Kako da procenite sa kim imate posla – sa ekspertom ili samopouzdanjem?

Foto: envatoelements / wayhomestudioo

Ključne tačke
  • Bilo kakva vrsta saradnje sa samoproklamovanim ekspertima veliki je trošak u svakom smislu.
  • Nažalost, ne postoji detektor koji će vam pomoći da prepoznate eksperta i da ga razlikujete od osobe koja ima samo pouzdanje, a ne stručnost.
  • Jedini ste vi sudija koji će reći: Ovaj čovek ispred mene zna šta govori i stručan je, treba da sarađujemo. Kako da znate sa kim imate posla?

Bilo kakva vrsta saradnje sa ekspertima koji se samo tako potpisuju veliki je trošak u svakom smislu – od utrošenih sredstava i vremena, pa sve do diskutabilnog kvaliteta krajnjeg rezultata. A, da rizik bude još veći, danas je takozvanih eksperata kao nikada do sada (u opisima profila i na sajtovima) i hitno je potreban detektor ko je tu kukolj, a ko zaista zna materiju kojom tvrdi da vlada.

Detektor, nažalost, ne postoji. Jedini ste vi sudija i procenitelj koji će reći: Ovaj čovek ispred mene zna šta govori i stručan je, treba da sarađujemo ili Ovaj samo priča i puca od samopouzdanja.

Koliko ste samo puta sedeli ispred samoproklamovanih ’eksperata’ i slušali njihova izlaganja, a zapravo ste se samo našli u društvu osoba punih samopouzdanja sa odličnim retoričkim veštinama?

Isti broj puta ste verovatno bili svedoci izlaganju stručnjaka koji su o složenim pojavama raspravljali jasno koristeći mali broj reči, da ih svako razume.

Ko izgleda stručno, ali to ipak nije?

Način na koji se stručnost iznosi sličan je načinu na koji se i samopouzanje pokazuje, kažu stručniji za ljudsko ponašanje, što nije teško i laički iskustveno zaključiti.

Ali, problem je kako proceniti sa kim imate posla –  sa ekspertom ili samopouzdanjem?

Problem je i što je relativno lako nastupiti tako da vas dožive kao sigurne u svoje znanje, i to rečima, pre svega. Nije potrebna posebna stručnost da bi vas ipak doživeli kao stručne. Uostalom, i nekoliko vekova pre nove ere sofisti su u Staroj Grčkoj zagovarali stanovište da je važno kako nastupate i govorite dok znanje i stručnost nisu primarni. Bili su putujuću učitelji i za predavanja su uzimali novac zbog čega su ih kritikovali i Sokrat i Platon i Aristotel tvrdeći da sofisiti nedovoljno znaju, da koriste trikove i govor kao moćnu argumentovanu tehniku.

Čini se da je nova era doprinela vaskrsnuću starogrčkih sofista ’koji izgledaju mudro, ali to ipak nisu’, kako je to zapisao Toma Akvinski.

Postoji nekoliko proverenih pristupa koji vam, po istraživanjima engleskog lingviste Tore Tenbrink, mogu pomoći da procenite da li imate posla sa ekspertom ili sa samopouzdanjem.

Koliko je verovatno da je u pitanju ekspert?

Važno je, po rečima Tore Tenbrink, da tokom razgovora proučite ’pozadinu’ osobe, poreklo, motivaciju, njene veštine i ciljeve. Ljudi mogu biti istinski stručni u oblastima za koje to ne biste očekivali. Ali, to što ne vidite vezu između onoga što znate o osobi i njihove proklamovane stručnosti sigurno govori da je ispred vas čovek koji više veruje u to da zna nego što zaista zna.

Istinska stručnost se može proceniti i objektivnim merama kao što su činjenice iz prošlosti dotične osobe ili precena dosadašnjeg učinka. Na primer, stručnjak se od početnika razlikuje po pamćenju kao i percepciji i kategorizaciji složenih podataka i činjenica. U svakodnevnom životu, ako znate okolnosti života i rada ’stručnjaka’, shodno tome ćete prihvatati i njihove izjave i obećanja.

Kako ekspert komunicira?

Ljudi različito komuniciraju. Neki imaju naviku da upadaju u reč, da koriste više reči nego što je potrebno, neko voli da dominira, a neko više sluša.

Kada je tema stručnost, uvek je mudrije dati prednost osobama koje više slušaju i govore tiše. Verovatnije je da su ’vredniji’ za saradnju od onih koji neprestano pričaju.

Šta je sa dubinom?

Lako je pričati o opštim mestima i iznositi opšte zaključke. Dok stručnjaci znaju više detalja i ponudiće ih u razgovoru, ljudi bez pravog znanja moraju da ostanu na površini teme o kojoj se govori. Moraće iznova i iznova da ponavljaju izjave ili poruke, uglavnom opšte, nesposobni da razrađuju detalje. Tora Tenbrink podseća da više puta izgovorena dezinformacija na kraju bude prihvaćena kao istinita.

Ko je koliko siguran?

Tenbrink navodi i primer događaja koji se odigrao, ali ne pred očima svedoka koji su prisutni. Razumno, sve vezano za retrospektivu ovog događaja dolazi sa dozom neizvesnosti. Stručnjak će, to je sigurno, priznati gde su granice sigurnosti. Njegove izjave će zasigurno sadržati reči kao što su ’možda’ ili ’moguće’.

I, tu se krije ključna razlika između izjava:

  • Nesiguran sam i
  • Neizvesno je.

Onaj nestručan ne barata dostupnim činjenicama dok ekspert zna sve što se može znati o događaju. U nekim slučajevima to ide toliko daleko da eksplicitno navodi kolike su verovatnoće za budućnost – na primer, u slučaju klimatskih promena. Ekspert u ovoj oblasti ne može sa sigurnošću da predvidi ekstremne klimatske pojave. Ali, može da iznese analizu kako su se takve pojave dešavale u prošlosti, da li su bile češće, i osnovu ovih podataka može da ponudi statističku verovatnoću za budućnost. Na primer, da li se veće poplave mogu očekivati u budućnosti a oslanjajući se na činjenice iz prošlih godina.

To radi ekspert.

To samopouzdanje ne zna i ne može ma koliko ga ima osoba ispred vas.

Koliko je ko (ne)fleksibilan?

Lingvista Tore Tenbrink u svojim analizama ’ekspert u poređenju sa samopouzdanjem’ navodi primer Google Maps aplikacije. Odnosno, samopouzdanje podvodi pod automatizam dok je ekspert sklon fleksibilnom pristupu. To je kao kada želite da stignete do određene lokacije i za to vam treba pomoć. Jedna opcija je da konsultujete aplikaciju Google Maps, recimo, ili da pozovete prijatelja da vas uputi u rutu.

Tenbrink piše:

Prijatelj će vam dati informacije koje su vam potrebne sa više detalja u nekim kritičnim tačkama na preporučenoj ruti. Izostaviće da pomene trase za koje zna da su vam poznate i sa kojima nećete imati problema. Automatski sistemi (različite aplikacije) to ne mogu. Oni nisu ’stručni’ i podatke vuku iz baze bez stvarnog uvida koristeći iste fraze iznova i iznova.“

Ako je neko stručan u svojoj oblasti fleksibilno i lako će koristiti terminologiju iz oblasti (žargon) kao i koncepte. Nikada ne zaboravite da će pravi ekspert svoju komunikaciju prilagoditi potrebama publike, onima kojima se obraća.

https://bonitet.com/samopouzdanje-neznalica-kao-velika-katastrofa-covecanstva/

Strogo je zabranjeno kopiranje tekstova osim u slučaju preciznog navođenja izvora i linka ka originalnom tekstu.

Podeli tekst

Ako ste propustili

Povezane vesti

Komentari +

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo unesite svoje ime ovde