Piše: Katarina Marković, Svet bankarstva i investicija
Godine 2007. tadašnji guverner centralne banke Radovan Jelašić obavezao je komercijalne banke da odobravaju keš kredite sa maksimumom otplate na dve godine kako bi suzbio potrošnju. Pre 15 godina guverneru je najveći problem bio kako da u uslovima vrlo solidnog privrednog rasta od preko šest odsto obuzda inflaciju koja je bila niža nego u ovoj godini.
Danas je pred Narodnom bankom Srbije još teži i potpuno drugačiji zadatak. U ambijentu visokih cena treba podstaći i potrošnju i privredni rast. Keš krediti su kratkoročno gledano jedan od najpraktičnijih alata u odbrani životnog standarda i bruto domaćeg proizvoda. Zato bi guverneru Narodne banke Srbije Jorgovanki Tabaković trenutno više išlo na ruku da je rast dinarskih gotovinskih kredita od početka godine bio veći od 2 odsto kako bi se nadomestio pad prometa u maloprodaji.
Jedan drugi nekadašnji guverner, Dejan Šoškić, međutim upozorava da keš kredit samo trenutno podiže kupovnu snagu pojedinca, ali izaziva budući pad kupovne snage i potrošnje u periodu otplate kredita, te da ovakvo kreditiranje nema srednjoročni pozitivni efekat na privredni razvoj.
Teško je reći…
Iako najskuplji, keš krediti u ovoj godini daju najveći doprinos rastu kreditne aktivnosti stanovništva. Naime, u odnosu na decembar protekle godine, prema podacima Narodne banke Srbije, krediti stanovništvu su u julu porasli za jedan odsto, od čega je rast gotovinskih, koji čine oko 45 odsto ukupnih plasmana stanovništvu, iznosio više od dva odsto, dok su stambeni u stagnaciji.
Rezultati julske ankete o kreditnoj aktivnosti banaka pokazuju da je u drugom tromesečju stanovništvo bilo zainteresovano prvenstveno za dinarske gotovinske kredite. Refinansiranje postojećih obaveza ključan je faktor rasta tražnje stanovništva za kreditima, navodi se u anketi Narodne banke Srbije.
Ipak, ovaj trend nije bio dovoljan da zaustavi pad prometa u maloprodaji koji je u prvih sedam meseci, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 4,7 odsto manji u stalnim cenama u odnosu na isti period protekle godine.
„Teško je reći da li ovi krediti čuvaju standard građana. Njima se svakako premošćuje tekući nedostatak novca, ali imajući u vidu da se moraju vraćati i da su kamate prilično visoke, otplata će dodatno opterećivati buduća primanja“, ovim rečima profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Svetlana Popović daje svoje viđenje.
Građani, kako ona navodi, najviše uzimaju gotovinske kredite za pokriće nekih dugova, neplaniranih troškova, putovanja, kupovinu potrebnih proizvoda ili renoviranje stana.
„Kada je u pitanju npr. kupovina proizvoda ili renoviranje stana, prisutan je strah od rasta cena. To znači da ako se kupovina datog proizvoda odloži za kasniji period, postoji strah da će se platiti veća cena, te će zbog toga kredit i rata kredita biti još veća. Banku ovde ne zanima na koji način će klijent trošiti novac iz kredita, bitno je da uredno vraća, ističe Popović.
Neznatan rast loših plasmana
Građani se u najvećoj meri odlučuju za dinarske gotovinske kredite čiji je rok otplate duži od pet godina jer se na taj način dobija povoljnija kamata. Prema podacima Narodne banke Srbije, učešće keš kredita sa ročnošću od preko pet godina u julu je iznosilo 83 odsto.
Što se uslova otplate ove vrste zajmova tiče, u Banca Intesa za „Svet bankarstva i investicija“ ističu da je u poslednjih gotovo godinu dana kompletan plasman keš kredita realizovan upravo sa fiksnom kamatnom stopom. Samo tokom prvih osam meseci 2023. godine, navode na ovoj adresi, zabeležen je godišnji rast u ukupnom broju odobrenih gotovinskih kredita od preko sedam odsto, od kojih je čak svaki četvrti realizovan u potpunosti onlajn, putem aplikacije digitalnog bankarstva.
„U pogledu kvaliteta plasmana i urednosti vraćanja gotovinskih kredita, primetan je zaista neznatan rast pokazatelja problematičnih plasmana, ali je i dalje u granicama prihvatljivosti, čak i bolji u odnosu na očekivanja i projektovane vrednosti, uz ista očekivanja i u budućem periodu“, dodaju u Banka Intesa.
Kako je bilo ranije?
Iako beleže kontinuirani rast, gotovinski krediti su do izbijanja pandemije ostvarivali dvocifrene stope rasta, koje su u 2018. i 2019. godini na godišnjem nivou iznosile 18,8 odsto, odnosno 18,6 odsto.
Međutim, setimo se da su to bile godine rekordno niskih kamatnih stopa, ali i višeg privrednog rasta nego što je danas. Prosečna ponderisana kamata na dinarske gotovinske kredite u četvrtom tromesečju 2019. godine je iznosila oko 9 odsto, a u drugom tromesečju ove godine oko 14 odsto. U poslednje dve predpandemijske godine rast bruto domaćeg proizvoda je iznosio 4,5 odsto и 4,3 odsto, dok je u prvoj polovini 2023. godine 1,3 odsto međugodišnje.
„Generalno, tražnja za kreditima se povećava u periodu uspona privredne aktivnosti. Tada se više proizvodi, raste zaposlenost, stoga je i tražnja veća. Zato centralne banke u uslovima kada očekuju smanjenje ekonomske aktivnosti snižavaju svoje referentne stope, kako bi time stimulisali tražnju za kreditima, kreiranje novca od strane banaka i veću tražnju za robom i uslugama. Sa druge strane, ako se nađu u škripcu, građani će jednim delom nastojati da taj trenutni manjak novca pokriju kreditom, za šta je gotovinski kredit najpogodniji“, objašnjava prof. Popović.
Novi kontekst
Narodna banka je nedavno donela odluku o povećanju obavezne rezerve bankama, čime će visoki viškovi dinarske likvidnosti, kako je regulator saopštio, biti smanjeni za oko 20 odsto, ali će banke i dalje raspolagati značajnim iznosom slobodnih sredstava za obavljanje kreditne likvidnosti.
Oprečna su mišljenja stručne javnosti oko efekata ove odluke na cenu zaduživanja krajnjih korisnika. Profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović je uveren da neće uslediti poskupljenja dinarskih kredita po ovom osnovu. „Očekujem da će u ambijentu pada kreditne aktivnosti banke biti primorane da se utrkuju oko klijenata“, kaže on.
Sa druge strane, prof. Svetlana Popović je mišljenja da ova mera smanjuje raspoloživu likvidnost banaka i njihov kreditni potencijal, te možemo očekivati rast kamate na dinarske kredite koje banke odobravaju.
Ona je navela da dinarski krediti čine oko 16 odsto kredita koje je privreda uzela od banaka, većinom za likvidnost i obrtna sredstva, i nešto preko 50 odsto kredita koje su građani uzeli od banaka, dominantno su to gotovinski krediti. Međutim, veću ratu će plaćati oni korisnici dinarskih kredita sa varijabilnom kamatnom stopom. Možda će ovaj novi kontekst odvratiti građane da preskupim zaduživanjem brane kupovnu moć.
