Kako su braća Rajt znali šta će promeniti svet?

Novinar Heri Mur je pola svog radnog veka provedenog u Severnoj Karolini voleo da pravi pauze za ručak u jednom od restorana gde su služili sveže ostrige. Tako je bilo i 1903, dana koji je ušao u istoriju zahvaljujući hrabrim vizijama dvojice braće, mladih poslovnih ljudi koji su se bavili proizvodnjom bicikala, ali su sanjali o tome da lete. Poručene ostrige za cenjenog novinara ušle su kao porudžbina u notes vlasnika restorana koji je zapisano začinio istorijskim komentarom:

„Tu su i dva Jenkija koji u Kiti Houku pokušavaju da nauče da lete i oni su poželeli da pojedu punu bačvu ostriga pre nego što izginu.“ Radilo se o braći Rajt koji su baš tog dana pre 120 godina ipak uspeli da svoju prvu konstruisanu letilicu na mašinski pogon pokrenu i uzlete. Let je trajao 59 sekundi, kako je zapisao pomenuti novinar Mur, i uspeli su da prelete čitavih 260 metara.  

Braća Rajt incognito

Sluh novinarskog sveta za ovakve pokušaje dvojice vizionara pokazao se prilično nerazvijen. Mur je požurio da objavi priču o ovom hrabrom poduhvatu koji se upravo odvijao nedaleko od restorana. Saznao je da su braća u velikoj tajnosti napravili spravu koja liči na zmaja i da će na zakupljenih 200 hektara izvoditi probne letove daleko od očiju javnosti.

I uspeli su da polete incognito. Ne zato što su se dobro obezbedili od znatiželjnih pogleda, već zato što novinske kuće nisu bile zainteresovane da objave Murovu vest o velikom poduhvatu braće Rajt – ljudi su leteli gotovo čitav minut.

Na stranu mediji i njihova ’vizionarska’ crta. Braća Rajt su se upisali u istoriju hteli ne hteli. Njihovom prvom letu u Kiti Houku prethodila je borba i preduzetnički duh koji za cilj nije imao ni novac ni slavu.

Nisu uzimali novac

Postoji podatak da Vibur i Orvil Rajt nikada nisu uzimali novac sa strane kako bi finansirali svoj ’leteći projekat’. Odbijali su svaku finansijsku ponudu da bi ostali samostalni i da ne bi trošili ’samo trošenja radi’ kako je to Orvil u intervjuu rekao 1941. Imali su konkurenciju koju su finansirale američke institucije i firme, ali to su na kraju bili bezuspešni projekti. Nijedan od njih tada nije uzleteo.

Braća Rajt nisu samo sinonim za ludu hrabrost i inovativnost. Put koji je ih je doveo do uzletanja o kojem su maštali bio je jedinstven.

Bili su sveštenička deca. Stariji Vibur je uvek bio mozak ekipe i odlično se razumeo sa mlađim Orvilom koji je bio izvršilac za poželeti. Za obojicu je postojao porodični plan da se školuju i stignu do Yale-a što je imalo pokriće u odličnim ocenama u osnovnoj školi.

Ali, Vibur je kao školarac doživeo nezgodu na hokeju koja je svima promenila živote, pa i mlađem bratu Orvilu. Vibur je dobio ozbiljan udarac u lice hokejaškom palicom i zbog dugog lečenja i boravka u kući, nije uspeo da se izbori sa depresijom. Okrenuo se očevim knjigama i odustao od škole. Nije nikada dobio diplomu iako je, kako je njegov brat za njega govorio, bio je bistar i marljiv, izuzetan.

Braća Rajt, novine i bicikli

Tako su braća Rajt, mladi preduzetnički karakteri, ali i neumorni vizionari, pokrenuli novine West Side News, ali ih je ponela i tadašnja pomama za biciklima. Još kao klinci su delili strast prema dvotočkašima i letenju, tako da je proizvodnja bicikala bila sasvim očekivana poslovna odluka. Sami su dizajnirali svoje modele, prodavali ih i servisirali korišćene.

Mehanika, kao velika ljubav braće Rajt, pratila ih je do samog kraja. Tako su i bili opčinjeni evropskim avijatičarskim pionirima, pa i velikim Otom Lilijentalom koji je izgubio život u jednom od pokušaja da se svojom letilicom izdigne sa zemlje. Ovo ih nije obeshrabrilo, kako stoji u istorijskim dokumentima. Naprotiv. Uputili su se u pomenuti Kiti Hok poznatom po jakim vetrovima.

Uspeh koji ne cene svi

Bilo jasno da uspeh iz 1903, i prvi minutni let nije oduševio američku javnost. Vibur odlučuje da se seli u Francusku što se pokazao kao pravi potez. Publika je bila drugačija i Rajt je izvodio mnoge javne letove za državne zvničnike i novinare. Braća Rajt postaju zvezde kojima se čak obraćaju i članovi kraljevskih porodica i šefovi država.

Biznis je išao dobrim putem, kompanija Rajt je prodavala svoje avione u Evropi, ali i preko Atlantskog okeana. Braća Rajt su postali punopravni članovi lige bogatih.

Nažalost, ’mozak’ ekipe, stariji brat Vibur iznenada umire u 40-oj godini od tifusa i iza njega je ostalo zapisano u dnevniku oca Miltona Rajta:

„Bio je to kratak život pun dešavanja. Nepogrešiv intelekt, nepokolebljiv temperament, veliko samopouzdanje i velika skromnost. Jasno je video kuda treba da ide, samo pravo i uvek tako. Tako je živeo i tako je umro.“

Jedan od zanimljivijih kratkih pregleda na rad braće Rajt naći ćete u tekstovima savremenih analitičara. Tako je Fil Santoro zapisao:

„Vilbur i Orvil Rajt su postigli čudo sasvim običnim načinima. Njihova nezasita znatiželja i odlučnost da ustraju u svim nevoljama doveli su ih do uspeha. I današnje tržište je puno vetrova za pokretače poslova i osnivače i to će uvek biti tako. Uvek će biti izazova i za one koji misle da znaju bolje.

Kao što je Vilbur Rajt mudro napisao: ’Nijedna ptica ne leti u tišini’, tako su i braća Rajt uspeli jer su bili strastveni u onom što su gradili. Prihvatali su ranija iskustva i učenja drugih i sve što se nekada smatralo nemogućim, a za šta su znali da će promeniti svet.“