Piše: Ana Riedmann, Swiss Re
Izveštaj Swiss Re Institute Sigma identifikuje tri strukturna trenda koji će dugoročno oblikovati svetsku ekonomiju, a to su „tri D“: divergencija, digitalizacija i dekarbonizacija.
Razlike unutar i između zemalja u ekonomskom smislu rastu i ugrožavaju snažan oporavak od šoka prouzrokovanog pandemijom. Da se ove razlike ne bi dalje širile brz napredak digitalne transformacije je presudan. Usvajanje digitalne tehnologije, uključujući digitalnu infrastrukturu, ključno je za veći rast produktivnosti.
Ekstremni vremenski događaji koji su u 2021. obuhvatili razne delove sveta ukazuju koliko su klimatski rizici prisutni i da je brz napredak u dekarbonizaciji bitan. Brzina prelaska na zelenu ekonomiju će definisati ekonomske izglede za budućnost, što neće biti lako kao što pokazuje energetska kriza.
Industrija osiguranja je iz prethodnog perioda naučila nekoliko ključnih lekcija o riziku, otpornosti, klimi i digitalizaciji.
Industrija (re) osiguranja ostaje vitalni apsorber rizika u vremenima krize.
Pandemija je bila značajan globalni šok. Sa ekstremnim prirodnim katastrofama prouzrokovala je skupe gubitke za osiguravače i reosiguravače. Ipak, industrija osiguranja i reosiguranja je na vreme pružila finansijsku pomoć domaćinstvima, preduzećima i vladama, što je omogućilo brzu i efikasnu obnovu, kao i oporavak. Posebno je industrija reosiguranja odigrala bitnu ulogu u jačanju globalne otpornosti.
Prekidi u lancu snabdevanja pokazuju da je potrebno unapređenje društvene otpornosti. Osiguravači nastavljaju da poboljšavaju svoju digitalnu tehnologiju i analitičke sposobnosti kako bi bolje razumeli rizike i dizajnirali inovativna pokrića, posebno u oblastima nepredviđenih prekida poslovanja i rešenja nefizičke štete.
Rekordni vremenski ekstremi pokazuju da put prema neto nuli emisija treba da bude hitar. Prošla godina je bila godina ekstremnih vrućina, grada, suše i poplava. Procenjuje se da će 2021. biti četvrta najskuplja godina za industriju osiguranja (nakon 2005, 2011. i 2017.) sa osiguranim gubitkom većim od 100 milijardi USD.
Američki uragan Ida u avgustu 2021. pokazao je kolike su moguće štete od primarnih opasnosti u gusto naseljenim područjima.
Osigurane štete od sekundarnih opasnosti rastu i predstavljaju većinu osiguranih gubitaka na globalnom nivou. Klimatske promene su ključni pokretač ovog trenda. Očekuje se da će se ovaj negativini trend nastaviti s obzirom na urbanizaciju, koncentraciju imovine u izloženim područjima i promene rizika od intenzivnijih padavina. Poplave su opasnost za koju se očekuje da će se najviše povećati kao rezultat klimatskih promena. Većina klimatskih modela predviđa da će ekstremne padavine intenzivirati poplave, jer rastuće temperature dovode do veće količine vlage u atmosferi.
Osiguravajuće i reosiguravajuće kuće igraju ključnu ulogu ne samo u apsorbovanju gubitaka u slučaju katastrofe, već i u podršci investicijama u otpornu infrastrukturu kako bi se ublažili uticaji od promenjivih vremenskih uslova.
Očekuje se rast stopa imovinskog osiguranja i reosiguranja. Preciziranje i tarifiranje visine šteta koje nastaju od sekundarnih opasnosti je novi izazov sa kojim se pogotovu reosiguravači suočavaju.
Rastuća svest o riziku stvara potražnju za većom zaštitom osiguranja. Pandemija je povećala svest potrošača o zdravlju i riziku od smrtnosti što podupire rast premije životnog i zdravstvenog osiguranja. Promena percepcije rizika ogleda se u uočenom rastu premije životnog i zdravstvenog osiguranja. Premije zdravstvenog osiguranja globalno su porasle za 5,5% u 2020. i 3,2% u 2021. godini dok su mnoga druga osiguranja doživela pad.
Potrošači pozdravljaju digitalno i onlajn osiguranje i ono bi trebalo da raste brzo. U azijsko-pacifičkom regionu, pokazuje Swiss Re anketa potrošača, dve trećine (66%) ispitanika vidi onlajn funkcije kao ključne kriterijume za kupovinu osiguranja, dok 42% ispitanika radije kupuje proizvode neživotnog osiguranja putem interneta. Digitalna penetracija neživotnog osiguranja je još uvek niska, na 1-2% premijske prodaje, što sugeriše ogroman potencijal rasta. Izvan Azije, pokazuje ova anketa, posebno na naprednim tržištima, gotovo svi učesnici očekuju da vide aplikaciju o mentalnom zdravlju.
Povećanje nejednakosti u društvu
Pandemija je neproporcionalno pogodila ljude sa nižim primanjima i očekuje se dalje pogoršanje nejednakosti u društvu. Posledice će najviše osetiti američki osiguravači, koji se suočavaju sa rastućim troškovima šteta u slučaju sudskih odluka, te će imati srednjoročni uticaj na stope premije posebno za poslovno osiguranje odgovornosti. Pokretači ovih događaja su neekonomski i pod velikim su uticajem stavova porotnika o pitanjima kao što su socijalna nepravda, nejednakost i negativan osećaj prema korporacijama. Podržavanje društvene inkluzije i kohezija mogu pomoći u rešavanju ove razlike u stavovima.
Rast globalne inflacije predstavlja srednjoročni rizik za profitabilnost neživotnih osiguranja i utiče na obe strane bilansa. Na strani kapitala porast inflatornih očekivanja i postepena normalizacija monetarne politike će donekle povećati prinose na obveznice.
Na strani obaveza izloženost ekonomskoj inflaciji u različitim osiguranjima poslovanja varira u zavisnosti od rasta šteta. Inflatorni šokovi u oblasti građevine i kod automobila će uzrokovati privremeni skok imovinskih šteta i šteta osiguranja automobila. Efekti umerene, ali trajne inflacije na plate i troškove zdravstvene zaštite vode prema srednjoročnom povećanju šteta osiguranja odgovornosti i odštete radnika.
Niske kamatne stope će i dalje usporavati povrat ulaganja, te će teško kompenzovati inflaciju, tako da precizno i konzervativno tarifiranje osiguranja i reosiguranja postaje preko potrebno.
Sajber osiguranje na ispitu
Nova osiguranja kao što je sajber i uticaji tihog sajber rizika na osiguravače i reosiguravače postavljaju još jedan novi izazov. S obzirom da se sajber pretnje povećavaju i da je često nejasno šta je osigurano tradicionalnim polisama, potreba za dodatnim pojašnjenjem i pedantnim underwritingom raste.
Uklanjanje dvosmislenosti i adekvatno razmatranje sajbera u okviru jasno definisanog apetita za rizikom uključuje prvo definiciju koja linija poslovanja je izložena riziku od sajbera.
Sajber izloženost unutar tradicionalnih osigurnja treba da se adekvatno proceni, formuliše u ugovorima tj. isključi i kontroliše akumulaciju. Iako su trenutno dostupni samo ograničeni podaci o štetama prouzrokovanim tihim sajberom, moguće rešenje za procenu izloženosti tradicionalnih polisa je istraživanje scenarija u slučaju prekida poslovanja zbog izgubljenih ili oštećenih podataka (npr. nedostupnost, oštećenje, šifrovanje, izmena i brisanje podataka, programa i softvera).
Drugi primer mogao bi biti defekt proizvoda uzrokovan sajberom poput kontaminirane hrane ili pokvarenih IoT uređaja. Na većini tržišta, proizvođač je odgovoran za štetu uzrokovanu nedostatkom proizvoda. U tom slučaju pokriveni gubitak može implicirati telesnu povredu, oštećenje imovine treće strane i zavisno od karakteristika proizvoda, čisti finansijski gubitak.
Smanjiti iznenađenja i uvesti održivi proces, kao i kontinuirano praćenje tržišta i trendova trebalo bi da bude aspekt sveobuhvatne sajber strategije uključujući tihi sajber.
