Sve češće čujemo kako ljudi oko nas pričaju da televizor pale samo kako bi odgledali seriju ili film na striming platformi, da zbog „straha“ od naslova novine više ne kupuju i da su deinstalirali news aplikacije. Sve u želji da (p)ostanu blaženo neinformisani. Avaj, vesti su dosledne u tome da, sve dok postoji ljudski rod, nikada neće prestati da se dešavaju. Načini na koje ih pratimo, međutim, brzo se menjaju, a to može uticati na sve, od načina na koji su priče pokrivene do načina na koji ljudi misle o određenim događanjima.
Američki Pev Research Center nedavno je sproveo istraživanje koje pokazuje da polovina Amerikanaca dobija vesti preko društvenih mreža, a mnogo više ljudi uopšte ih dobija preko svojih digitalnih uređaja nego preko televizije, radija ili štampe. Iako „potrošnja“ tradicionalnih medija nastavlja da opada, to ne znači da su ljudi manje informisani. Zapravo, nikad veći broj ljudi nije bio izložen vestima. Apetit za vestima ne opada, između ostalog, i „zahvaljujući“ dramatičnim događajima na svetskoj sceni a rat u Ukrajini i rat u Gazi prilično su angažovali mlađu publiku.
Gen Z često zaobilazi tradicionalne vesti
Upravo zbog te publike medijski pejsaž doživeo je tektonske promene. Za razliku od prethodnih generacija, Gen Z često zaobilazi tradicionalne vesti u korist X-a (bivšeg Twitter-a), Instagram-a i TikTok-a. Ove platforme obezbeđuju stalan protok informacija, omogućavajući korisnicima da budu informisani o globalnim događajima, kulturnim i pop-kulturnim trendovima uz samo nekoliko dodira ekrana.
Dužina ( zapravo, sažetost) sadržaja na platformama kao što je X savršeno se uklapa u brz životni stil generacije Z. Vesti i naslovi su „lako svarljivi“, zadovoljavajući njihove želje za brzim i konciznim informacijama. Haštagovi i trending topics su svojevrsne agore 21.veka, virtuelni gradski trgovi, gde korisnici učestvuju u diskusijama, razmenjuju mišljenja i doprinose kolektivnom razumevanju aktuelnih događaja.
Instagram i TikTok za Gen Z
Instagram, prvenstveno vizuelna platforma, postao je centarfoto novinarstva i infografike. Tu korisnici dele privlačne vizuelne elemente koji efikasno prenose složene priče, što čini informacije pristupačnijim i privlačnijim za nove, „vizuelno pismene“ generacije.
Takođe, TikTok je, zahvaljujući svojim video formatima kratke forme, postao, pomalo iznenađujuće, izvor vesti. Gen Z kreatori sadržaja koriste platformu kako bi složene teme pretvorili u zabavne ali i informativne videe, kombinujući informisanje sa zabavom na način na koji bi tradicionalne vesti to želele da postignu. U Velikoj Britaniji, primera radi ova kineska video platforma je glavni izvor informacija kod jednog od deset ispitanika starijih od 16 godina, što ga izjednačava sa dnevnim listom sa dugom tradicijom, The Guardian.
Vesti su na X-u
S druge strane okeana, u Sjedinjenim državama vesti preko TikTok-a dobija trećina odraslih mlađih od 30 godina. Pored TikTok-a, druga popularna mreža za informisanje je X (bivši Twitter), iako zahvaljujući šizofrenim strateškim odlukama Ilona Maska, ova platforma više ne prikazuje naslove prilikom postavljanja linkova u tvit i generalno šalje mnogo manje saobraćaja novinskim organizacijama. Pojedini Maskovi potezi su još “neprijateljskiji”: neki mediji su dobili oznaku Government financed (što je navelo američki National Public Radio i neke druge da napuste platformu). Međutim i pored svega, ljudi na ovoj aplikaciji su, i dalje, strastveni konzumenti vesti.
Prema podacima pomenutog Pev Research Center-a 83 odsto ljudi na X-u tvituje o novostima, 3 od 4 osobe koje dolaze radi vesti to čine najmanje jednom dnevno a 55 odsto korisnika dobija vesti upravo odatle, više nego sa drugih društvenih mreža. Jedna starosna grupa posebno je aktivna – pogađate: X su novine za generaciju Z.
“Eho komore”
Decentralizovana priroda društvenih mreža omogućava generaciji Z da organizuje sopstvene izvore vesti, birajući naloge i izvore koji su u skladu sa njihovim interesima i vrednostima. Ovo prilagođavanje podstiče osećaj zajednice i zajedničke perspektive, jačajući uverenje da su vesti kolektivno iskustvo. Međutim, prelazak na društvene mreže kao primarni izvor vesti ne dolazi bez izazova. Lakoća distribucije informacija može dovesti stvaranja takozvanih „eho komora“, gde su korisnici izloženi samo sadržaju koji jača njihova postojeća uverenja ali i do širenja dezinformacija. Pogotovo u svetu informisanja Ilona Maska.
Na X-u sada skoro svaki korisnik može da plati blue checkmark, plavu kvačicu, koja je ranije označavala da je neko javna ličnost i da je njihov identitet potvrđen. “Iksaši” sada takođe mogu da unovče svoj sadržaj, kroz deo prihoda od oglasa prikazanih na njihovim profilima, što zapravo predstavlja ekonomski podsticaj za pojačavanje “emocionalno nabijenog materijala” – čak i ako je lažan ili obmanjujući. Otud i “eksplozija” lažnih ili recikliranih video snimaka i fotografija, za koje se tvrdi da su snimljeni u Gazi ili Ukrajini.
Oslanjanje Gen Z na društvene mreže za dobijanje vesti i informacije predstavlja transformativnu promenu u medijskom pejzažu. A kako platforme nastavljaju da se razvijaju, tako će se dalje razvijati i rasti njihova uloga u oblikovanju perspektiva i mišljenja novih generacije. U svemu tome, korisnici će morati sami da se snađu u zamkama dezinformacija, što medijsku pismenost i kritičko mišljenje čini ključnim veštinama u digitalnom dobu.
, Instagram-a i TikTok-a.){kind=link}