Hauard Kanigem (74) vam ne znači mnogo osim ukoliko se uz ovo ime ne dopiše i ’Wiki’. Hauard Kanigem je američki programer koji je pre 30 godina napravio softver koji je u osnovi sajtova tipa WikiWikiWeb (Wikipedia, Wikimedia). Reč Wiki je pozajmljena iz havajskog i znači ’brzo’ ili ’brzina’. Ideja Kanigema je bila da ovaj softver podrži sajtove na kojima će svako moći da menja i dodaje sadržaj.
Ali, to nije sve. U osnovi Kanigemove namere stoji briljantna ideja stara dve hiljade godina, koliko je poznato. U osnovi je princip kako svako može da dođe do željenih informacija, a da ne postavlja direktno pitanje.
Kanigem je sledio starovekovnu mudrost koja kaže da postavljanje pitanja nije najbolji način da dođete do pravog odgovora. Pravi način je da odglumite neznalicu ili da provocirate netačnim izjavama.
Kanigemov zakon na delu
Kanigenov zakon je zanimljiv psihološki fenomen. Ukoliko ga primenjujete redovno, videćete da će vam biti od koristi i bićete u prednosti u različitim situacijama. Bez obzira da li vam treba mišljenje nekog eksperta preko interneta i foruma ili biste da dobijete neku od informacija od svojih zaposlenih, pa čak i da osvetlite neke nesvesne nivoe, pretvaranje, glumatanje da ste neznalice ili ’trolovanje’ popularno rečeno, biće vam od velike koristi.
Sa velikim uživanjem ćete posmatrati reakciju poznanika pred kojim ste izjavili:
„Zar Betmen nije Tarantinov film?“.
Svedočićete užurbanoj potrebi da što pre odgovori i da vas ispravi jer ste izrekli nešto nedopustivo netačno. Verovatno će u reakciju biti uključena i ljutnja jer ste pokazali da ste neznalica kao i objašnjenje ko je reditelj Betmena, zašto to nije Tarantino, u čemu je vrednost ovog filma. Ko zna kakve ćete sve pojedinosti saznati od vašeg inspirisanog sagovornika koji želi da ispravi vašu grešku.
I sami ćete se vremenom uveriti da je ovakav pristup veoma plodonosan. Videćete da ćete, praveći se da ste neznalica, dobiti čitavu erupciju informacija. Razlog je taj što svako ima neutaživu potrebu da ispravi netačne i ’glupe’ izjave. Ukratko, dobićete daleko bolji odgovor nego da ste postavili uobičajeno pitanje.
Kanigemov zakon od davnina
Kanigenov zakon koji kaže da ako nastupite kao neznalica, to može da bude najbolji način da dobijete dobar ili tačan odgovor. Ovo, naravno, nije izum Kanigena programera, krivca za Wiki sajtove. Ako volite starogrčke dijaloge, videćete da je Sokrat upravo tako komunicirao u želji da razgovara i dobije odgovore.
Sokrat bi sedeo na nekoj javnoj klupi i razgovarao sa svakim ko bi seo pored njega. Često bi započinjao svoje dijaloge predstavljajući lažan ili veoma pogrešan argument. Ironično bi se slagao sa bilo čim što bi njegov sagovornik rekao, ali bi onda postavio naizgled bezopasno pitanje da bi osporio tu poziciju.
Na primer, u dijalogu ‘Menon’, Sokrat istražuje ideju o vrlini. Sokrat podržava što njegov prijatelj Menon kaže nadajući se da će tokom razgovora, pitanja i odgovora, izvući neko dalje otkrovenje. „Dobro, hajde da kažemo da se vrlina može naučiti…“ reći će Sokrat. Zatim, kroz pametno postavljanje pitanja, nastaviće da otkriva zašto je to pogrešno. Svog prijatelja Menona će navoditi da sam preispituje svoje stavove da bi na kraju dao željeni odgovor.
Sokratovska ironija je u tome da se pravite neupućeni o nečemu kako biste dobili jasne informacije i odgovore.
U jednom delu dijaloga, pošto Sokrat Menona vraća na prvo pitanje s početka razgovora „Šta je vrlina?“, Menon iznerviran kaže:
„Dragi moj Sokrate, ja sam već ranije, pre nego što sam te sreo, slušao da ti svuda nalaziš teškoće i da i druge ljude dovodiš u teškoće. Izgleda mi da si baš sada pravi čarobnjak koji me je, ni sam ne znam kakvim mađijama i drogama, svojim opčinjavanjem, začarao tako da mi je glava puna teškoća… Ošamutio si me. Jeste, ja sam ošamućen i u telu i u duši i nisam više u stanju da ti odgovorim. Međutim, milion puta sam razgovarao o vrlini pred gomilom ljudi i uvek sam dobro prošao. A sad ne mogu ni reč da kažem o tome šta je vrlina…“
Sokrat na to odgovora da on nije čovek koji bi zbunjivao ljude. Kaže da on ni sam ne zna šta je to vrlina. Ukratko, veoma slično Kanigenovom zakonu i pristupu.
Najbolje je kroz zadnja vrata
Ako ste u grupi i niko ne može da preseče i donese odluku, pa svi lutate u pokušaju da odgovorite na pitanje: „U koji restoran da odemo?“ probajte sa ovakvim pristupom:
„Hajde da idemo u McDonald’s“. Zatrpaće vas lavina reakcija, protivljenja, odobravanja i drugih dobrih ideja.
Ako ste u poslovnom ambijentu i želite odgovor na pitanje: „Kako mislite da možete biti bolji u svom poslu?“, ni Sokrat ni Kanigem vas neće posavetovati da postavite baš ovakvo pitanje. Odgovor vas neće zadovoljiti, jer će biti uštogljen, a možda će i izostati.
Ali, ako pitate: „Šta vas sprečava da budete sjajni?“ ili „Koga smatrate odličnim u svom poslu i kako to postižu?“ verovatnije je da ćete dobiti bolje odgovore, predložio bi vam Kanigem.
Ako biste da se malo zabavite i pravite male i bezopasne eksperimente, probajte da na društvenim mrežama ili nekom od foruma iznesete bilo kakvu netačnu informaciju, neku ’gupost’. Recimo da su Englezi započeli Prvi svetski rat. Pobornici Kanigenovog zakona preporučuju da se udobno naslonite i čekate navalu ljutitih ispravki i komentara. Videćete kakvi će vas sve dragulji od odgovora zateći.
Kanigenov zakon ili Sokratov pristup, samo su način da do znanja i informacija dođete kroz sporedna ili zadnja vrata kada su ona prednja zatvorena i zabravljena.
