’Pismo Haralampiju’ je na neki način pokušaj svojevrsnog fundraising-a Dositeja Obradovića (1739-1811) kako bi došao do sredstava da ostvari svoj višegodišnji san i objavi knjigu ’Sovjeti zdravog razuma’ koja bi bila štampana na narodnom jeziku. Ova ideja je bila prisutna u njegovoj svesti od samog početka mladalačkog traganja za znanjem i kasnijeg obrazovanja, a potom je postala i prava opsesija.
„Narod bi trebalo prosvetiti i trebalo bi se boriti protiv neznanja i predrasuda“, govorio je Dimitrije Obradović, zamonašen kao Dositej, pisac, reformator, učitelj, sveštenik, savetnik, ministar, svetski putnik poliglota, nesuđeni jorgandžija. Kako bi ostvario svoj naum, najvažniji cilj mu je bio da ta knjiga bude odštampana na prostom, srpskom jeziku. Na taj način postala bi dostupna svakom čoveku koji ima želju za čitanjem.
Dukati za pretplatu i prosvećenje
„Moja će knjiga biti napisana čisto srpski, kakogod i ovo pismo, da je mogu razumeti svi srpski sinovi i kćeri“. Ovako je pisao Dositej Obradović u pismu svom prijatelju Haralampiju parohu crkve u Trstu, Srbinu iz Hrvatske.
’Pismo Haralampiju’ je prvi štampani tekst Dositeja Obradovića, pisan u aprilu 1783. Štampan je u oko stotinu primeraka kako bi što više ljudi saznalo za njegovu ideju i kako bi sakupio novac. Ovo je u isti mah bila i neka vrsta književnog manifesta i poziv na pretplatu za buduće delo ’Sovjeti zdravog razuma’.
U tekstu Dositej ukazuje prijatelju u Trstu na to da ne želi nikakav dobitak od svoje knjige. Nada se samo da će se naći toliko novca da tipograf bude plaćen, jer do tada nije izdavao knjige na srpskom jeziku, pa je zbog toga bio sumnjičav po pitanju isplativosti posla o svom trošku. Dositej se uzda ’da će se naći koji, svojemu rodu dobra želatelj, Sarajlija i Trebinjanin, Novosađanin i Osečanin, da pošalje ovde tipografu po nekoliko dukata’. Napominje i da ’ko šta da, neće ’štetovati’, već će u onoj vrednosti koliku je sumu položio, isto toliko knjiga dobiti, a da će se sve odigrati na polzu (korist) srpskoga naroda’.
Posle nesebičnog ulaganja sopstvenog ugleda, Dositej Obradović je uspeo u svojim stremljenjima. ’Sovjeti zdravogo razuma’ su izašli 1784. Iako je Dositej promenio nameru, pa je pre njih 1783. izašao prvi deo ’Život i priključenija’, on je ovom štampom uspeo da Srbiju koja se pripremala za oslobađanje od turske okupacije postavi ponovo i na kulturnu mapu Evrope.
Dositej Obradović i čitaoci
U vreme u kome se Dositej obraća prijatelju on je već četrdesetogodišnjak, a posle mnogobrojnih putovanja i izučavanja drugih jezika, filozofije i istorije, prešao je u Lajpcig kako bi sproveo u delo štampanje knjige na narodnom jeziku. U detinjstvu slabašan i tih, osetljive prirode, kako kažu hroničari, Dositej se već bio pretvorio u velikana čiji će sjaj osvetliti put njegovom narodu.
„Šteta da toliki, mnogobrojni narod ostaje bez knjiga na sopstvenom jeziku, u vreme u koje nauka blizu nas sija kao nebesko sunce“, pisao je.
Planirao je da svom narodu kroz ’Sovjete’ predstavi sve ono što je od dobrih i pametnih ljudi do tada naučio i da iz raznih knjiga ’talijanski’ i nemecki’ prevede najlepše misli. I kroz kasnija dela Dositej nastupa poučno-pedagoški, sa dosta introspekcije i sa dosta blagosti i pogleda koji ni danas nisu zastareli. Usvaja princip primera, razvijanja ljubavi prema poslu, interesovanja, i uvek teži ka višem cilju. Ovo ga je i načinilo tvorcem prve čitalačke publike koju je sačinjavao mlađi građanski stalež.
Dositej Obradović i elita
Želja Dositeja Obradovića za štampanjem knjige na tadašnjem prostom srpskom, narodnom jeziku, bila je veća od svih njegovih dotadašnjih želja. Plemeniti srpski prosvetitelj nije mario za tadašnju elitu koja ga je odgovarala od njegovih namera, govoreći da prost narod nema potrebe za čitanjem i da, ako hoće već da čita, neka nauči dotadašnji književni jezik. Odgovarao im je da ništa ne fali narodima u Evropi koji su već imali štampana izdanja na svom narodnom jeziku. On je i u kasnijem životu nastavio sa filozofijom koja priznaje nauku i kulturu samo ukoliko je primenjena, ukoliko može koristiti narodu. A, on sam, nadao se da će imena dobrotvora i njegovo sa njima biti spominjano u budućnosti od strane njihovog roda zbog dobra koje su učinili štampajući knjigu.
Dositej Obradović vizionar
O velikom vizionaru naše istorije možda i najlepše reči ostavio je u svom predgovoru dr Milivoj Pavlović na početku Dositejevih ’Dela’ koje je 1932. izdalo Narodno delo:
„Istoriji naše kulture, u onome što se odnosi na razvitak misli, na širenje ideja, na književni jezik i na prosvećivanje naroda, nijedan pisac nije povukao tako duboku brazdu, ni ostavio tako dubokog traga za sobom kao Dositej Obradović.“
