Kako čovek potroši na poklon dobijenih 10 hiljada dolara?

Ključne tačke
  • Večno je pitanje da li je čovek po svojoj prirodi darežljiv ili sebičan?
  • Jedno od ‘skupljih’ i novijih istraživanja pokazalo je da su ljudi dobijenih 10 hiljada dolara uglavnom potrošili na druge.
  • Sledeći ovakve zaključke, nastupajući veliki transfer bogatstva sa bejbi bumersa na naslednike biće uglavnom potrošen na javno dobro.

Večno pitanje da li je čovek po svojoj prirodi darežljiv ili sebičan, dobilo je mnogo odgovora kroz istaživanja još od kada se organizovano sprovode. Istraživački pioniri su ljudima davali 10 dolara ili nešto više i pratili kako su dobitnici raspoređivali iznos. Pošto je mali, psiholozi nisu mogli da dobijene rezultate procene validnim.

Međutim, kada je u igru ušao veći iznos, dobijeni rezultati su već mogli da doprinesu nešto jasnijoj slici o ljudskoj darežljivosti, odnosno sebičnosti.

Zadatak – potrošiti 10 hiljada dolara

Ukratko, nekoliko timova cenjenih američkih univerziteta na čelu sa Columbia istraživačkim centrom i uz medijsku pratnju TEDx platforme, obezbedili su fond za istraživanje gde je svaki prijavljeni ispitanik dobio 10 hiljada dolara. Eksperiment je prozvan ’misteriozan’ jer su ljudi bili pozivani da se prijave bez previše detalja, ali kada se obelodanilo šta je krajnji cilj, oduševljenje je bilo evidentno i prijavilo se na hiljade potencijalnih učesnika.

Ispitanici su bili iz svih delova sveta i različitog socijalnog statusa – od Kanade do Indonezije i Kenije, Britanije, Brazila. Zadatak je bio ovako osmišljen:

  • 10 hiljada dolara svako treba da potroši za tri meseca.
  • Ni dolar ne smeju da uštede ili ulože.
  • Svako ima obavezu da istraživače redovno izveštava na ta je trošio novac.

Kako su ljudi potrošili dobijenih 10 hiljada dolara širom sveta? Da li su novac delili sa drugima ili su ga potrošili na sebe?

Čovek potroši na druge

Dobra vest je da je prednjačila potrošnja na druge ljude i okolinu. U procentima, učesnici su 68 odsto dobijenog novca u proseku dali drugima kojima je novac bio potreban. Preostali iznos su potrošili na sebe i svoje potrebe, na obroke u restoranima ili zajedničke odmore. U proseku, petina novca je odlazila u dobrotvorne svrhe.

Zanimljivo je da je, bez obzira da li 10 hiljada dolara trošio Kanađanin kome je to 10 odsto povećanja prihoda, ili Kenijac kome je ovaj iznos i više od 125 odsto mesečnog prihoda, rezultati se ne razlikuju. Nije bilo razlike u ’prosocijalnoj’ potrošnji između ove dve grupe. Međutim, učesnici koji su poreklom iz zemalja višeg ekonomskog standarda potrošili su znatno više na donacije.

Mnogo je bilo različitih ideja i načina kako su dobitnici potrošili svojih 10 hiljada dolara. Od ulaganja novca da se urede bašte u kraju gde žive, da se iscrtaju murali na javnim zidovima, do ulaganja u obrazovanje lokalaca kako bi dobili građevinske sertifikate i zaposlili se. Neki su novac prosleđivali prijateljima kojima je bio potreban zbog bolesti ili smrtnog slučaja.

Kako su to istraživači naveli, ’velikodušnost je vladala’. Na ovakav zaključak su naslonili i analizu i predviđanja buduće slike sveta – bogata generacija ’bejbi bumera’ (rođeni od kraja Drugog svetskog rata, pa do sredine 60-ih) polako nestaje i uskoro će se desiti najveći transfer bogatstva na naslednike. Istraživači su naveli:

Milijarde dolara biće preneto budućim generacijama kao poklon u obliku nasledstva. Ova studija sa dobijenih 10 hiljada dolara može da ukaže na to i da će dobar deo ovog novca uskoro biti trošen na javno dobro.“

Strogo je zabranjeno kopiranje tekstova osim u slučaju preciznog navođenja izvora i linka ka originalnom tekstu.

Podeli tekst

Ako ste propustili

Povezane vesti

Komentari +

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo unesite svoje ime ovde