašto? Zašto je Americi potrebna gvozdena samokontrola? Zbog surovosti američkog čoveka. Nalazim da je u Americi mnogo moralisanja. Uzrok tome je surovost. Moralisanje je uvek pokriće za surovost. Ono je neophodno – služi tome da život učini podnošljivim dok ne otkrijete surovu zver u sebi i ne uspete da njome istinski zagospodarite. Kada to učinite, vi u Americi bićete narod najbogatije emocionalnosti, najenergičnijeg temperamenta, najpotpunuje razvijen narod na svetu.

Čini se da ste na putu da otkrijete sebe. Sve ostalo ste već otkrili – zemlju ovog kontinenta, sve resurse, sva blaga skrivena u prirodi. Sagradili ste velegrade, ispunili ih pozorištima, klubovima, katedralama i školama. Sve to spremno čeka na vas da ga upotrebite za neki veliki cilj onog dana kad budete otkrili sebe. Da biste to postigli, morate da priznate da ste se do sada samo skrivali od sebe samih još od kad su puritanci i hugenoti doplovili u ovu zemlju“ počeo je Jung.

Neposredni i logičari

Istorija uči da se osvajači uvek spuštaju na nivo pokorenih jer je mnogo lakše spustiti se 10 stepenika nego se popeti na jedan. Po mišljenu Junga to je bio scenario i sa Holanđanima u Južnoj Africi ili Englezima. „Dok su pokušavali da pokore narode, osvajači su postajali sve suroviji i nemilosrdni da bi zagospodarili divljacima“, rekao je Jung.

„Indijanci više nemaju uticaj na vas, uzmakli su pred vašom snagom i ostalo ih je sasvim malo. Vi ste danas pod uticajem crnačke rase koja vas je do skora morala nazivati gospodarima. Primetio sam da Amerikanci sa juga govore crnačkim naglaskom, njihove žene se kreću i hodaju kao crnkinje. Ono što se na jugu naziva osećajnošću, viteškim duhom i romantikom smatram pokrićem za okrutnost“, stoji zapisano u članku.

Kao psihoanalitičar Jung je vođen idejom da razume. Iako Evropljanin, ogradio se od kritike u nameri da pronađe greške. Cilj mu je bio, kako je rekao, da se bavi uzrocima, ne posledicama.

„Vaš američki um je vrlo neposredan. Vrlo logičan. Toliki deo vremena se bavite onim što nazivamo stvarnošću, što će reći sirovim životnim materijalom korisnim za stvaranje vaših velikih kompanija, za izgradnju vaših nebodera. Naučili ste se da razmišljate, da rezonujete, u apstrakcijama. Ako čovek u Americi vidi da u njegovom poslovanju postoji mala pukotina koja se mora popuniti kako bi poslovanje postalo efikasnije, on ne razmišlja samo o vlastitom preduzeću, već razmišlja u svetlu poslovanja svih preduzeća, pa smišlja metod da se to reši. Verovatno će čak organizovati veliki biznis – sve zbog toga što je uočio neki mali nedostatak u sopstvenom preduzeću. To ljudska rasa tek sada počinje da uči – ja to nazivam razmišljanjem u apstrakcijama.

Ako bi čovek u Antici stajao ispred materijala predviđenog za izradu mašine, on bi o njemu razmišljao, o obliku, ushićivao bi se, ukrašavao gubeći iz vida cilj da iz tog materijala treba da nastane mašina kao nešto efikasno. Amerikanac to nikad ne gubi iz vida. Njemu je cilj efikasno poslovanje, obrada sirove građe života, izgradnja velike mašinerije američkog života. Cilj mu je grandiozan sistem.“ Tako je Jung razumeo zatečeno američko stanje.

Jung o vaspitnim nakazama, ličnosti i napretku

Amerikanci u opasnosti

Nema sumnje da su Amerikanci na svom putu razvoja morali da žrtvuju mnogo toga lepog kako bi podigli velike gradove i ovladali divljinom.

„Da biste izgradili tako grandiozan mehanizam, morali ste zgaziti mnoga bića koja su upravo rasla. Ali, mora da negde svemu tome postoji uzrok. Kada ga otkrijete, vaša naprava neće biti toliko opasna po vas kao što je danas.

Sve što čovek gradi sklono je da ga proguta, pa danas graditelju u Americi preti uništenje. Ali, zašto bih ga ja zbog toga krivio? On mora da se izrazi neboderima, trustovima, sistemima, svim onim što je kod nas u Evropi tek u začetku. Mi vam uistinu zavidimo. Nismo naučili da mislimo u tako velikim apstrakcijama – niti smo u tolikoj opasnosti kao vi Amerikanci.

Vaša sposobnost da gradite na veliko, da zgazite sve što se vašoj gradnji nađe na putu, da uništite sve što ometa vaše procese i sisteme, umnogome potiče od vaših puritanskih predaka“, rekao je Jung.

Po njegovom mišljenju, Amerika nije svesna opasnosti u kojoj se nalazi. Ne shvata da se suočava sa najdramatičnijim trenutkom kada će morati da odluči – da li će ovladati svojim mašinama ili će je one progutati.

Amerika je i zemlja nervnih oboljenja, rekao je Jung. A, svako nervno oboljenje sadrži psihički element. I dalje se Jung pita – kako je izgradnja Amerike uticala na američkog muškarca i američku ženu?

Muško – žensko

„Ja bih rekao da je libido, životna energija američkog muškarca skoro u potpunosti usredesređen na posao, pa je sasvim srećan da kao suprug nema nikakvih dužnosti. On upravljanje porodičnim životom prepušta supruzi. To vi nazivate davanje nezavisnosti američkoj ženi, a ja to nazivam lenjošću američkog muškarca. Eto zašto je on kod kuće ljubazan i učtiv, dok se u biznisu tako žestoko bori. Istinski život mu je tamo gde je njegova borba. S porodicom je njegov indolentni deo“, Jungovo je razumevanje Američkog života.

Jung je primetio i da su muževi u Americi veoma učtivi prema svojim ženama, ljubazni, ukazuju im svako poštovanje. „Ali, čim bi čuo da negde ima klađenja, smesta bi je ostavio na cedilu. Izraz lica bi mu postao živahan i željan, oči bi mu blistale, a glas postao snažan i opor, i – da, surov. Zato kažem da je njegov libido, njegova životna energija, u toj igri. On voli da se kocka. Takav je danas svet biznisa“, primetio je Jung na putovanjima po Americi.

Amerika pruža mnogo mogućnosti i muškarcima i ženama, tvrdi psihijatar. I zato im ne preostaje ni malo energije za ljubav.

„Ovo je zemlja čarobnih mogućnosti. One su svuda. Za sve. I zato se američki um izliva i širi celim kontinentom. Ali, to ima i tamnu stranu“, rekao je Jung.

Neurastenija

U Americi možete da budete šta god hoćete. U Evropi se čoveku ne pružaju tolike mogućnosti. Zato je Jung poručio Amerikancima:

„U Americi mislite da imate bogzna kakvu sposobnost za sintezu zato što ste tako neposredni, što vam se dopadaju oni koji u svakom trenutku imaju samo jednu ideju. Primećujem da ste prema čoveku s dve ideje sumnjičavi. Ali, ako ima samo jednu, pružate mu sve moguće izglede da ostvari svoju inicijativu. Nemam utisak da marite za duboke stvari. Suviše lako gubite pažnju. A, sve što vam je neprijatno, navrat-nanos zakopate u nesvesno.

Američki suprug se veoma srdi kad dođe kod mene na lečenje zbog neurastenije ili nervnog sloma. A, ja mu kažem da je to zato što je s jedne strane surov, a s druge, sklon moralisanju. Lica vas Amerikanaca, baš kao i Engleza, bezizražajna su zato što dajete sve od sebe da sakrijete svoje emocije… Ako biste im se prepustili, izgubili biste igru u biznisu i zato upražnjavate nepopustljivu samokontrolu. Ona vam zatim uzvraća udarac i vi pucate u pokušaju da je održite.“

Tragični brakovi i ’nova žena’

Još je nekoliko zanimljivih zapažanja doktora Junga zabeleženo u ovom tekstu.

• Amerikanci, dakle, nisu svesni dramatičnosti trenutka u kom se nalaze. Znaju da su nervozni, ili, kako lekari kažu, neurotični. Osećaju nelagodu. Ali, ne znaju da su nesrećni.
• Uvereni su da su njihovi brakovi najsrećniji na svetu. „Ja kažem da su najtragičniji“, Jungovo je iskustvo sa terapija.
• Žene su majke svojim američkim muževima kao i svojoj deci. U ženi postoji drevna, primitivna želja da je neko poseduje, da se pokori, preda. Američkom muškarcu mora da se preda samo njegov poslovni konkurent, ali ne i njegova žena. Ona mu je majka.
• Američke supruge su se predale društvenim aktivnostima zato što su nesrećne u braku. Toga nisu svesni ni one ni muškarci. Imaju više slobodnog vremena, vode rasprave u klubovima, žele da budu nezavisne, ali žele i da ih muškarac potčini. Možda se uistinu u Americi sada rađa ’nova žena’ i moglo bi se dogoditi da žene prve postave pitanje da li je Amerika srećna ili nesrećna.

Jung i rešenje američkog pitanja

Ako odstranite moralisanje, Amerika će postati najveća nacija koja je ikada postojala, Jungove su reči.

„Pred američkim narodom je ogroman zadatak:

Obaveza da vidi sebe onakvim kakav jeste,

Da sebi prizna svu dramatičnost ovog trenutka svoje istorije,

Da prihvati da će veliku budućnost imati samo pod uslovom da smogne hrabrosti da se suoči sa sobom“, stoji u poslednjem pasusu teksta njujorškog časopisa.

Tako je govorio Karl Gistav Jung o Americi pre nešto više od 100 godina.